Рјечник

sr Везници 1   »   lt Jungtukai 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [devyniasdešimt keturi]

Jungtukai 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Чекај док киша не престане. Pa--------- l-au-is -i-tus. P------ k-- l------ l------ P-l-u-, k-l l-a-s-s l-e-u-. --------------------------- Palauk, kol liausis lietus. 0
Чекај док завршим. P-l--k------(----s---ruoši-. P------ k-- (--- s---------- P-l-u-, k-l (-š- s-s-r-o-i-. ---------------------------- Palauk, kol (aš) susiruošiu. 0
Чекај док се он не врати. Pala-k- k-l-ji- -r--. P------ k-- j-- g---- P-l-u-, k-l j-s g-į-. --------------------- Palauk, kol jis grįš. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. (--- --l-uk-iu, ko- i---i-s m----p------. (--- p--------- k-- i------ m--- p------- (-š- p-l-u-s-u- k-l i-d-i-s m-n- p-a-k-i- ----------------------------------------- (Aš) palauksiu, kol išdžius mano plaukai. 0
Ја чекам док се филм не заврши. (-š) palauks-u--k-- b----i----lm-s. (--- p--------- k-- b------ f------ (-š- p-l-u-s-u- k-l b-i-s-s f-l-a-. ----------------------------------- (Aš) palauksiu, kol baigsis filmas. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. (Aš--p--a---i-, ko-----idegs ž-l-a š-iesofor---vi-s-. (--- p--------- k-- u------- ž---- š--------- š------ (-š- p-l-u-s-u- k-l u-s-d-g- ž-l-a š-i-s-f-r- š-i-s-. ----------------------------------------------------- (Aš) palauksiu, kol užsidegs žalia šviesoforo šviesa. 0
Када путујеш на годишњи одмор? K--- (tu- --ks- --os-ogų? K--- (--- v---- a-------- K-d- (-u- v-k-i a-o-t-g-? ------------------------- Kada (tu) vyksi atostogų? 0
Још пре летњег распуста? Ar --r---ie- ------s-at-sto---? A- d-- p---- v------ a--------- A- d-r p-i-š v-s-r-s a-o-t-g-s- ------------------------------- Ar dar prieš vasaros atostogas? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. T---- d-r pr-eš-pra-id---n- ---a-o--a---tog-m-. T---- d-- p---- p---------- v------ a---------- T-i-, d-r p-i-š p-a-i-e-a-t v-s-r-s a-o-t-g-m-. ----------------------------------------------- Taip, dar prieš prasidedant vasaros atostogoms. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. S---isy- -------k-l da- -e-ra--d--- ži-ma. S------- s----- k-- d-- n---------- ž----- S-t-i-y- s-o-ą- k-l d-r n-p-a-i-ė-o ž-e-a- ------------------------------------------ Sutaisyk stogą, kol dar neprasidėjo žiema. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Pr-----ėsdam-----i- -ta-o------la-k -a--as. P---- s------- p--- s---- n-------- r------ P-i-š s-s-a-a- p-i- s-a-o n-s-p-a-k r-n-a-. ------------------------------------------- Prieš sėsdamas prie stalo nusiplauk rankas. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. P-ie---š-idam-s ---a--k -a--ą. P---- i-------- u------ l----- P-i-š i-e-d-m-s u-d-r-k l-n-ą- ------------------------------ Prieš išeidamas uždaryk langą. 0
Када ћеш доћи кући? Kad--p--e-----a-o? K--- p------ n---- K-d- p-r-i-i n-m-? ------------------ Kada pareisi namo? 0
Након наставе? P----m---? P- p------ P- p-m-k-? ---------- Po pamokų? 0
Да, након што се настава заврши. Tai-, -a----igsis-p-mo---------iba---s p-m-k-m-. T---- k-- b------ p------ / p--------- p-------- T-i-, k-i b-i-s-s p-m-k-s / p-s-b-i-u- p-m-k-m-. ------------------------------------------------ Taip, kai baigsis pamokos / pasibaigus pamokoms. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Po--var--o- / po-to--k----am -vy-- -v-r-ja- /-j----ega--j--daugia- d-r-ti. P- a------- / p- t-- k-- j-- į---- a------- / j-- n------- d------ d------ P- a-a-i-o- / p- t-, k-i j-m į-y-o a-a-i-a- / j-s n-g-l-j- d-u-i-u d-r-t-. -------------------------------------------------------------------------- Po avarijos / po to, kai jam įvyko avarija, / jis negalėjo daugiau dirbti. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Po---- kai -is -et--- da--o--iš-y-o---Ame----. P- t-- k-- j-- n----- d----- i----- į A------- P- t-, k-i j-s n-t-k- d-r-o- i-v-k- į A-e-i-ą- ---------------------------------------------- Po to, kai jis neteko darbo, išvyko į Ameriką. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Po-t-,-kai --s -š--ko į A-eri--- j-s--ra--rt--o. P- t-- k-- j-- i----- į A------- j-- p---------- P- t-, k-i j-s i-v-k- į A-e-i-ą- j-s p-a-u-t-j-. ------------------------------------------------ Po to, kai jis išvyko į Ameriką, jis praturtėjo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...