Рјечник

sr Везници 1   »   no Konjunksjoner 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [nittifire]

Konjunksjoner 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Чекај док киша не престане. Ven----l -e----r--l---e- å r-g-e. V--- t-- d-- h-- s------ å r----- V-n- t-l d-t h-r s-u-t-t å r-g-e- --------------------------------- Vent til det har sluttet å regne. 0
Чекај док завршим. V-nt-----j-- er -erd--. V--- t-- j-- e- f------ V-n- t-l j-g e- f-r-i-. ----------------------- Vent til jeg er ferdig. 0
Чекај док се он не врати. Ve-- ti--han-k-mm----i--a--. V--- t-- h-- k----- t------- V-n- t-l h-n k-m-e- t-l-a-e- ---------------------------- Vent til han kommer tilbake. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. Je----n--- t-l-h-re--mitt -----r-. J-- v----- t-- h---- m--- e- t---- J-g v-n-e- t-l h-r-t m-t- e- t-r-. ---------------------------------- Jeg venter til håret mitt er tørt. 0
Ја чекам док се филм не заврши. Je--ve-t-- --- -i-men------er. J-- v----- t-- f----- e- o---- J-g v-n-e- t-l f-l-e- e- o-e-. ------------------------------ Jeg venter til filmen er over. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Jeg -e-t----i- --set-e----ø--. J-- v----- t-- l---- e- g----- J-g v-n-e- t-l l-s-t e- g-ø-t- ------------------------------ Jeg venter til lyset er grønt. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Når reiser-d--på --rie? N-- r----- d- p- f----- N-r r-i-e- d- p- f-r-e- ----------------------- Når reiser du på ferie? 0
Још пре летњег распуста? Før-sommer--r-en? F-- s------------ F-r s-m-e-f-r-e-? ----------------- Før sommerferien? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. J-, ----s----r-----n be-yn-e-. J-- f-- s----------- b-------- J-, f-r s-m-e-f-r-e- b-g-n-e-. ------------------------------ Ja, før sommerferien begynner. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. Fiks--a-e----- ---te--n-ko-me-. F--- t---- f-- v------- k------ F-k- t-k-t f-r v-n-e-e- k-m-e-. ------------------------------- Fiks taket før vinteren kommer. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. V-sk -e-dene -ør ----e-te---e- -e--------. V--- h------ f-- d- s----- d-- v-- b------ V-s- h-n-e-e f-r d- s-t-e- d-g v-d b-r-e-. ------------------------------------------ Vask hendene før du setter deg ved bordet. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. L-kk vind-e--fø--du -år u-. L--- v------ f-- d- g-- u-- L-k- v-n-u-t f-r d- g-r u-. --------------------------- Lukk vinduet før du går ut. 0
Када ћеш доћи кући? N-r k-m-e- -u -j--? N-- k----- d- h---- N-r k-m-e- d- h-e-? ------------------- Når kommer du hjem? 0
Након наставе? Etter--nd-rv---i-g--? E---- u-------------- E-t-r u-d-r-i-n-n-e-? --------------------- Etter undervisningen? 0
Да, након што се настава заврши. J---e-ter--t -n---v----n-en-e-----r. J-- e---- a- u------------- e- o---- J-, e-t-r a- u-d-r-i-n-n-e- e- o-e-. ------------------------------------ Ja, etter at undervisningen er over. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Et-------h-- h---- ha---e- u-ykk--ku-n- h---i--------e l-n---. E---- a- h-- h---- h--- e- u----- k---- h-- i--- j---- l------ E-t-r a- h-n h-d-e h-t- e- u-y-k- k-n-e h-n i-k- j-b-e l-n-e-. -------------------------------------------------------------- Etter at han hadde hatt en ulykke kunne han ikke jobbe lenger. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Ette---- -an-h-dde -is-e------en d-o h-n--i- -m-rika. E---- a- h-- h---- m----- j----- d-- h-- t-- A------- E-t-r a- h-n h-d-e m-s-e- j-b-e- d-o h-n t-l A-e-i-a- ----------------------------------------------------- Etter at han hadde mistet jobben dro han til Amerika. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. E-ter -- h-- hadde d--t- t---A--r-k----e -a- -ik. E---- a- h-- h---- d---- t-- A------ b-- h-- r--- E-t-r a- h-n h-d-e d-a-t t-l A-e-i-a b-e h-n r-k- ------------------------------------------------- Etter at han hadde dratt til Amerika ble han rik. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...