Рјечник

sr Везници 1   »   ru Союзы 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [девяносто четыре]

94 [devyanosto chetyre]

Союзы 1

[Soyuzy 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Чекај док киша не престане. П--о--и, -ока-дожд- -ройд--. П------- п--- д---- п------- П-д-ж-и- п-к- д-ж-ь п-о-д-т- ---------------------------- Подожди, пока дождь пройдёт. 0
P---zh--,-p--a-d--hd--p--y---. P-------- p--- d----- p------- P-d-z-d-, p-k- d-z-d- p-o-d-t- ------------------------------ Podozhdi, poka dozhdʹ proydët.
Чекај док завршим. П--ож-----ока-я -риг---в---ь. П------- п--- я п------------ П-д-ж-и- п-к- я п-и-о-о-л-с-. ----------------------------- Подожди, пока я приготовлюсь. 0
P----hdi, --k---a-p---oto-l-u--. P-------- p--- y- p------------- P-d-z-d-, p-k- y- p-i-o-o-l-u-ʹ- -------------------------------- Podozhdi, poka ya prigotovlyusʹ.
Чекај док се он не врати. П-до-ди----к- -н в--н-тс-. П------- п--- о- в-------- П-д-ж-и- п-к- о- в-р-ё-с-. -------------------------- Подожди, пока он вернётся. 0
Po--z--i, p--a -- -e-n-ts--. P-------- p--- o- v--------- P-d-z-d-, p-k- o- v-r-ë-s-a- ---------------------------- Podozhdi, poka on vernëtsya.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Я---у------ -----о-о-- --сох---. Я ж--- п--- м-- в----- в-------- Я ж-у- п-к- м-и в-л-с- в-с-х-у-. -------------------------------- Я жду, пока мои волосы высохнут. 0
Ya-z-d-----ka---i-volosy --sok--u-. Y- z---- p--- m-- v----- v--------- Y- z-d-, p-k- m-i v-l-s- v-s-k-n-t- ----------------------------------- Ya zhdu, poka moi volosy vysokhnut.
Ја чекам док се филм не заврши. Я--д---по-- -ил-м -акон-и-с-. Я ж--- п--- ф---- з---------- Я ж-у- п-к- ф-л-м з-к-н-и-с-. ----------------------------- Я жду, пока фильм закончится. 0
Ya-zhdu, -oka-fi--m--a---chi-sya. Y- z---- p--- f---- z------------ Y- z-d-, p-k- f-l-m z-k-n-h-t-y-. --------------------------------- Ya zhdu, poka filʹm zakonchitsya.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Я-ж--,-п-к--св--офо----а--- з-л-ным. Я ж--- п--- с------- с----- з------- Я ж-у- п-к- с-е-о-о- с-а-е- з-л-н-м- ------------------------------------ Я жду, пока светофор станет зелёным. 0
Ya ---------- s-et-fo- ---n-- -e-ë---. Y- z---- p--- s------- s----- z------- Y- z-d-, p-k- s-e-o-o- s-a-e- z-l-n-m- -------------------------------------- Ya zhdu, poka svetofor stanet zelënym.
Када путујеш на годишњи одмор? К-гд---- --ешь - от--ск? К---- т- е---- в о------ К-г-а т- е-е-ь в о-п-с-? ------------------------ Когда ты едешь в отпуск? 0
Ko----t--y---s-------p---? K---- t- y------ v o------ K-g-a t- y-d-s-ʹ v o-p-s-? -------------------------- Kogda ty yedeshʹ v otpusk?
Још пре летњег распуста? Ещё до-л-т--х--анику-? Е-- д- л----- к------- Е-ё д- л-т-и- к-н-к-л- ---------------------- Ещё до летних каникул? 0
Y-s---ë------t-i-- -an---l? Y------ d- l------ k------- Y-s-c-ë d- l-t-i-h k-n-k-l- --------------------------- Yeshchë do letnikh kanikul?
Да, још пре него почне летњи распуст. Да,-п--е--н-чал-м --тни- кани-ул. Д-- п---- н------ л----- к------- Д-, п-р-д н-ч-л-м л-т-и- к-н-к-л- --------------------------------- Да, перед началом летних каникул. 0
Da---ered----ha--- le--ik--k-nik--. D-- p---- n------- l------ k------- D-, p-r-d n-c-a-o- l-t-i-h k-n-k-l- ----------------------------------- Da, pered nachalom letnikh kanikul.
Поправи кров, пре него што почне зима. Поч-ни-к--шу, пок---има--е-н-ч-л-с-. П----- к----- п--- з--- н- н-------- П-ч-н- к-ы-у- п-к- з-м- н- н-ч-л-с-. ------------------------------------ Почини крышу, пока зима не началась. 0
Po-hi----r-s-u,-p-k--z-------na-h---s-. P------ k------ p--- z--- n- n--------- P-c-i-i k-y-h-, p-k- z-m- n- n-c-a-a-ʹ- --------------------------------------- Pochini kryshu, poka zima ne nachalasʹ.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. П-м-й -у-и п-р-- тем--к-к -----ь-я--------. П---- р--- п---- т--- к-- с------- з- с---- П-м-й р-к- п-р-д т-м- к-к с-д-т-с- з- с-о-. ------------------------------------------- Помой руки перед тем, как садиться за стол. 0
Pomoy-ruk----r-- te-,---k s---t--y--za--tol. P---- r--- p---- t--- k-- s-------- z- s---- P-m-y r-k- p-r-d t-m- k-k s-d-t-s-a z- s-o-. -------------------------------------------- Pomoy ruki pered tem, kak saditʹsya za stol.
Затвори прозор, пре него што изађеш. За--о--окно --ред-ух-д--. З----- о--- п---- у------ З-к-о- о-н- п-р-д у-о-о-. ------------------------- Закрой окно перед уходом. 0
Za-ro- -----p-re- ukhod--. Z----- o--- p---- u------- Z-k-o- o-n- p-r-d u-h-d-m- -------------------------- Zakroy okno pered ukhodom.
Када ћеш доћи кући? Ког-- ---ве--ёшься д--ой? К---- т- в-------- д----- К-г-а т- в-р-ё-ь-я д-м-й- ------------------------- Когда ты вернёшься домой? 0
Ko--a -- -ern-sh--y- -omo-? K---- t- v---------- d----- K-g-a t- v-r-ë-h-s-a d-m-y- --------------------------- Kogda ty vernëshʹsya domoy?
Након наставе? П--ле--ан-т--? П---- з------- П-с-е з-н-т-й- -------------- После занятий? 0
P-s-- z-n-at--? P---- z-------- P-s-e z-n-a-i-? --------------- Posle zanyatiy?
Да, након што се настава заврши. Да,-к--д--з---т---з-ко---т--. Д-- к---- з------ з---------- Д-, к-г-а з-н-т-я з-к-н-а-с-. ----------------------------- Да, когда занятия закончатся. 0
Da, k-g-a-zan-a-iya -a-on--a-sy-. D-- k---- z-------- z------------ D-, k-g-a z-n-a-i-a z-k-n-h-t-y-. --------------------------------- Da, kogda zanyatiya zakonchatsya.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. П-с-- н-с--с---г--с-у--- -н бол--е -- м-г-р-б-т-ть. П---- н---------- с----- о- б----- н- м-- р-------- П-с-е н-с-а-т-о-о с-у-а- о- б-л-ш- н- м-г р-б-т-т-. --------------------------------------------------- После несчастного случая он больше не мог работать. 0
Pos-e nesc-a-tn-go sl-c---a on --lʹs-- ne -og ra-ota--. P---- n----------- s------- o- b------ n- m-- r-------- P-s-e n-s-h-s-n-g- s-u-h-y- o- b-l-s-e n- m-g r-b-t-t-. ------------------------------------------------------- Posle neschastnogo sluchaya on bolʹshe ne mog rabotatʹ.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. П---е--ог-, -а--о--п-те-ял ----т-, он -о-х-л в А-е--к-. П---- т---- к-- о- п------ р------ о- п----- в А------- П-с-е т-г-, к-к о- п-т-р-л р-б-т-, о- п-е-а- в А-е-и-у- ------------------------------------------------------- После того, как он потерял работу, он поехал в Америку. 0
P--l----go--ka- on p-t----- rab-t---on -o---h---- Ame----. P---- t---- k-- o- p------- r------ o- p------- v A------- P-s-e t-g-, k-k o- p-t-r-a- r-b-t-, o- p-y-k-a- v A-e-i-u- ---------------------------------------------------------- Posle togo, kak on poteryal rabotu, on poyekhal v Ameriku.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. По--- -ог---к-к ---п--е---л в -м-ри--, он --због-т--. П---- т---- к-- о- п------- в А------- о- р---------- П-с-е т-г-, к-к о- п-р-е-а- в А-е-и-у- о- р-з-о-а-е-. ----------------------------------------------------- После того, как он переехал в Америку, он разбогател. 0
P---- t-----kak-o---e----k--l-- Am-rik-- -n---zbogat--. P---- t---- k-- o- p--------- v A------- o- r---------- P-s-e t-g-, k-k o- p-r-y-k-a- v A-e-i-u- o- r-z-o-a-e-. ------------------------------------------------------- Posle togo, kak on pereyekhal v Ameriku, on razbogatel.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...