Рјечник

sr Везници 1   »   sv Konjunktioner 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [nittiofyra]

Konjunktioner 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Чекај док киша не престане. V-nta- -i-l- -et-s--t-r r-gn-. V----- t---- d-- s----- r----- V-n-a- t-l-s d-t s-u-a- r-g-a- ------------------------------ Vänta, tills det slutar regna. 0
Чекај док завршим. Vän-a, til-- jag ä---ärd--. V----- t---- j-- ä- f------ V-n-a- t-l-s j-g ä- f-r-i-. --------------------------- Vänta, tills jag är färdig. 0
Чекај док се он не врати. Vä-ta- ---ls-h-n----me--tillbak-. V----- t---- h-- k----- t-------- V-n-a- t-l-s h-n k-m-e- t-l-b-k-. --------------------------------- Vänta, tills han kommer tillbaka. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. J-- -änt-- til-- m--t-hår ä--to-rt. J-- v----- t---- m--- h-- ä- t----- J-g v-n-a- t-l-s m-t- h-r ä- t-r-t- ----------------------------------- Jag väntar tills mitt hår är torrt. 0
Ја чекам док се филм не заврши. Ja- ---t-r-ti-ls--i--e--ä----u-. J-- v----- t---- f----- ä- s---- J-g v-n-a- t-l-s f-l-e- ä- s-u-. -------------------------------- Jag väntar tills filmen är slut. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. J---v-nta--til-s-t-----l--se---lir-grön-. J-- v----- t---- t----------- b--- g----- J-g v-n-a- t-l-s t-a-i-l-u-e- b-i- g-ö-t- ----------------------------------------- Jag väntar tills trafikljuset blir grönt. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Nä- å--- d--på s-mes-e-? N-- å--- d- p- s-------- N-r å-e- d- p- s-m-s-e-? ------------------------ När åker du på semester? 0
Још пре летњег распуста? I-nan s--marl-vet? I---- s----------- I-n-n s-m-a-l-v-t- ------------------ Innan sommarlovet? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. J---i-----s-------v----ö-jar. J-- i---- s---------- b------ J-, i-n-n s-m-a-l-v-t b-r-a-. ----------------------------- Ja, innan sommarlovet börjar. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. R-pa--r---aket- in--n v-ntern bör--r. R------- t----- i---- v------ b------ R-p-r-r- t-k-t- i-n-n v-n-e-n b-r-a-. ------------------------------------- Reparera taket, innan vintern börjar. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. T-ätta-hän-er-----nnan d- -----r--i- ti-- -----. T----- h-------- i---- d- s----- d-- t--- b----- T-ä-t- h-n-e-n-, i-n-n d- s-t-e- d-g t-l- b-r-s- ------------------------------------------------ Tvätta händerna, innan du sätter dig till bords. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. S-än--f----re-,--n--n-----å- ut. S---- f-------- i---- d- g-- u-- S-ä-g f-n-t-e-, i-n-n d- g-r u-. -------------------------------- Stäng fönstret, innan du går ut. 0
Када ћеш доћи кући? Nä---o---r du --m? N-- k----- d- h--- N-r k-m-e- d- h-m- ------------------ När kommer du hem? 0
Након наставе? E-ter-lekt--nen? E---- l--------- E-t-r l-k-i-n-n- ---------------- Efter lektionen? 0
Да, након што се настава заврши. J-- ef-e- -e---tt---kti-n-- -- -l-t. J-- e---- d-- a-- l-------- ä- s---- J-, e-t-r d-t a-t l-k-i-n-n ä- s-u-. ------------------------------------ Ja, efter det att lektionen är slut. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Eft-- o--cka-, -u--- han -----a---t- l----e. E---- o------- k---- h-- i--- a----- l------ E-t-r o-y-k-n- k-n-e h-n i-t- a-b-t- l-n-r-. -------------------------------------------- Efter olyckan, kunde han inte arbeta längre. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. E------e- at---an förlor-t-sitt--r-ete, åkte--an-------m-ri--. E---- d-- a-- h-- f------- s--- a------ å--- h-- t--- A------- E-t-r d-t a-t h-n f-r-o-a- s-t- a-b-t-, å-t- h-n t-l- A-e-i-a- -------------------------------------------------------------- Efter det att han förlorat sitt arbete, åkte han till Amerika. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. E--e---e- -tt--an --t--il- A-e--k-,-b--- --- ri-. E---- d-- a-- h-- å-- t--- A------- b--- h-- r--- E-t-r d-t a-t h-n å-t t-l- A-e-i-a- b-e- h-n r-k- ------------------------------------------------- Efter det att han åkt till Amerika, blev han rik. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...