Рјечник

sr Везници 1   »   uk Сполучники 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [дев’яносто чотири]

94 [devʺyanosto chotyry]

Сполучники 1

[Spoluchnyky 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Чекај док киша не престане. З-чекай-док---ер-ст-н- --и-д-щ. З------ д--- п-------- й-- д--- З-ч-к-й д-к- п-р-с-а-е й-и д-щ- ------------------------------- Зачекай доки перестане йти дощ. 0
Za-he-ay----k- -----ta---y--y-do-h-h. Z-------- d--- p-------- y--- d------ Z-c-e-a-̆ d-k- p-r-s-a-e y-t- d-s-c-. ------------------------------------- Zachekay̆ doky perestane y̆ty doshch.
Чекај док завршим. З---------к- я-буд---о--в-- /--от--а. З------ д--- я б--- г------ / г------ З-ч-к-й д-к- я б-д- г-т-в-й / г-т-в-. ------------------------------------- Зачекай доки я буду готовий / готова. 0
Z-c----y----------bu-u -o-o-y-- - ho---a. Z-------- d--- y- b--- h------- / h------ Z-c-e-a-̆ d-k- y- b-d- h-t-v-y- / h-t-v-. ----------------------------------------- Zachekay̆ doky ya budu hotovyy̆ / hotova.
Чекај док се он не врати. З-ч-к---д------н-п-ве--е---я. З------ д--- в-- п----------- З-ч-к-й д-к- в-н п-в-р-е-ь-я- ----------------------------- Зачекай доки він повернеться. 0
Za-hek--̆-d-k--vin-pove---t--ya. Z-------- d--- v-- p------------ Z-c-e-a-̆ d-k- v-n p-v-r-e-ʹ-y-. -------------------------------- Zachekay̆ doky vin povernetʹsya.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Я -екаю доки --є-в-л-сся-в-сохн-. Я ч---- д--- м-- в------ в------- Я ч-к-ю д-к- м-є в-л-с-я в-с-х-е- --------------------------------- Я чекаю доки моє волосся висохне. 0
YA--he---u dok---o-- ----ssya ------ne. Y- c------ d--- m--- v------- v-------- Y- c-e-a-u d-k- m-y- v-l-s-y- v-s-k-n-. --------------------------------------- YA chekayu doky moye volossya vysokhne.
Ја чекам док се филм не заврши. Я чекаю -о--і--я---ль-у. Я ч---- д- к---- ф------ Я ч-к-ю д- к-н-я ф-л-м-. ------------------------ Я чекаю до кінця фільму. 0
Y- che-a-u-d- -i--s-- -il---. Y- c------ d- k------ f------ Y- c-e-a-u d- k-n-s-a f-l-m-. ----------------------------- YA chekayu do kintsya filʹmu.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Я -е--ю на --лене св-тло. Я ч---- н- з----- с------ Я ч-к-ю н- з-л-н- с-і-л-. ------------------------- Я чекаю на зелене світло. 0
YA --e---- -a-z--------it--. Y- c------ n- z----- s------ Y- c-e-a-u n- z-l-n- s-i-l-. ---------------------------- YA chekayu na zelene svitlo.
Када путујеш на годишњи одмор? Ко-- ------ш-- в-д-устку? К--- т- ї--- у в--------- К-л- т- ї-е- у в-д-у-т-у- ------------------------- Коли ти їдеш у відпустку? 0
Kol---- -----h------p-s--u? K--- t- i----- u v--------- K-l- t- i-d-s- u v-d-u-t-u- --------------------------- Koly ty ïdesh u vidpustku?
Још пре летњег распуста? Щ- п--е- літнім- -а-і-ула--? Щ- п---- л------ к---------- Щ- п-р-д л-т-і-и к-н-к-л-м-? ---------------------------- Ще перед літніми канікулами? 0
Shche-pe-ed--i-n-my-ka-ik-la-y? S---- p---- l------ k---------- S-c-e p-r-d l-t-i-y k-n-k-l-m-? ------------------------------- Shche pered litnimy kanikulamy?
Да, још пре него почне летњи распуст. Т--,-ще--- ----- я----чн---с---іт---к-н-к-ли. Т--- щ- д- т---- я- п-------- л---- к-------- Т-к- щ- д- т-г-, я- п-ч-у-ь-я л-т-і к-н-к-л-. --------------------------------------------- Так, ще до того, як почнуться літні канікули. 0
T-k--s-c----o -o-o, ------c--u-ʹsy- ----i k-n----y. T--- s---- d- t---- y-- p---------- l---- k-------- T-k- s-c-e d- t-h-, y-k p-c-n-t-s-a l-t-i k-n-k-l-. --------------------------------------------------- Tak, shche do toho, yak pochnutʹsya litni kanikuly.
Поправи кров, пре него што почне зима. П-л---ди-дах--п-рш -і-----------е-ься. П------- д--- п--- н-- з--- п--------- П-л-г-д- д-х- п-р- н-ж з-м- п-ч-е-ь-я- -------------------------------------- Полагоди дах, перш ніж зима почнеться. 0
P---h--- -------e--- --zh -y-- ---hn-tʹ--a. P------- d---- p---- n--- z--- p----------- P-l-h-d- d-k-, p-r-h n-z- z-m- p-c-n-t-s-a- ------------------------------------------- Polahody dakh, persh nizh zyma pochnetʹsya.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Пом---рук---п----н-ж-т- с-д-т--еш з--с--л. П---- р---- п--- н-- т- с-------- з- с---- П-м-й р-к-, п-р- н-ж т- с-д-т-м-ш з- с-і-. ------------------------------------------ Помий руки, перш ніж ти сідатимеш за стіл. 0
P----- -uk-- pers- --zh--y --daty-esh z- s-i-. P----- r---- p---- n--- t- s--------- z- s---- P-m-y- r-k-, p-r-h n-z- t- s-d-t-m-s- z- s-i-. ---------------------------------------------- Pomyy̆ ruky, persh nizh ty sidatymesh za stil.
Затвори прозор, пре него што изађеш. Зак-----ік-о, пер- -іж-під-ш-г--ь. З----- в----- п--- н-- п---- г---- З-к-и- в-к-о- п-р- н-ж п-д-ш г-т-. ---------------------------------- Закрий вікно, перш ніж підеш геть. 0
Zakr-y̆ -----, -e-sh-n----p-de-h --t-. Z------ v----- p---- n--- p----- h---- Z-k-y-̆ v-k-o- p-r-h n-z- p-d-s- h-t-. -------------------------------------- Zakryy̆ vikno, persh nizh pidesh hetʹ.
Када ћеш доћи кући? К-ли -- --и--е- д-д-му? К--- т- п------ д------ К-л- т- п-и-д-ш д-д-м-? ----------------------- Коли ти прийдеш додому? 0
Ko-y-ty -r--̆---h--odomu? K--- t- p-------- d------ K-l- t- p-y-̆-e-h d-d-m-? ------------------------- Koly ty pryy̆desh dodomu?
Након наставе? Пі-л- з-н--т-? П---- з------- П-с-я з-н-т-я- -------------- Після заняття? 0
Pi-ly- z-----ty-? P----- z--------- P-s-y- z-n-a-t-a- ----------------- Pislya zanyattya?
Да, након што се настава заврши. Т------с-я--а-----. Т--- п---- з------- Т-к- п-с-я з-н-т-я- ------------------- Так, після заняття. 0
Ta-, -i-l-- zan-attya. T--- p----- z--------- T-k- p-s-y- z-n-a-t-a- ---------------------- Tak, pislya zanyattya.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. П-сл- авар-ї-ві- не м-- б--ь-е -р-цю-ат-. П---- а----- в-- н- м-- б----- п--------- П-с-я а-а-і- в-н н- м-г б-л-ш- п-а-ю-а-и- ----------------------------------------- Після аварії він не міг більше працювати. 0
P-slya-a--ri-̈--in n--mi--bilʹ--e -r-t--u-at-. P----- a------ v-- n- m-- b------ p----------- P-s-y- a-a-i-̈ v-n n- m-h b-l-s-e p-a-s-u-a-y- ---------------------------------------------- Pislya avariï vin ne mih bilʹshe pratsyuvaty.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Пі----т--о----в----тра-ив------у--в-----їха- -----е-ик-. П---- т--- я- в-- в------ р------ в-- п----- д- А------- П-с-я т-г- я- в-н в-р-т-в р-б-т-, в-н п-ї-а- д- А-е-и-и- -------------------------------------------------------- Після того як він втратив роботу, він поїхав до Америки. 0
Pis-ya -o-o--ak--in----aty- ----tu,------oi-kha---o--me--k-. P----- t--- y-- v-- v------ r------ v-- p------- d- A------- P-s-y- t-h- y-k v-n v-r-t-v r-b-t-, v-n p-i-k-a- d- A-e-y-y- ------------------------------------------------------------ Pislya toho yak vin vtratyv robotu, vin poïkhav do Ameryky.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Пі-ля-т--- як-в-н -е--ї--в д- --ер-к-,--ін с--в б--атим. П---- т--- я- в-- п------- д- А------- в-- с--- б------- П-с-я т-г- я- в-н п-р-ї-а- д- А-е-и-и- в-н с-а- б-г-т-м- -------------------------------------------------------- Після того як він переїхав до Америки, він став багатим. 0
Pi-l----o---y-k -i----rei-kh---do-Am-r-k-- v-- ---v ba---ym. P----- t--- y-- v-- p--------- d- A------- v-- s--- b------- P-s-y- t-h- y-k v-n p-r-i-k-a- d- A-e-y-y- v-n s-a- b-h-t-m- ------------------------------------------------------------ Pislya toho yak vin pereïkhav do Ameryky, vin stav bahatym.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...