Рјечник

sr Везници 2   »   no Konjunksjoner 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [nittifem]

Konjunksjoner 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Од када она не ради више? N-- ---tt-t hu--å------? N-- s------ h-- å j----- N-r s-u-t-t h-n å j-b-e- ------------------------ Når sluttet hun å jobbe? 0
Од њене удаје? S-den---n -le---ft? S---- h-- b-- g---- S-d-n h-n b-e g-f-? ------------------- Siden hun ble gift? 0
Да, она не ради више од када се удала. Ja, --n -ar i-ke---b--- ---en hun--l- ----. J-- h-- h-- i--- j----- s---- h-- b-- g---- J-, h-n h-r i-k- j-b-e- s-d-n h-n b-e g-f-. ------------------------------------------- Ja, hun har ikke jobbet siden hun ble gift. 0
Од када се удала, она не ради више. S--en--un bl- gif- ---be- -u- ik-e--en-er. S---- h-- b-- g--- j----- h-- i--- l------ S-d-n h-n b-e g-f- j-b-e- h-n i-k- l-n-e-. ------------------------------------------ Siden hun ble gift jobber hun ikke lenger. 0
Од када се они познају, срећни су. S--e- -e-k-en-e---v---ndr- ---de-l----l--e. S---- d- k------ h-------- e- d- l--------- S-d-n d- k-e-n-r h-e-a-d-e e- d- l-k-e-i-e- ------------------------------------------- Siden de kjenner hverandre er de lykkelige. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Siden-d- -ar--ar- --- -- -j-lde--u-. S---- d- h-- b--- g-- d- s------ u-- S-d-n d- h-r b-r- g-r d- s-e-d-n u-. ------------------------------------ Siden de har barn går de sjelden ut. 0
Када ће она телефонирати? Når-t-le--ner-r hu-? N-- t---------- h--- N-r t-l-f-n-r-r h-n- -------------------- Når telefonerer hun? 0
За време вожње? Me-s hun ---re-? M--- h-- k------ M-n- h-n k-ø-e-? ---------------- Mens hun kjører? 0
Да, док вози ауто. J-,---n---u- -jør-----l. J-- m--- h-- k----- b--- J-, m-n- h-n k-ø-e- b-l- ------------------------ Ja, mens hun kjører bil. 0
Она телефонира док вози ауто. Hu--te--fo-e--r-m----hun--j-rer --l. H-- t---------- m--- h-- k----- b--- H-n t-l-f-n-r-r m-n- h-n k-ø-e- b-l- ------------------------------------ Hun telefonerer mens hun kjører bil. 0
Она гледа телевизију док пегла. H---s-- ---T- m----h-- -tr-k-- tø-. H-- s-- p- T- m--- h-- s------ t--- H-n s-r p- T- m-n- h-n s-r-k-r t-y- ----------------------------------- Hun ser på TV mens hun stryker tøy. 0
Она слуша музику док ради задатке. H-- h-r---p- --si-k -e-s-----gj-- ---ga-ene s-ne. H-- h---- p- m----- m--- h-- g--- o-------- s---- H-n h-r-r p- m-s-k- m-n- h-n g-ø- o-p-a-e-e s-n-. ------------------------------------------------- Hun hører på musikk mens hun gjør oppgavene sine. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Je--ser i-----in---å--j-g -kk---ar -å--e--b-i-le-. J-- s-- i-------- n-- j-- i--- h-- p- m-- b------- J-g s-r i-g-n-i-g n-r j-g i-k- h-r p- m-g b-i-l-r- -------------------------------------------------- Jeg ser ingenting når jeg ikke har på meg briller. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Jeg fo-stå- -ngent-ng n-r-m---kke- er-s- -øy. J-- f------ i-------- n-- m------- e- s- h--- J-g f-r-t-r i-g-n-i-g n-r m-s-k-e- e- s- h-y- --------------------------------------------- Jeg forstår ingenting når musikken er så høy. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. J---lu-t-- --g-nt-ng---r---- er---r--øl--. J-- l----- i-------- n-- j-- e- f--------- J-g l-k-e- i-g-n-i-g n-r j-g e- f-r-j-l-t- ------------------------------------------ Jeg lukter ingenting når jeg er forkjølet. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. V- ta--e- dr---- -v-- det reg-er. V- t-- e- d----- h--- d-- r------ V- t-r e- d-o-j- h-i- d-t r-g-e-. --------------------------------- Vi tar en drosje hvis det regner. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. V---e--er---r-e- --n-- hvi--vi -inn---i--ott-. V- r----- j----- r---- h--- v- v----- i l----- V- r-i-e- j-r-e- r-n-t h-i- v- v-n-e- i l-t-o- ---------------------------------------------- Vi reiser jorden rundt hvis vi vinner i lotto. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. V---e--n--- - s-ise--v-- h-n--k----omm-- -na--. V- b------- å s---- h--- h-- i--- k----- s----- V- b-g-n-e- å s-i-e h-i- h-n i-k- k-m-e- s-a-t- ----------------------------------------------- Vi begynner å spise hvis han ikke kommer snart. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.