Рјечник

sr Везници 2   »   sk Spojky 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [deväťdesiatpäť]

Spojky 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Од када она не ради више? Odke-y--- ---c -epr---j-? O----- u- v--- n--------- O-k-d- u- v-a- n-p-a-u-e- ------------------------- Odkedy už viac nepracuje? 0
Од њене удаје? Od j------db-? O- j-- s------ O- j-j s-a-b-? -------------- Od jej svadby? 0
Да, она не ради више од када се удала. Áno, -ž -i-c-ne-ra-u-e--odkedy------d-l-. Á--- u- v--- n--------- o----- s- v------ Á-o- u- v-a- n-p-a-u-e- o-k-d- s- v-d-l-. ----------------------------------------- Áno, už viac nepracuje, odkedy sa vydala. 0
Од када се удала, она не ради више. Odke---------al----ž--i-- --p--c-je. O----- s- v------ u- v--- n--------- O-k-d- s- v-d-l-, u- v-a- n-p-a-u-e- ------------------------------------ Odkedy sa vydala, už viac nepracuje. 0
Од када се они познају, срећни су. O-k-----a--oz-------ú š----n-. O----- s- p------- s- š------- O-k-d- s- p-z-a-ú- s- š-a-t-í- ------------------------------ Odkedy sa poznajú, sú šťastní. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Od-ed--ma-ú---ti---e---ri-dk-ke-y-i----e--r v--. O----- m--- d---- l-- z---------- i-- v---- v--- O-k-d- m-j- d-t-, l-n z-i-d-a-e-y i-ú v-č-r v-n- ------------------------------------------------ Odkedy majú deti, len zriedkakedy idú večer von. 0
Када ће она телефонирати? Ke-y-te-e-on--e? K--- t---------- K-d- t-l-f-n-j-? ---------------- Kedy telefonuje? 0
За време вожње? P-----jaz--? P---- j----- P-č-s j-z-y- ------------ Počas jazdy? 0
Да, док вози ауто. Án-----č-- to-o--ako--of-r--e --t-. Á--- p---- t---- a-- š------- a---- Á-o- p-č-s t-h-, a-o š-f-r-j- a-t-. ----------------------------------- Áno, počas toho, ako šoféruje auto. 0
Она телефонира док вози ауто. Te--fo---- po--s---h-- --- --f-r--e-----. T--------- p---- t---- a-- š------- a---- T-l-f-n-j- p-č-s t-h-, a-o š-f-r-j- a-t-. ----------------------------------------- Telefonuje počas toho, ako šoféruje auto. 0
Она гледа телевизију док пегла. Pr--žehl-ní-s--duje tele--z-u. P-- ž------ s------ t--------- P-i ž-h-e-í s-e-u-e t-l-v-z-u- ------------------------------ Pri žehlení sleduje televíziu. 0
Она слуша музику док ради задатке. P---p-s----do-á-i-h úl-- ----v- ---b-. P-- p----- d------- ú--- p----- h----- P-i p-s-n- d-m-c-c- ú-o- p-č-v- h-d-u- -------------------------------------- Pri písaní domácich úloh počúva hudbu. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Ne---í---i-,-ke--n---- o-u-i-r-. N------ n--- k-- n---- o-------- N-v-d-m n-č- k-ď n-m-m o-u-i-r-. -------------------------------- Nevidím nič, keď nemám okuliare. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. N--------r-z---em, -e--h-á hu-b- tak-----as. N----- n---------- k-- h-- h---- t-- n------ N-č-m- n-r-z-m-e-, k-ď h-á h-d-a t-k n-h-a-. -------------------------------------------- Ničomu nerozumiem, keď hrá hudba tak nahlas. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Necít---ni-, k----á----dchu. N------ n--- k-- m-- n------ N-c-t-m n-č- k-ď m-m n-d-h-. ---------------------------- Necítim nič, keď mám nádchu. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. Id-me--axí-om,--e- -rš-. I---- t------- k-- p---- I-e-e t-x-k-m- k-ď p-š-. ------------------------ Ideme taxíkom, keď prší. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. K---vyhr-m- v lot--i-- -ud-me ce-t--a--ok-lo s-e--. K-- v------ v l------- b----- c------- o---- s----- K-ď v-h-á-e v l-t-r-i- b-d-m- c-s-o-a- o-o-o s-e-a- --------------------------------------------------- Keď vyhráme v lotérii, budeme cestovať okolo sveta. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Za---m- --je-lom- -k-čo--o-o-----íde. Z------ s j------ a- č------ n------- Z-č-e-e s j-d-o-, a- č-s-o-o n-p-í-e- ------------------------------------- Začneme s jedlom, ak čoskoro nepríde. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.