Рјечник

sr Везници 3   »   bg Съюзи 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [деветдесет и шест]

96 [devetdeset i shest]

Съюзи 3

[Syyuzi 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Аз---авам- -ом-б---л--кът---ъ---. А- с------ щ-- б--------- з------ А- с-а-а-, щ-м б-д-л-и-ъ- з-ъ-н-. --------------------------------- Аз ставам, щом будилникът звънне. 0
A- -----m,--h-h------ilnik-t-z-----. A- s------ s----- b--------- z------ A- s-a-a-, s-c-o- b-d-l-i-y- z-y-n-. ------------------------------------ Az stavam, shchom budilnikyt zvynne.
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Аз-с-----р--а-- --- т---в--д- уч-. А- с- у-------- щ-- т----- д- у--- А- с- у-о-я-а-, щ-м т-я-в- д- у-а- ---------------------------------- Аз се уморявам, щом трябва да уча. 0
A- -- -m-r-a---- -hc-o- tryab-a-da -ch-. A- s- u--------- s----- t------ d- u---- A- s- u-o-y-v-m- s-c-o- t-y-b-a d- u-h-. ---------------------------------------- Az se umoryavam, shchom tryabva da ucha.
Ја престајем радити чим напуним 60. А--ще-с--а да ра--тя---о--ст--а -а---. А- щ- с--- д- р------ щ-- с---- н- 6-- А- щ- с-р- д- р-б-т-, щ-м с-а-а н- 6-. -------------------------------------- Аз ще спра да работя, щом стана на 60. 0
A- -h------ra--a r--o---,-s-c-o- --ana n- --. A- s---- s--- d- r------- s----- s---- n- 6-- A- s-c-e s-r- d- r-b-t-a- s-c-o- s-a-a n- 6-. --------------------------------------------- Az shche spra da rabotya, shchom stana na 60.
Када ћете позвати? К-г---е се--бадите п---е----н-? К--- щ- с- о------ п- т-------- К-г- щ- с- о-а-и-е п- т-л-ф-н-? ------------------------------- Кога ще се обадите по телефона? 0
Kog--s-che--e ---d-t--po --l-fo-a? K--- s---- s- o------ p- t-------- K-g- s-c-e s- o-a-i-e p- t-l-f-n-? ---------------------------------- Koga shche se obadite po telefona?
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Що---мам с-к------рем-. Щ-- и--- с------ в----- Щ-м и-а- с-к-н-а в-е-е- ----------------------- Щом имам секунда време. 0
S--hom -mam---k-nda--re-e. S----- i--- s------ v----- S-c-o- i-a- s-k-n-a v-e-e- -------------------------- Shchom imam sekunda vreme.
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Т----- с- о---и п- те--фон-, що- -ма----к- време. Т-- щ- с- о---- п- т-------- щ-- и-- м---- в----- Т-й щ- с- о-а-и п- т-л-ф-н-, щ-м и-а м-л-о в-е-е- ------------------------------------------------- Той ще се обади по телефона, щом има малко време. 0
T-y-sh-he--- obad- ---telef--a, shc------a----k- vr--e. T-- s---- s- o---- p- t-------- s----- i-- m---- v----- T-y s-c-e s- o-a-i p- t-l-f-n-, s-c-o- i-a m-l-o v-e-e- ------------------------------------------------------- Toy shche se obadi po telefona, shchom ima malko vreme.
Колико дуго ћете радити? К--ко--р--е -- р---тите? К---- в---- щ- р-------- К-л-о в-е-е щ- р-б-т-т-? ------------------------ Колко време ще работите? 0
Kol-o vr--e s--he ra-o--te? K---- v---- s---- r-------- K-l-o v-e-e s-c-e r-b-t-t-? --------------------------- Kolko vreme shche rabotite?
Ја ћу радити док будем могао / могла. А- ---р-б-т-- до-а-о--ога. А- щ- р------ д----- м---- А- щ- р-б-т-, д-к-т- м-г-. -------------------------- Аз ще работя, докато мога. 0
A---h--e rabo---- doka-----ga. A- s---- r------- d----- m---- A- s-c-e r-b-t-a- d-k-t- m-g-. ------------------------------ Az shche rabotya, dokato moga.
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Аз -е-раб--я--д--ато-с-м----а-. А- щ- р------ д----- с-- з----- А- щ- р-б-т-, д-к-т- с-м з-р-в- ------------------------------- Аз ще работя, докато съм здрав. 0
A--shc-- -aboty-, --k-to-s-- -dr--. A- s---- r------- d----- s-- z----- A- s-c-e r-b-t-a- d-k-t- s-m z-r-v- ----------------------------------- Az shche rabotya, dokato sym zdrav.
Он лежи у кревету уместо да ради. Т-- л----- легл-т---вм--т---- ра-о-и. Т-- л--- в л------- в----- д- р------ Т-й л-ж- в л-г-о-о- в-е-т- д- р-б-т-. ------------------------------------- Той лежи в леглото, вместо да работи. 0
T-- --z-i --leglo-o, vm-s-o da-r-bot-. T-- l---- v l------- v----- d- r------ T-y l-z-i v l-g-o-o- v-e-t- d- r-b-t-. -------------------------------------- Toy lezhi v legloto, vmesto da raboti.
Она чита новине уместо да кува. Т--че-е в----ик,--м-с-о -а-с-отви. Т- ч--- в------- в----- д- с------ Т- ч-т- в-с-н-к- в-е-т- д- с-о-в-. ---------------------------------- Тя чете вестник, вместо да сготви. 0
T-- ch-t- v-s-n--, v--st---- s-ot-i. T-- c---- v------- v----- d- s------ T-a c-e-e v-s-n-k- v-e-t- d- s-o-v-. ------------------------------------ Tya chete vestnik, vmesto da sgotvi.
Он седи у кафани уместо да иде кући. Той-седи---кръч-а-а,--мест- -- -- --ид---къщи. Т-- с--- в к-------- в----- д- с- о---- в----- Т-й с-д- в к-ъ-м-т-, в-е-т- д- с- о-и-е в-ъ-и- ---------------------------------------------- Той седи в кръчмата, вместо да си отиде вкъщи. 0
Toy ---- - -r-----t---vm-s-o d--s-----de-v--shch-. T-- s--- v k--------- v----- d- s- o---- v-------- T-y s-d- v k-y-h-a-a- v-e-t- d- s- o-i-e v-y-h-h-. -------------------------------------------------- Toy sedi v krychmata, vmesto da si otide vkyshchi.
Колико ја знам, он станује овде. Доко--о----н-----о- ж-в---ту-. Д-------- з---- т-- ж---- т--- Д-к-л-о-о з-а-, т-й ж-в-е т-к- ------------------------------ Доколкото зная, той живее тук. 0
D-k-lkoto -n-y----o---hive---uk. D-------- z----- t-- z----- t--- D-k-l-o-o z-a-a- t-y z-i-e- t-k- -------------------------------- Dokolkoto znaya, toy zhivee tuk.
Колико ја знам, његова жена је болесна. Д----к--- зна-- ---а -у е---лна. Д-------- з---- ж--- м- е б----- Д-к-л-о-о з-а-, ж-н- м- е б-л-а- -------------------------------- Доколкото зная, жена му е болна. 0
Doko-kot--zn-ya- zh-n--m- ye --ln-. D-------- z----- z---- m- y- b----- D-k-l-o-o z-a-a- z-e-a m- y- b-l-a- ----------------------------------- Dokolkoto znaya, zhena mu ye bolna.
Колико ја знам, он је незапослен. Д---л-от----а-,---й - бе--аб-тен. Д-------- з---- т-- е б---------- Д-к-л-о-о з-а-, т-й е б-з-а-о-е-. --------------------------------- Доколкото зная, той е безработен. 0
Do-olko-- z-a----t-- -e --z---o-en. D-------- z----- t-- y- b---------- D-k-l-o-o z-a-a- t-y y- b-z-a-o-e-. ----------------------------------- Dokolkoto znaya, toy ye bezraboten.
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. У-пах с-,-и--че--я- -а---й---на---м-. У---- с-- и---- щ-- д- д---- н------- У-п-х с-, и-а-е щ-х д- д-й-а н-в-е-е- ------------------------------------- Успах се, иначе щях да дойда навреме. 0
U--ak---e,-in-che-s-c--a-h-da -oyda-------e. U----- s-- i----- s------- d- d---- n------- U-p-k- s-, i-a-h- s-c-y-k- d- d-y-a n-v-e-e- -------------------------------------------- Uspakh se, inache shchyakh da doyda navreme.
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Из-ус--х ---обуса,-ина-е щ-х -а --------в--ме. И------- а-------- и---- щ-- д- д---- н------- И-п-с-а- а-т-б-с-, и-а-е щ-х д- д-й-а н-в-е-е- ---------------------------------------------- Изпуснах автобуса, иначе щях да дойда навреме. 0
I-p---a--------u--- inac---sh-hy--- -- d-y-- ----em-. I-------- a-------- i----- s------- d- d---- n------- I-p-s-a-h a-t-b-s-, i-a-h- s-c-y-k- d- d-y-a n-v-e-e- ----------------------------------------------------- Izpusnakh avtobusa, inache shchyakh da doyda navreme.
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Не-н-м--и-----я------- щях--- д---- --в-ем-. Н- н------ п---- и---- щ-- д- д---- н------- Н- н-м-р-х п-т-, и-а-е щ-х д- д-й-а н-в-е-е- -------------------------------------------- Не намерих пътя, иначе щях да дойда навреме. 0
Ne-na-erikh----ya,---a--e-shc-yakh da --yd- -a----e. N- n------- p----- i----- s------- d- d---- n------- N- n-m-r-k- p-t-a- i-a-h- s-c-y-k- d- d-y-a n-v-e-e- ---------------------------------------------------- Ne namerikh pytya, inache shchyakh da doyda navreme.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!