Рјечник

sr Везници 3   »   da Konjunktioner 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [seksoghalvfems]

Konjunktioner 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Jeg s-----p--så --ar- -ækkeu-et ri--e-. J-- s--- o-- s- s---- v-------- r------ J-g s-å- o-, s- s-a-t v-k-e-r-t r-n-e-. --------------------------------------- Jeg står op, så snart vækkeuret ringer. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. J-- b----r --æt-l-ge--å----r--jeg-s----st----e-/ l-se lek-ie-. J-- b----- t--- l--- s- s---- j-- s--- s------ / l--- l------- J-g b-i-e- t-æ- l-g- s- s-a-t j-g s-a- s-u-e-e / l-s- l-k-i-r- -------------------------------------------------------------- Jeg bliver træt lige så snart jeg skal studere / læse lektier. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. J-g-h-l-e- -p-med at -rbej-e, s--sn--t -e- f-l-er --. J-- h----- o- m-- a- a------- s- s---- j-- f----- 6-- J-g h-l-e- o- m-d a- a-b-j-e- s- s-a-t j-g f-l-e- 6-. ----------------------------------------------------- Jeg holder op med at arbejde, så snart jeg fylder 60. 0
Када ћете позвати? Hv---år r---e- d-? H------ r----- d-- H-o-n-r r-n-e- d-? ------------------ Hvornår ringer du? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Så s--r--j---h-r tid-e----ebl-k. S- s---- j-- h-- t-- e- ø------- S- s-a-t j-g h-r t-d e- ø-e-l-k- -------------------------------- Så snart jeg har tid et øjeblik. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Han-r--g--- så snart-h-- ha- li-- tid. H-- r------ s- s---- h-- h-- l--- t--- H-n r-n-e-, s- s-a-t h-n h-r l-d- t-d- -------------------------------------- Han ringer, så snart han har lidt tid. 0
Колико дуго ћете радити? Hvo- læn---vil-d- -------? H--- l---- v-- d- a------- H-o- l-n-e v-l d- a-b-j-e- -------------------------- Hvor længe vil du arbejde? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. J-- -i- a-b-jde, så---n-e--eg --n. J-- v-- a------- s- l---- j-- k--- J-g v-l a-b-j-e- s- l-n-e j-g k-n- ---------------------------------- Jeg vil arbejde, så længe jeg kan. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Je--v--------d-, -å --ng--j-g ---r-sk. J-- v-- a------- s- l---- j-- e- r---- J-g v-l a-b-j-e- s- l-n-e j-g e- r-s-. -------------------------------------- Jeg vil arbejde, så længe jeg er rask. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. H-n -i-g-- i s-n-e--i-s--de----r a--a--e-de. H-- l----- i s----- i s----- f-- a- a------- H-n l-g-e- i s-n-e- i s-e-e- f-r a- a-b-j-e- -------------------------------------------- Han ligger i sengen i stedet for at arbejde. 0
Она чита новине уместо да кува. H-n l-ser ---s i--t---- -o- -- la-- m--. H-- l---- a--- i s----- f-- a- l--- m--- H-n l-s-r a-i- i s-e-e- f-r a- l-v- m-d- ---------------------------------------- Hun læser avis i stedet for at lave mad. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. Ha- -i-d-r på -ærtsh---i----d-t---r-a---- -jem. H-- s----- p- v------- i s----- f-- a- g- h---- H-n s-d-e- p- v-r-s-u- i s-e-e- f-r a- g- h-e-. ----------------------------------------------- Han sidder på værtshus i stedet for at gå hjem. 0
Колико ја знам, он станује овде. Så---dt ----v-d--b-- --n----. S- v--- j-- v--- b-- h-- h--- S- v-d- j-g v-d- b-r h-n h-r- ----------------------------- Så vidt jeg ved, bor han her. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. Så-v-d---e- ---, e- -ans-k-ne syg. S- v--- j-- v--- e- h--- k--- s--- S- v-d- j-g v-d- e- h-n- k-n- s-g- ---------------------------------- Så vidt jeg ved, er hans kone syg. 0
Колико ја знам, он је незапослен. Så-v----jeg v-d--e--h---ar-e--s---. S- v--- j-- v--- e- h-- a---------- S- v-d- j-g v-d- e- h-n a-b-j-s-ø-. ----------------------------------- Så vidt jeg ved, er han arbejdsløs. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. J-g--ov ov---mig,-el-e-s-v---e je--------æret ko--et---- ti--n. J-- s-- o--- m--- e----- v---- j-- h--- v---- k----- t-- t----- J-g s-v o-e- m-g- e-l-r- v-l-e j-g h-v- v-r-t k-m-e- t-l t-d-n- --------------------------------------------------------------- Jeg sov over mig, ellers ville jeg have været kommet til tiden. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. J-- --m fo--s--- -----usse---el-e---vi--- je- v--- ko---- -il--i-en. J-- k-- f-- s--- t-- b------ e----- v---- j-- v--- k----- t-- t----- J-g k-m f-r s-n- t-l b-s-e-, e-l-r- v-l-e j-g v-r- k-m-e- t-l t-d-n- -------------------------------------------------------------------- Jeg kom for sent til bussen, ellers ville jeg være kommet til tiden. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. J-g k--ne i--e-fi-d- vej--e---r---il-e j-g --r- ---m-t -i----de-. J-- k---- i--- f---- v--- e----- v---- j-- v--- k----- t-- t----- J-g k-n-e i-k- f-n-e v-j- e-l-r- v-l-e j-g v-r- k-m-e- t-l t-d-n- ----------------------------------------------------------------- Jeg kunne ikke finde vej, ellers ville jeg være kommet til tiden. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!