Рјечник

sr Везници 3   »   it Congiunzioni 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [novantasei]

Congiunzioni 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. M---l-o ---e-a-s--n- l- ----l-a. M- a--- a----- s---- l- s------- M- a-z- a-p-n- s-o-a l- s-e-l-a- -------------------------------- Mi alzo appena suona la sveglia. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Mi -t-n-o ap--n--i--z-o-a--tud----. M- s----- a----- i----- a s-------- M- s-a-c- a-p-n- i-i-i- a s-u-i-r-. ----------------------------------- Mi stanco appena inizio a studiare. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. S-e-to -i-l-v------app-na f-c--o-se---n-’-n--. S----- d- l------- a----- f----- s------------ S-e-t- d- l-v-r-r- a-p-n- f-c-i- s-s-a-t-a-n-. ---------------------------------------------- Smetto di lavorare appena faccio sessant’anni. 0
Када ћете позвати? Qu-nd- te-e--na? Q----- t-------- Q-a-d- t-l-f-n-? ---------------- Quando telefona? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. A-pe-a-h---n m------ d----m-o. A----- h- u- m------ d- t----- A-p-n- h- u- m-m-n-o d- t-m-o- ------------------------------ Appena ho un momento di tempo. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. L-- -e--fona-ap--n- -a-un -o---- -e-po. L-- t------- a----- h- u- p-- d- t----- L-i t-l-f-n- a-p-n- h- u- p-’ d- t-m-o- --------------------------------------- Lui telefona appena ha un po’ di tempo. 0
Колико дуго ћете радити? Qua------mpo--avor-rà? Q----- t---- l-------- Q-a-t- t-m-o l-v-r-r-? ---------------------- Quanto tempo lavorerà? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. Lav-r-rò -i-ché p-t--. L------- f----- p----- L-v-r-r- f-n-h- p-t-ò- ---------------------- Lavorerò finché potrò. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. L---r--ò-----hé sa-- s-no. L------- f----- s--- s---- L-v-r-r- f-n-h- s-r- s-n-. -------------------------- Lavorerò finché sarò sano. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. St----l-t-o---ve-e----la-o-ar-. S-- a l---- i----- d- l-------- S-a a l-t-o i-v-c- d- l-v-r-r-. ------------------------------- Sta a letto invece di lavorare. 0
Она чита новине уместо да кува. Lei -eg-- -l -ior---e in---e -- cuci-a-e. L-- l---- i- g------- i----- d- c-------- L-i l-g-e i- g-o-n-l- i-v-c- d- c-c-n-r-. ----------------------------------------- Lei legge il giornale invece di cucinare. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. L-i s----l --r-inv--- -- a----e a -a-a. L-- s-- a- b-- i----- d- a----- a c---- L-i s-a a- b-r i-v-c- d- a-d-r- a c-s-. --------------------------------------- Lui sta al bar invece di andare a casa. 0
Колико ја знам, он станује овде. A q--n-o s- lu--a-i-a-q-i. A q----- s- l-- a---- q--- A q-a-t- s- l-i a-i-a q-i- -------------------------- A quanto so lui abita qui. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. A --a------ --a-m---ie-- mal--a. A q----- s- s-- m----- è m------ A q-a-t- s- s-a m-g-i- è m-l-t-. -------------------------------- A quanto so sua moglie è malata. 0
Колико ја знам, он је незапослен. A -ua--- s- lu- --d--o--u-at-. A q----- s- l-- è d----------- A q-a-t- s- l-i è d-s-c-u-a-o- ------------------------------ A quanto so lui è disoccupato. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. No- -i s--- s--g-ia-- i---e-p-, a----m-n---s-r-i-sta---p--tu---. N-- m- s--- s-------- i- t----- a--------- s---- s---- p-------- N-n m- s-n- s-e-l-a-o i- t-m-o- a-t-i-e-t- s-r-i s-a-o p-n-u-l-. ---------------------------------------------------------------- Non mi sono svegliato in tempo, altrimenti sarei stato puntuale. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. A------e--o--’-ut-b--- --t---e--- sa-ei st-to--un--al-. A---- p---- l--------- a--------- s---- s---- p-------- A-e-o p-r-o l-a-t-b-s- a-t-i-e-t- s-r-i s-a-o p-n-u-l-. ------------------------------------------------------- Avevo perso l’autobus, altrimenti sarei stato puntuale. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. Non-trovavo -a--tr--a----t-i-en-i -ar-i st--- --n---l-. N-- t------ l- s------ a--------- s---- s---- p-------- N-n t-o-a-o l- s-r-d-, a-t-i-e-t- s-r-i s-a-o p-n-u-l-. ------------------------------------------------------- Non trovavo la strada, altrimenti sarei stato puntuale. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!