Рјечник

sr Везници 3   »   ky Conjunctions 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [токсон алты]

96 [tokson altı]

Conjunctions 3

[Baylamtalar 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. О-гот--ч--ың-ыра--ы ---е--т-р--. О------- ш--------- м---- т----- О-г-т-у- ш-ң-ы-а-р- м-н-н т-р-м- -------------------------------- Ойготкуч шыңгыраары менен турам. 0
O-go---- -ıŋ-ır--rı --------ra-. O------- ş--------- m---- t----- O-g-t-u- ş-ŋ-ı-a-r- m-n-n t-r-m- -------------------------------- Oygotkuç şıŋgıraarı menen turam.
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. Мен-би---е--е --рө-үшү--керек --лг--до, -а-ч-- к-л-мын. М-- б-- н---- ү-------- к---- б-------- ч----- к------- М-н б-р н-р-е ү-р-н-ш-м к-р-к б-л-о-д-, ч-р-а- к-л-м-н- ------------------------------------------------------- Мен бир нерсе үйрөнүшүм керек болгондо, чарчап каламын. 0
Me- -ir -e----üy-ö--ş---k-re- -o----do--ç--ç-- ----mın. M-- b-- n---- ü-------- k---- b-------- ç----- k------- M-n b-r n-r-e ü-r-n-ş-m k-r-k b-l-o-d-, ç-r-a- k-l-m-n- ------------------------------------------------------- Men bir nerse üyrönüşüm kerek bolgondo, çarçap kalamın.
Ја престајем радити чим напуним 60. Алт-мы-ка ч-кса---и-т--е----. А-------- ч------ и---------- А-т-м-ш-а ч-к-а-, и-т-б-й-и-. ----------------------------- Алтымышка чыксам, иштебеймин. 0
Al--m-şk--çıksa-- -ş-e-ey-in. A-------- ç------ i---------- A-t-m-ş-a ç-k-a-, i-t-b-y-i-. ----------------------------- Altımışka çıksam, iştebeymin.
Када ћете позвати? Кач-н ча-асы-? К---- ч------- К-ч-н ч-л-с-з- -------------- Качан чаласыз? 0
K-ça- ---as-z? K---- ç------- K-ç-n ç-l-s-z- -------------- Kaçan çalasız?
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Би---- у--к-- -ол-онд--эле. Б-- а- у----- б------- э--- Б-р а- у-а-ы- б-л-о-д- э-е- --------------------------- Бир аз убакыт болгондо эле. 0
Bir az -b--ıt----gondo--le. B-- a- u----- b------- e--- B-r a- u-a-ı- b-l-o-d- e-e- --------------------------- Bir az ubakıt bolgondo ele.
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Ал-уба---сы--о-с----е---л--. А- у------- б---- э-- ч----- А- у-а-т-с- б-л-о э-е ч-л-т- ---------------------------- Ал убактысы болсо эле чалат. 0
A---ba--ısı-bo-so-ele ça---. A- u------- b---- e-- ç----- A- u-a-t-s- b-l-o e-e ç-l-t- ---------------------------- Al ubaktısı bolso ele çalat.
Колико дуго ћете радити? К-ча--а------ -ш--й-из? К------ ч---- и-------- К-ч-н-а ч-й-н и-т-й-и-? ----------------------- Качанга чейин иштейсиз? 0
K-çan-- ç--in i-te----? K------ ç---- i-------- K-ç-n-a ç-y-n i-t-y-i-? ----------------------- Kaçanga çeyin işteysiz?
Ја ћу радити док будем могао / могла. Колу-дан-----шин-е---т---бер-ми-. К------- к-------- и---- б------- К-л-м-а- к-л-ш-н-е и-т-й б-р-м-н- --------------------------------- Колумдан келишинче иштей беремин. 0
K-l--d-n keliş---- ----y -e---i-. K------- k-------- i---- b------- K-l-m-a- k-l-ş-n-e i-t-y b-r-m-n- --------------------------------- Kolumdan kelişinçe iştey beremin.
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Де--с-о---ум--ы- -о-с- -ле--иш--й -ер-м-н. Д-- с------- ч-- б---- э--- и---- б------- Д-н с-о-у-у- ч-ң б-л-о э-е- и-т-й б-р-м-н- ------------------------------------------ Ден соолугум чың болсо эле, иштей беремин. 0
Den s-----um çıŋ b--s--e--,--şt-y-be---in. D-- s------- ç-- b---- e--- i---- b------- D-n s-o-u-u- ç-ŋ b-l-o e-e- i-t-y b-r-m-n- ------------------------------------------ Den soolugum çıŋ bolso ele, iştey beremin.
Он лежи у кревету уместо да ради. А---ш--г--д-н-ордун- т----тө-ж-т--. А- и--------- о----- т------ ж----- А- и-т-г-н-и- о-д-н- т-ш-к-ө ж-т-т- ----------------------------------- Ал иштегендин ордуна төшөктө жатат. 0
Al-i---g--d-n ord--a t-ş--t- j----. A- i--------- o----- t------ j----- A- i-t-g-n-i- o-d-n- t-ş-k-ö j-t-t- ----------------------------------- Al iştegendin orduna töşöktö jatat.
Она чита новине уместо да кува. А- т---к---сага-ды- -рду-- --------у--ж-та-. А- т---- ж--------- о----- г---- о--- ж----- А- т-м-к ж-с-г-н-ы- о-д-н- г-з-т о-у- ж-т-т- -------------------------------------------- Ал тамак жасагандын ордуна гезит окуп жатат. 0
A----m-k -a-a-and-----dun--g-zit ok-p-jat-t. A- t---- j--------- o----- g---- o--- j----- A- t-m-k j-s-g-n-ı- o-d-n- g-z-t o-u- j-t-t- -------------------------------------------- Al tamak jasagandın orduna gezit okup jatat.
Он седи у кафани уместо да иде кући. А--үйг---арг----н-ор-у-а-па-д--отур-т. А- ү--- б-------- о----- п---- о------ А- ү-г- б-р-а-д-н о-д-н- п-б-а о-у-а-. -------------------------------------- Ал үйгө баргандын ордуна пабда отурат. 0
Al üygö--a-g-ndın-o--u---pabd-------t. A- ü--- b-------- o----- p---- o------ A- ü-g- b-r-a-d-n o-d-n- p-b-a o-u-a-. -------------------------------------- Al üygö bargandın orduna pabda oturat.
Колико ја знам, он станује овде. Мен----и-иши--е,--- --ул-жер-е----ай-. М---- б--------- а- у--- ж---- ж------ М-н-н б-л-ш-м-е- а- у-у- ж-р-е ж-ш-й-. -------------------------------------- Менин билишимче, ал ушул жерде жашайт. 0
Menin bil---m-e,-al -şul-j-r-e -aşa--. M---- b--------- a- u--- j---- j------ M-n-n b-l-ş-m-e- a- u-u- j-r-e j-ş-y-. -------------------------------------- Menin bilişimçe, al uşul jerde jaşayt.
Колико ја знам, његова жена је болесна. М---- б-ли-и--е, ан-- -ял- ----п----а-. М---- б--------- а--- а--- о---- ж----- М-н-н б-л-ш-м-е- а-ы- а-л- о-р-п ж-т-т- --------------------------------------- Менин билишимче, анын аялы ооруп жатат. 0
Men-n-bi----mçe, an-n-ayalı----u---at-t. M---- b--------- a--- a---- o---- j----- M-n-n b-l-ş-m-e- a-ı- a-a-ı o-r-p j-t-t- ---------------------------------------- Menin bilişimçe, anın ayalı oorup jatat.
Колико ја знам, он је незапослен. М-н-н---лиши-че, а- ----шс-з. М---- б--------- а- ж-------- М-н-н б-л-ш-м-е- а- ж-м-ш-у-. ----------------------------- Менин билишимче, ал жумушсуз. 0
Men-n --------e,-al jum-ş-u-. M---- b--------- a- j-------- M-n-n b-l-ş-m-e- a- j-m-ş-u-. ----------------------------- Menin bilişimçe, al jumuşsuz.
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Ме---кт-- --л-п--р-ы-, бо-бос--------да-кел-е----. М-- у---- к----------- б------ у------- к--------- М-н у-т-п к-л-п-ы-м-н- б-л-о-о у-а-ы-д- к-л-е-м-н- -------------------------------------------------- Мен уктап калыптырмын, болбосо убагында келмекмин. 0
M---ukt-p kal---ı---n- b--bo----b--ınd--ke--e-mi-. M-- u---- k----------- b------ u------- k--------- M-n u-t-p k-l-p-ı-m-n- b-l-o-o u-a-ı-d- k-l-e-m-n- -------------------------------------------------- Men uktap kalıptırmın, bolboso ubagında kelmekmin.
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. М------обу----к--игип к----тырм-н---о---со-у-аг--д---ел-е-м--. М-- а-------- к------ к----------- б------ у------- к--------- М-н а-т-б-с-а к-ч-г-п к-л-п-ы-м-н- б-л-о-о у-а-ы-д- к-л-е-м-н- -------------------------------------------------------------- Мен автобуска кечигип калыптырмын, болбосо убагында келмекмин. 0
Me-----ob--k- -eçi------l-p-ırm-n, -olb-so--b----da k---e-m--. M-- a-------- k------ k----------- b------ u------- k--------- M-n a-t-b-s-a k-ç-g-p k-l-p-ı-m-n- b-l-o-o u-a-ı-d- k-l-e-m-n- -------------------------------------------------------------- Men avtobuska keçigip kalıptırmın, bolboso ubagında kelmekmin.
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. М-н--о-д- ---па---,------со -б---н---б-р---м--. М-- ж---- т-------- б------ у------- б--------- М-н ж-л-у т-п-а-ы-, б-л-о-о у-а-ы-д- б-р-а-м-н- ----------------------------------------------- Мен жолду таппадым, болбосо убагында бармакмын. 0
Men----d--tappadım- b--boso--bag-nda b---a----. M-- j---- t-------- b------ u------- b--------- M-n j-l-u t-p-a-ı-, b-l-o-o u-a-ı-d- b-r-a-m-n- ----------------------------------------------- Men joldu tappadım, bolboso ubagında barmakmın.

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!