Рјечник

sr Везници 4   »   et Sidesõnad 4

97 [деведесет и седам]

Везници 4

Везници 4

97 [üheksakümmend seitse]

Sidesõnad 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Он је заспао иако је телевизор биo укључен. T- j-- ------,-ku----te-e-a--t--ta-. T- j-- m------ k---- t------ t------ T- j-i m-g-m-, k-i-i t-l-k-s t-ö-a-. ------------------------------------ Ta jäi magama, kuigi telekas töötas. 0
Он је још остао, иако је већ било касно. Ta---i-v-----kuigi-jub----i--il--. T- j-- v---- k---- j--- o-- h----- T- j-i v-e-, k-i-i j-b- o-i h-l-a- ---------------------------------- Ta jäi veel, kuigi juba oli hilja. 0
Он није дошао, иако смо се договорили. T- ---t-ln--, ku-g- -e ----is--- k-----is- k----. T- e- t------ k---- m- l-------- k-------- k----- T- e- t-l-u-, k-i-i m- l-p-i-i-e k-h-u-i-e k-k-u- ------------------------------------------------- Ta ei tulnud, kuigi me leppisime kohtumise kokku. 0
Телевизoр је биo укључен. Упркос томе он је заспао. Tel--as-tööt-s--S-l-e-e -----m-ta -ä- ------am-. T------ t------ S------ v-------- j-- t- m------ T-l-k-s t-ö-a-. S-l-e-e v-a-a-a-a j-i t- m-g-m-. ------------------------------------------------ Telekas töötas. Sellele vaatamata jäi ta magama. 0
Било је већ касно. Упркос томе он је још остао. O---ju-a --lj-- -e--------a-a---a-jäi-ta ve--. O-- j--- h----- S------ v-------- j-- t- v---- O-i j-b- h-l-a- S-l-e-e v-a-a-a-a j-i t- v-e-. ---------------------------------------------- Oli juba hilja. Sellele vaatamata jäi ta veel. 0
Ми смо се договорили. Упркос томе он није дошао. M----ppisime-koh-u-ise k--ku. S------ v-a--m-t---a ei t--nu-. M- l-------- k-------- k----- S------ v-------- t- e- t------ M- l-p-i-i-e k-h-u-i-e k-k-u- S-l-e-e v-a-a-a-a t- e- t-l-u-. ------------------------------------------------------------- Me leppisime kohtumise kokku. Sellele vaatamata ta ei tulnud. 0
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу. E-k-i--al--i ole-juhil-ba---õ--a---a-aut--a. E---- t-- e- o-- j-------- s----- t- a------ E-k-i t-l e- o-e j-h-l-b-, s-i-a- t- a-t-g-. -------------------------------------------- Ehkki tal ei ole juhiluba, sõidab ta autoga. 0
Он вози брзо иако је улица клизава. E--ki-t-nav--n -i-e,-s-i-ab t- ---re-ti. E---- t---- o- l---- s----- t- k-------- E-k-i t-n-v o- l-b-, s-i-a- t- k-i-e-t-. ---------------------------------------- Ehkki tänav on libe, sõidab ta kiiresti. 0
Он вози бицикл иако је пијан. E--ki----on pu-ju-,--õida---a---tta-a. E---- t- o- p------ s----- t- r------- E-k-i t- o- p-r-u-, s-i-a- t- r-t-a-a- -------------------------------------- Ehkki ta on purjus, sõidab ta rattaga. 0
Он нема возачку дозволу. Упркос томе он вози ауто. Ta- e---l- ju-iluba.--e-l----vaa-a--ta --ida-----au--ga. T-- e- o-- j-------- S------ v-------- s----- t- a------ T-l e- o-e j-h-l-b-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- a-t-g-. -------------------------------------------------------- Tal ei ole juhiluba. Sellele vaatamata sõidab ta autoga. 0
Улица је клизава. Упркос томе он вози брзо. T-n---on --be. ----el- ----am-t----idab -- n-i--i---st-. T---- o- l---- S------ v-------- s----- t- n-- k-------- T-n-v o- l-b-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- n-i k-i-e-t-. -------------------------------------------------------- Tänav on libe. Sellele vaatamata sõidab ta nii kiiresti. 0
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл. T--o--pur-u-. -el---e-v-a-ama-a sõ-d---t---a-t-g-. T- o- p------ S------ v-------- s----- t- r------- T- o- p-r-u-. S-l-e-e v-a-a-a-a s-i-a- t- r-t-a-a- -------------------------------------------------- Ta on purjus. Sellele vaatamata sõidab ta rattaga. 0
Она не налази радно место иако је студирала. Ta--- l-i----öko-ta,--uigi -a o- õp-in-d. T- e- l--- t-------- k---- t- o- õ------- T- e- l-i- t-ö-o-t-, k-i-i t- o- õ-p-n-d- ----------------------------------------- Ta ei leia töökohta, kuigi ta on õppinud. 0
Она не иде лекару иако има болове. Ta e- lä---arst- -----e- k-----t-- -- v--u-. T- e- l--- a---- j------ k---- t-- o- v----- T- e- l-h- a-s-i j-u-d-, k-i-i t-l o- v-l-d- -------------------------------------------- Ta ei lähe arsti juurde, kuigi tal on valud. 0
Она купује ауто иако нема новца. T- os--b---to- -uigi-tal -i ole rah-. T- o---- a---- k---- t-- e- o-- r---- T- o-t-b a-t-, k-i-i t-l e- o-e r-h-. ------------------------------------- Ta ostab auto, kuigi tal ei ole raha. 0
Она је студирала. Упркос томе не налази радно место. Ta--n õp-i-u-- --ll--e-vaat--a-a-e---ei--t- --ökoh--. T- o- õ------- S------ v-------- e- l--- t- t-------- T- o- õ-p-n-d- S-l-e-e v-a-a-a-a e- l-i- t- t-ö-o-t-. ----------------------------------------------------- Ta on õppinud. Sellele vaatamata ei leia ta töökohta. 0
Она има болове. Упркос томе не иде лекару. T-l--- val--- --l---- v-a--ma--------he t- ---ti -u----. T-- o- v----- S------ v-------- e- l--- t- a---- j------ T-l o- v-l-d- S-l-e-e v-a-a-a-a e- l-h- t- a-s-i j-u-d-. -------------------------------------------------------- Tal on valud. Sellele vaatamata ei lähe ta arsti juurde. 0
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто. Tal-e----e ra----S---e-e-vaat-ma-a-----b ta --t-. T-- e- o-- r---- S------ v-------- o---- t- a---- T-l e- o-e r-h-. S-l-e-e v-a-a-a-a o-t-b t- a-t-. ------------------------------------------------- Tal ei ole raha. Sellele vaatamata ostab ta auto. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...