Рјечник

sr Везници 4   »   lt Jungtukai 4

97 [деведесет и седам]

Везници 4

Везници 4

97 [devyniasdešimt septyni]

Jungtukai 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Он је заспао иако је телевизор биo укључен. Jis užm-go, no-s t-lev-z--iu---u-- į-u---a-. J-- u------ n--- t----------- b--- į-------- J-s u-m-g-, n-r- t-l-v-z-r-u- b-v- į-u-g-a-. -------------------------------------------- Jis užmigo, nors televizorius buvo įjungtas. 0
Он је још остао, иако је већ било касно. J-s d----as--iko,-nors -a--b--o vėlu. J-- d-- p-------- n--- j-- b--- v---- J-s d-r p-s-l-k-, n-r- j-u b-v- v-l-. ------------------------------------- Jis dar pasiliko, nors jau buvo vėlu. 0
Он није дошао, иако смо се договорили. J-s---at--o, -------s--uv--e-su-i-ar-. J-- n------- n--- m-- b----- s-------- J-s n-a-ė-o- n-r- m-s b-v-m- s-s-t-r-. -------------------------------------- Jis neatėjo, nors mes buvome susitarę. 0
Телевизoр је биo укључен. Упркос томе он је заспао. T-l----or-us --v--į-u-g--s,--ež-----t / -epa-sant--o--i--užm-g-. T----------- b--- į-------- n-------- / n-------- t- j-- u------ T-l-v-z-r-u- b-v- į-u-g-a-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j-s u-m-g-. ---------------------------------------------------------------- Televizorius buvo įjungtas, nežiūrint / nepaisant to jis užmigo. 0
Било је већ касно. Упркос томе он је још остао. J-u b--o-vė-u, n-ž-ūr-nt-/--epai-a-t -o--is-d----a---i--. J-- b--- v---- n-------- / n-------- t- j-- d-- p-------- J-u b-v- v-l-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j-s d-r p-s-l-k-. --------------------------------------------------------- Jau buvo vėlu, nežiūrint / nepaisant to jis dar pasiliko. 0
Ми смо се договорили. Упркос томе он није дошао. (-e-- bu-o-e su----rę--n--i--i-t - -e-a-s-n- to j---n-a--jo. (---- b----- s-------- n-------- / n-------- t- j-- n------- (-e-) b-v-m- s-s-t-r-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j-s n-a-ė-o- ------------------------------------------------------------ (Mes) buvome susitarę, nežiūrint / nepaisant to jis neatėjo. 0
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу. N-rs---s netu---vai-uotoj- paž---j--o,---ir-oja -u---obil-. N--- j-- n----- v--------- p---------- v------- a---------- N-r- j-s n-t-r- v-i-u-t-j- p-ž-m-j-m-, v-i-u-j- a-t-m-b-l-. ----------------------------------------------------------- Nors jis neturi vairuotojo pažymėjimo, vairuoja automobilį. 0
Он вози брзо иако је улица клизава. N--s gatvė---- sl--i, jis -a--u-j- gre---i. N--- g---- y-- s----- j-- v------- g------- N-r- g-t-ė y-a s-i-i- j-s v-ž-u-j- g-e-t-i- ------------------------------------------- Nors gatvė yra slidi, jis važiuoja greitai. 0
Он вози бицикл иако је пијан. Nor- j-s---- gir-as, -------- d-i---i-. N--- j-- y-- g------ v------- d-------- N-r- j-s y-a g-r-a-, v-ž-u-j- d-i-a-i-. --------------------------------------- Nors jis yra girtas, važiuoja dviračiu. 0
Он нема возачку дозволу. Упркос томе он вози ауто. Ji- --t-ri--air-oto----a---ė-imo,-ne---rint - -e--i------- -i- vai----- -u-----ilį. J-- n----- v--------- p---------- n-------- / n-------- t- j-- v------- a---------- J-s n-t-r- v-i-u-t-j- p-ž-m-j-m-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j-s v-i-u-j- a-t-m-b-l-. ----------------------------------------------------------------------------------- Jis neturi vairuotojo pažymėjimo, nežiūrint / nepaisant to jis vairuoja automobilį. 0
Улица је клизава. Упркос томе он вози брзо. Ga-------a-------- n-ž-ūri---/ n--ais-n- -o j------i--ja-grei-a-. G---- (---- s----- n-------- / n-------- t- j-- v------- g------- G-t-ė (-r-) s-i-i- n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j-s v-ž-u-j- g-e-t-i- ----------------------------------------------------------------- Gatvė (yra) slidi, nežiūrint / nepaisant to jis važiuoja greitai. 0
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл. Ji- (-ra- g-rtas- ne-iū-i-- - nep-----t to ji----ž--oja--vi-a-iu. J-- (---- g------ n-------- / n-------- t- j-- v------- d-------- J-s (-r-) g-r-a-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j-s v-ž-u-j- d-i-a-i-. ----------------------------------------------------------------- Jis (yra) girtas, nežiūrint / nepaisant to jis važiuoja dviračiu. 0
Она не налази радно место иако је студирала. Ji n-ran----a-b------s -u-----pl-m-. J- n------ d----- n--- t--- d------- J- n-r-n-a d-r-o- n-r- t-r- d-p-o-ą- ------------------------------------ Ji neranda darbo, nors turi diplomą. 0
Она не иде лекару иако има болове. J---ei-- -as-g-d-to-ą--nors j-i--ka-d-. J- n---- p-- g-------- n--- j-- s------ J- n-i-a p-s g-d-t-j-, n-r- j-i s-a-d-. --------------------------------------- Ji neina pas gydytoją, nors jai skauda. 0
Она купује ауто иако нема новца. J- -e-k--aut--obi--, no-s--etu-i -i---ų. J- p---- a---------- n--- n----- p------ J- p-r-a a-t-m-b-l-, n-r- n-t-r- p-n-g-. ---------------------------------------- Ji perka automobilį, nors neturi pinigų. 0
Она је студирала. Упркос томе не налази радно место. Ji tu-i d-p--mą- než---i-t --ne--i-ant -- -- ---a--a-d--b-. J- t--- d------- n-------- / n-------- t- j- n------ d----- J- t-r- d-p-o-ą- n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j- n-r-n-a d-r-o- ----------------------------------------------------------- Ji turi diplomą, nežiūrint / nepaisant to ji neranda darbo. 0
Она има болове. Упркос томе не иде лекару. Jai ska---, --ži---n--/ -e--i--nt-t- ji---in----- -ydy-oją. J-- s------ n-------- / n-------- t- j- n---- p-- g-------- J-i s-a-d-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j- n-i-a p-s g-d-t-j-. ----------------------------------------------------------- Jai skauda, nežiūrint / nepaisant to ji neina pas gydytoją. 0
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто. Ji-ne---- pin--ų,-n-ž-ū--n- /--e-a----- ---ji -e--a -u--mo-il-. J- n----- p------ n-------- / n-------- t- j- p---- a---------- J- n-t-r- p-n-g-, n-ž-ū-i-t / n-p-i-a-t t- j- p-r-a a-t-m-b-l-. --------------------------------------------------------------- Ji neturi pinigų, nežiūrint / nepaisant to ji perka automobilį. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...