Рјечник

sr Везници 4   »   ro Conjuncţii 4

97 [деведесет и седам]

Везници 4

Везници 4

97 [nouăzeci şi şapte]

Conjuncţii 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Он је заспао иако је телевизор биo укључен. El-------m-t, deş----le--zor-- -ra -or-it. E- a a------- d--- t---------- e-- p------ E- a a-o-m-t- d-ş- t-l-v-z-r-l e-a p-r-i-. ------------------------------------------ El a adormit, deşi televizorul era pornit. 0
Он је још остао, иако је већ било касно. El-a --i-r-mas- d-şi e-a-dej-------u. E- a m-- r----- d--- e-- d--- t------ E- a m-i r-m-s- d-ş- e-a d-j- t-r-i-. ------------------------------------- El a mai rămas, deşi era deja târziu. 0
Он није дошао, иако смо се договорили. El nu-a--enit- de-i -e-am d-t-î---ln-r-. E- n- a v----- d--- n---- d-- î--------- E- n- a v-n-t- d-ş- n---m d-t î-t-l-i-e- ---------------------------------------- El nu a venit, deşi ne-am dat întâlnire. 0
Телевизoр је биo укључен. Упркос томе он је заспао. T-l-vi-orul---a---r-it--Tot--- -- a a-orm-t. T---------- e-- p------ T----- e- a a------- T-l-v-z-r-l e-a p-r-i-. T-t-ş- e- a a-o-m-t- -------------------------------------------- Televizorul era pornit. Totuşi el a adormit. 0
Било је већ касно. Упркос томе он је још остао. E-a-d-j- -ârz--.--otuşi-el-a-mai -ăm-s. E-- d--- t------ T----- e- a m-- r----- E-a d-j- t-r-i-. T-t-ş- e- a m-i r-m-s- --------------------------------------- Era deja târziu. Totuşi el a mai rămas. 0
Ми смо се договорили. Упркос томе он није дошао. N------a--în---n-re--To-u-i-el-nu a-v-n--. N---- d-- î--------- T----- e- n- a v----- N---m d-t î-t-l-i-e- T-t-ş- e- n- a v-n-t- ------------------------------------------ Ne-am dat întâlnire. Totuşi el nu a venit. 0
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу. C- t--t--c- -u-------r-i-, c--duc--maş---. C- t---- c- n- a-- p------ c------ m------ C- t-a-e c- n- a-e p-r-i-, c-n-u-e m-ş-n-. ------------------------------------------ Cu toate că nu are permis, conduce maşina. 0
Он вози брзо иако је улица клизава. Cu toa----ă-s--a-- es-- -lu-ecoasă, e----n--ce r----e. C- t---- c- s----- e--- a---------- e- c------ r------ C- t-a-e c- s-r-d- e-t- a-u-e-o-s-, e- c-n-u-e r-p-d-. ------------------------------------------------------ Cu toate că strada este alunecoasă, el conduce repede. 0
Он вози бицикл иако је пијан. Cu-t---- că est- ---t,--er-- c- ---ic--t-. C- t---- c- e--- b---- m---- c- b--------- C- t-a-e c- e-t- b-a-, m-r-e c- b-c-c-e-a- ------------------------------------------ Cu toate că este beat, merge cu bicicleta. 0
Он нема возачку дозволу. Упркос томе он вози ауто. El n- a-e-pe---- d--c--d-cer-. To---i--o-duc--ma--n-. E- n- a-- p----- d- c--------- T----- c------ m------ E- n- a-e p-r-i- d- c-n-u-e-e- T-t-ş- c-n-u-e m-ş-n-. ----------------------------------------------------- El nu are permis de conducere. Totuşi conduce maşina. 0
Улица је клизава. Упркос томе он вози брзо. S-r--a es----l-necoas-.---t-şi cond----aş--re-ed-. S----- e--- a---------- T----- c------ a-- r------ S-r-d- e-t- a-u-e-o-s-. T-t-ş- c-n-u-e a-a r-p-d-. -------------------------------------------------- Strada este alunecoasă. Totuşi conduce aşa repede. 0
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл. El es-e--eat. --t-şi--erge-cu--i-----ta. E- e--- b---- T----- m---- c- b--------- E- e-t- b-a-. T-t-ş- m-r-e c- b-c-c-e-a- ---------------------------------------- El este beat. Totuşi merge cu bicicleta. 0
Она не налази радно место иако је студирала. D-şi - -t--iat, -- g--------n----t. D--- a s------- n- g------ u- p---- D-ş- a s-u-i-t- n- g-s-ş-e u- p-s-. ----------------------------------- Deşi a studiat, nu găseşte un post. 0
Она не иде лекару иако има болове. D-şi--r----r---- e---- --r---la -e--c. D--- a-- d------ e- n- m---- l- m----- D-ş- a-e d-r-r-, e- n- m-r-e l- m-d-c- -------------------------------------- Deşi are dureri, ea nu merge la medic. 0
Она купује ауто иако нема новца. De-- nu --- -an-, -- c----ră---m-ş--ă. D--- n- a-- b---- e- c------ o m------ D-ş- n- a-e b-n-, e- c-m-ă-ă o m-ş-n-. -------------------------------------- Deşi nu are bani, ea cumpără o maşină. 0
Она је студирала. Упркос томе не налази радно место. E--- -t-di-t.-T-t--- -u g-se--e-un post. E- a s------- T----- n- g------ u- p---- E- a s-u-i-t- T-t-ş- n- g-s-ş-e u- p-s-. ---------------------------------------- Ea a studiat. Totuşi nu găseşte un post. 0
Она има болове. Упркос томе не иде лекару. E- a-e-d---r---T-t-ş- -u------------d--. E- a-- d------ T----- n- m---- l- m----- E- a-e d-r-r-. T-t-ş- n- m-r-e l- m-d-c- ---------------------------------------- Ea are dureri. Totuşi nu merge la medic. 0
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто. Ea------e-b--i. Totuş- -u-p-r--o m--in-. E- n- a-- b---- T----- c------ o m------ E- n- a-e b-n-. T-t-ş- c-m-ă-ă o m-ş-n-. ---------------------------------------- Ea nu are bani. Totuşi cumpără o maşină. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...