Рјечник

sr Генитив   »   eo Genitivo

99 [деведесет и девет]

Генитив

Генитив

99 [naŭdek naŭ]

Genitivo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Мачка моје пријатељице la-k--o -e---- --iki-o l- k--- d- m-- a------ l- k-t- d- m-a a-i-i-o ---------------------- la kato de mia amikino 0
Пас мог пријатеља l- -u-do -e m-a-----o l- h---- d- m-- a---- l- h-n-o d- m-a a-i-o --------------------- la hundo de mia amiko 0
Играчке моје деце l--l-d-l----e -ia- g--i-oj l- l------ d- m--- g------ l- l-d-l-j d- m-a- g-f-l-j -------------------------- la ludiloj de miaj gefiloj 0
Ово је мантил мог колеге. Ti--est-- l- ma--e-o de-m-- k---g-. T-- e---- l- m------ d- m-- k------ T-o e-t-s l- m-n-e-o d- m-a k-l-g-. ----------------------------------- Tio estas la mantelo de mia kolego. 0
Ово је ауто моје колегинице. Tio-es--- la aŭt--d---i-----e-in-. T-- e---- l- a--- d- m-- k-------- T-o e-t-s l- a-t- d- m-a k-l-g-n-. ---------------------------------- Tio estas la aŭto de mia kolegino. 0
Ово је посао мојих колега. Ti- -s--s la-la--ro -- mi-j ---e-o-. T-- e---- l- l----- d- m--- k------- T-o e-t-s l- l-b-r- d- m-a- k-l-g-j- ------------------------------------ Tio estas la laboro de miaj kolegoj. 0
Дугме на кошуљи је отпало. La bu--no-de -- -e-i-- ---k--. L- b----- d- l- ĉ----- m------ L- b-t-n- d- l- ĉ-m-z- m-n-a-. ------------------------------ La butono de la ĉemizo mankas. 0
Кључ од гараже је нестао. La--losi----- la g--a-o f--e---s. L- ŝ------ d- l- g----- f-------- L- ŝ-o-i-o d- l- g-r-ĝ- f-r-s-a-. --------------------------------- La ŝlosilo de la garaĝo forestas. 0
Шефов компјутер је покварен. L--ko-p-ti-o-de-l- ----o--i--kti-i-. L- k-------- d- l- e---- d---------- L- k-m-u-i-o d- l- e-t-o d-f-k-i-i-. ------------------------------------ La komputilo de la estro difektiĝis. 0
Ко су родитељи девојчице? Ki-- --t-s l---epat--- -e -a -nab-no? K--- e---- l- g------- d- l- k------- K-u- e-t-s l- g-p-t-o- d- l- k-a-i-o- ------------------------------------- Kiuj estas la gepatroj de la knabino? 0
Како да дођем до куће њених родитеља? K--- -i a-ingu l--d--on-de -i-j gepa-ro-? K--- m- a----- l- d---- d- ŝ--- g-------- K-e- m- a-i-g- l- d-m-n d- ŝ-a- g-p-t-o-? ----------------------------------------- Kiel mi atingu la domon de ŝiaj gepatroj? 0
Кућа се налази на крају улице. L- d----si--as-je la-f--- d------tr--o. L- d--- s----- j- l- f--- d- l- s------ L- d-m- s-t-a- j- l- f-n- d- l- s-r-t-. --------------------------------------- La domo situas je la fino de la strato. 0
Како се зове главни град Швајцарске? Ki-- ---------a ĉ-f---o-d--S----and-? K--- n------ l- ĉ------ d- S--------- K-e- n-m-ĝ-s l- ĉ-f-r-o d- S-i-l-n-o- ------------------------------------- Kiel nomiĝas la ĉefurbo de Svislando? 0
Који је наслов књиге? K-e- ti-oli-as -a l----? K--- t-------- l- l----- K-e- t-t-l-ĝ-s l- l-b-o- ------------------------ Kiel titoliĝas la libro? 0
Како се зову деца oд комшијe? K-el--o-iĝa------efiloj--e -a na-b---j? K--- n------ l- g------ d- l- n-------- K-e- n-m-ĝ-s l- g-f-l-j d- l- n-j-a-o-? --------------------------------------- Kiel nomiĝas la gefiloj de la najbaroj? 0
Када је школски распуст деце? K-u--------l--ferid--oj-d- l----f--o-? K--- e---- l- f-------- d- l- i------- K-u- e-t-s l- f-r-d-t-j d- l- i-f-n-j- -------------------------------------- Kiuj estas la feridatoj de la infanoj? 0
Када су докторови термини за пацијенте? K--j-estas l--ko--ulthoroj de--a kuraci-t-? K--- e---- l- k----------- d- l- k--------- K-u- e-t-s l- k-n-u-t-o-o- d- l- k-r-c-s-o- ------------------------------------------- Kiuj estas la konsulthoroj de la kuracisto? 0
Када је отворен музеј? K-uj---t-- l---a--e--ho-o- de -a-----o? K--- e---- l- m----------- d- l- m----- K-u- e-t-s l- m-l-e-m-o-o- d- l- m-z-o- --------------------------------------- Kiuj estas la malfermhoroj de la muzeo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Боља концентрација = боље учење

Кад учимо морамо се концентрисати. Сву пажњу морамо усредсредити само на једну ствар. Моћ концентрације није урођена. Најпре је неопходно научити како да се концентришемо. До овога углавном долази у забавишту или у школи. Са шест година деца се могу концентрисати око 15 минута. Код деце од 14 година ово траје двоструко дуже. Фаза концентрације одраслих је 45 минута. После извесног времена концентрација почиње да попушта. Ученици тада полако почињу да губе интересовање за материју. Може се десити да постану преморени или дођу у стресну ситуацију. Резултат тога је да учење постаје све теже. Меморија више није у стању да добро задржава штиво. Ипак, могуће је повећати концентрацију. Веома је важно да сте се пре учења наспавали. Уморна особа може се концентрисати само кратко време. Кад смо уморни, мозак прави више грешака. Емотивно стање такође утиче на концентрацију. Особа која жели да ефикасно учи мора се налазити у неутралном стању духа. Претерани број позитивних или бегативних емоција омета успех у учењу. Разуме се да нисмо увек у стању да контролишемо емоције. Али, барем можемо настојати да их у процесу учења игноришемо. Особа која жели да се концентрише мора бити мотивисана. Када учимо, увек пред очима морамо имати циљ. Само тада је мозак спреман да се концентрише. За добру концентрацију је тишина такође један од важних предуслова. Када учите треба да пијете довољно воде; ово вас држи будним ... Ко се приджрав ових савета, сигурно остаје дуже концентрисан!