Рјечник

sr Прилози   »   bg Наречия

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [сто]

100 [sto]

Наречия

[Narechiya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
већ једном – још никада ве-е – --е -е в--- – о-- н- в-ч- – о-е н- ------------- вече – още не 0
vec-e –-o-hc-e-ne v---- – o----- n- v-c-e – o-h-h- n- ----------------- veche – oshche ne
Јесте ли већ једном били у Берлину? Бил--л- --е --ч----Б--л-н? Б--- л- с-- в--- в Б------ Б-л- л- с-е в-ч- в Б-р-и-? -------------------------- Били ли сте вече в Берлин? 0
B-l- li -te v---- ---erlin? B--- l- s-- v---- v B------ B-l- l- s-e v-c-e v B-r-i-? --------------------------- Bili li ste veche v Berlin?
Не, још никада. Не---щ---е. Н-- о-- н-- Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
N-, -sh-he -e. N-- o----- n-- N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
неко – нико някой – ---ой н---- – н---- н-к-й – н-к-й ------------- някой – никой 0
n-ak-- - ----y n----- – n---- n-a-o- – n-k-y -------------- nyakoy – nikoy
Познајете ли овде некога? Поз-ав--е ---н--ог--ту-? П-------- л- н----- т--- П-з-а-а-е л- н-к-г- т-к- ------------------------ Познавате ли някого тук? 0
Po--avate-li-n-a--g- ---? P-------- l- n------ t--- P-z-a-a-e l- n-a-o-o t-k- ------------------------- Poznavate li nyakogo tuk?
Не, ја не познајем овде никога. Н-,-----оз-ава- н-кого-ту-. Н-- н- п------- н----- т--- Н-, н- п-з-а-а- н-к-г- т-к- --------------------------- Не, не познавам никого тук. 0
Ne,--- --zn-va--n-k--o t--. N-- n- p------- n----- t--- N-, n- p-z-a-a- n-k-g- t-k- --------------------------- Ne, ne poznavam nikogo tuk.
још – не више ощ--– ня-а о-- – н--- о-е – н-м- ---------- още – няма 0
osh----- -ya-a o----- – n---- o-h-h- – n-a-a -------------- oshche – nyama
Остајете ли још дуго овде? Ще о--а---е--и------ъ--- --к? Щ- о------- л- о-- д---- т--- Щ- о-т-н-т- л- о-е д-л-о т-к- ----------------------------- Ще останете ли още дълго тук? 0
Shch- ost---t---- oshche ----o ---? S---- o------- l- o----- d---- t--- S-c-e o-t-n-t- l- o-h-h- d-l-o t-k- ----------------------------------- Shche ostanete li oshche dylgo tuk?
Не, ја не остајем више дуго овде. Не-----а-д- о-т-на д--г- т--. Н-- н--- д- о----- д---- т--- Н-, н-м- д- о-т-н- д-л-о т-к- ----------------------------- Не, няма да остана дълго тук. 0
N-------a----o-t--a--y-go--u-. N-- n---- d- o----- d---- t--- N-, n-a-a d- o-t-n- d-l-o t-k- ------------------------------ Ne, nyama da ostana dylgo tuk.
још нешто – ништа више ощ--н--- –-н-що --ве-е о-- н--- – н--- п----- о-е н-щ- – н-щ- п-в-ч- ---------------------- още нещо – нищо повече 0
os-che nes-cho-–-nish--o--o-ec-e o----- n------ – n------ p------ o-h-h- n-s-c-o – n-s-c-o p-v-c-e -------------------------------- oshche neshcho – nishcho poveche
Желите ли још нешто попити? Ж-ла-те-л----е-н--- за--иене? Ж------ л- о-- н--- з- п----- Ж-л-е-е л- о-е н-щ- з- п-е-е- ----------------------------- Желаете ли още нещо за пиене? 0
Z-e--e-e-li-o--ch--ne------z--pi--e? Z------- l- o----- n------ z- p----- Z-e-a-t- l- o-h-h- n-s-c-o z- p-e-e- ------------------------------------ Zhelaete li oshche neshcho za piene?
Не, ја не желим ништа више. Н-, -- --л-- -и-о-пове--. Н-- н- ж---- н--- п------ Н-, н- ж-л-я н-щ- п-в-ч-. ------------------------- Не, не желая нищо повече. 0
Ne--ne ----ay--ni-hcho--o-e---. N-- n- z------ n------ p------- N-, n- z-e-a-a n-s-c-o p-v-c-e- ------------------------------- Ne, ne zhelaya nishcho poveche.
већ нешто – још ништа в-че н-що –--ще-ни-о в--- н--- – о-- н--- в-ч- н-щ- – о-е н-щ- -------------------- вече нещо – още нищо 0
v-c---n--h-h--–-o---he -is---o v---- n------ – o----- n------ v-c-e n-s-c-o – o-h-h- n-s-c-o ------------------------------ veche neshcho – oshche nishcho
Јесте ли већ нешто јели? Я--хте--- ве-- нещо? Я----- л- в--- н---- Я-о-т- л- в-ч- н-щ-? -------------------- Ядохте ли вече нещо? 0
Y-dok--- l--vec-e-n--hc--? Y------- l- v---- n------- Y-d-k-t- l- v-c-e n-s-c-o- -------------------------- Yadokhte li veche neshcho?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Не,--щ- нищ- не --- --. Н-- о-- н--- н- с-- я-- Н-, о-е н-щ- н- с-м я-. ----------------------- Не, още нищо не съм ял. 0
N-- o-hch- ni--c-- ne -ym --l. N-- o----- n------ n- s-- y--- N-, o-h-h- n-s-c-o n- s-m y-l- ------------------------------ Ne, oshche nishcho ne sym yal.
још неко – нико више още--як-- – н--ой пов--е о-- н---- – н---- п----- о-е н-к-й – н-к-й п-в-ч- ------------------------ още някой – никой повече 0
o-h----n-ak-y-- ---o- p-v-c-e o----- n----- – n---- p------ o-h-h- n-a-o- – n-k-y p-v-c-e ----------------------------- oshche nyakoy – nikoy poveche
Жели ли још неко кафу? Же----л- -щ--ня-ой-к--е? Ж---- л- о-- н---- к---- Ж-л-е л- о-е н-к-й к-ф-? ------------------------ Желае ли още някой кафе? 0
Zh---e-l---s--h- n---oy-----? Z----- l- o----- n----- k---- Z-e-a- l- o-h-h- n-a-o- k-f-? ----------------------------- Zhelae li oshche nyakoy kafe?
Не, нико више. Н-, ---о-. Н-- н----- Н-, н-к-й- ---------- Не, никой. 0
N-,-n-ko-. N-- n----- N-, n-k-y- ---------- Ne, nikoy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.