Рјечник

sr Прилози   »   cs Příslovce

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Příslovce

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
већ једном – још никада u---e--ou –-ještě-n---y u- j----- – j---- n---- u- j-d-o- – j-š-ě n-k-y ----------------------- už jednou – ještě nikdy 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? B-l - a jst-----ně--- - -erl-ně? B-- / a j--- u- n---- v B------- B-l / a j-t- u- n-k-y v B-r-í-ě- -------------------------------- Byl / a jste už někdy v Berlíně? 0
Не, још никада. N-,--e-t- ----y. N-- j---- n----- N-, j-š-ě n-k-y- ---------------- Ne, ještě nikdy. 0
неко – нико něk-o-– n---o n---- – n---- n-k-o – n-k-o ------------- někdo – nikdo 0
Познајете ли овде некога? Znáte--a-y n-koho? Z---- t--- n------ Z-á-e t-d- n-k-h-? ------------------ Znáte tady někoho? 0
Не, ја не познајем овде никога. N-,-ne--ám -ady----o-o. N-- n----- t--- n------ N-, n-z-á- t-d- n-k-h-. ----------------------- Ne, neznám tady nikoho. 0
још – не више j-ště ------e j---- – u- n- j-š-ě – u- n- ------------- ještě – už ne 0
Остајете ли још дуго овде? Z--t---t---a-y ješ-ě-d-o-ho? Z-------- t--- j---- d------ Z-s-a-e-e t-d- j-š-ě d-o-h-? ---------------------------- Zůstanete tady ještě dlouho? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Ne- ne-ů---nu tad- -l--ho. N-- n-------- t--- d------ N-, n-z-s-a-u t-d- d-o-h-. -------------------------- Ne, nezůstanu tady dlouho. 0
још нешто – ништа више j-š-- ně-o ---- n-c j---- n--- – u- n-- j-š-ě n-c- – u- n-c ------------------- ještě něco – už nic 0
Желите ли још нешто попити? Ch------eš------- -----í? C----- j---- n--- k p---- C-c-t- j-š-ě n-c- k p-t-? ------------------------- Chcete ještě něco k pití? 0
Не, ја не желим ништа више. N-- u- n-c nec--i. N-- u- n-- n------ N-, u- n-c n-c-c-. ------------------ Ne, už nic nechci. 0
већ нешто – још ништа u- ně-o --ješt- -ic u- n--- – j---- n-- u- n-c- – j-š-ě n-c ------------------- už něco – ještě nic 0
Јесте ли већ нешто јели? Je---- j-dl- -st- už -ě--? J--- / j---- j--- u- n---- J-d- / j-d-a j-t- u- n-c-? -------------------------- Jedl / jedla jste už něco? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ne--ješ-ě js-- n-c-n-j--- / n-j--la. N-- j---- j--- n-- n----- / n------- N-, j-š-ě j-e- n-c n-j-d- / n-j-d-a- ------------------------------------ Ne, ještě jsem nic nejedl / nejedla. 0
још неко – нико више ještě -ě--o------nikdo j---- n---- – u- n---- j-š-ě n-k-o – u- n-k-o ---------------------- ještě někdo – už nikdo 0
Жели ли још неко кафу? C----je-tě---kd- ----? C--- j---- n---- k---- C-c- j-š-ě n-k-o k-v-? ---------------------- Chce ještě někdo kávu? 0
Не, нико више. Ne, u---ik--. N-- u- n----- N-, u- n-k-o- ------------- Ne, už nikdo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.