Рјечник

sr Прилози   »   de Adverbien

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundert]

Adverbien

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
већ једном – још никада sc--------al-–---c---ie s---- e----- – n--- n-- s-h-n e-n-a- – n-c- n-e ----------------------- schon einmal – noch nie 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Sind -i----h-- --------- B-r--- ----sen? S--- S-- s---- e----- i- B----- g------- S-n- S-e s-h-n e-n-a- i- B-r-i- g-w-s-n- ---------------------------------------- Sind Sie schon einmal in Berlin gewesen? 0
Не, још никада. Nei-,-n-c--nie. N---- n--- n--- N-i-, n-c- n-e- --------------- Nein, noch nie. 0
неко – нико j---n--–---e--nd j----- – n------ j-m-n- – n-e-a-d ---------------- jemand – niemand 0
Познајете ли овде некога? Ken-e--Sie-hi-r-je---d-e--? K----- S-- h--- j---------- K-n-e- S-e h-e- j-m-n-(-n-? --------------------------- Kennen Sie hier jemand(en)? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ne--, i-h-k--ne -i-r -ieman--e-). N---- i-- k---- h--- n----------- N-i-, i-h k-n-e h-e- n-e-a-d-e-)- --------------------------------- Nein, ich kenne hier niemand(en). 0
још – не више noch-–-ni----m-hr n--- – n---- m--- n-c- – n-c-t m-h- ----------------- noch – nicht mehr 0
Остајете ли још дуго овде? Ble---n Si---o-h-l---e---e-? B------ S-- n--- l---- h---- B-e-b-n S-e n-c- l-n-e h-e-? ---------------------------- Bleiben Sie noch lange hier? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-in,-ic- -l-i-e nic------r---n-- hier. N---- i-- b----- n---- m--- l---- h---- N-i-, i-h b-e-b- n-c-t m-h- l-n-e h-e-. --------------------------------------- Nein, ich bleibe nicht mehr lange hier. 0
још нешто – ништа више noc--et--s-- -ic-ts -e-r n--- e---- – n----- m--- n-c- e-w-s – n-c-t- m-h- ------------------------ noch etwas – nichts mehr 0
Желите ли још нешто попити? M--hte--Si- --c----wa----i--en? M------ S-- n--- e---- t------- M-c-t-n S-e n-c- e-w-s t-i-k-n- ------------------------------- Möchten Sie noch etwas trinken? 0
Не, ја не желим ништа више. Ne-n---ch -öchte-nic-t----h-. N---- i-- m----- n----- m---- N-i-, i-h m-c-t- n-c-t- m-h-. ----------------------------- Nein, ich möchte nichts mehr. 0
већ нешто – још ништа sch-n----as-- n--h----h-s s---- e---- – n--- n----- s-h-n e-w-s – n-c- n-c-t- ------------------------- schon etwas – noch nichts 0
Јесте ли већ нешто јели? H-be--S-- ---o---twa- -eg-----? H---- S-- s---- e---- g-------- H-b-n S-e s-h-n e-w-s g-g-s-e-? ------------------------------- Haben Sie schon etwas gegessen? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N--n, i-- ---- noc-------s--e-e--e-. N---- i-- h--- n--- n----- g-------- N-i-, i-h h-b- n-c- n-c-t- g-g-s-e-. ------------------------------------ Nein, ich habe noch nichts gegessen. 0
још неко – нико више no-h-j---n- – n-e-a-d--e-r n--- j----- – n------ m--- n-c- j-m-n- – n-e-a-d m-h- -------------------------- noch jemand – niemand mehr 0
Жели ли још неко кафу? Möc-te --ch---ma-d-einen Ka--e-? M----- n--- j----- e---- K------ M-c-t- n-c- j-m-n- e-n-n K-f-e-? -------------------------------- Möchte noch jemand einen Kaffee? 0
Не, нико више. N-in--niem--d-mehr. N---- n------ m---- N-i-, n-e-a-d m-h-. ------------------- Nein, niemand mehr. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.