Рјечник

sr Прилози   »   fa ‫قیدها‬

100 [стотина]

Прилози

Прилози

‫100 [صد]‬

100 [sad]

‫قیدها‬

[gheyd-hâ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
већ једном – још никада ‫ -ا به---- –-هرگ- ‬ ‫ ت_ ب_ ح__ – ه___ ‬ ‫ ت- ب- ح-ل – ه-گ- ‬ -------------------- ‫ تا به حال – هرگز ‬ 0
tâ-o--n ----rgez t______ - h_____ t-k-n-n - h-r-e- ---------------- tâkonun - hargez
Јесте ли већ једном били у Берлину? ‫آیا -ا -ه --ل--- ----ن-بوده-ای--‬ ‫___ ت_ ب_ ح__ د_ ب____ ب___ ا____ ‫-ی- ت- ب- ح-ل د- ب-ل-ن ب-د- ا-د-‬ ---------------------------------- ‫آیا تا به حال در برلین بوده اید؟‬ 0
âyâ tâ-b- --l da---e-l----ude---? â__ t_ b_ h__ d__ b_____ b_______ â-â t- b- h-l d-r b-r-i- b-d---d- --------------------------------- âyâ tâ be hâl dar berlin bude-id?
Не, још никада. ‫--، -ر--.‬ ‫___ ه_____ ‫-ه- ه-گ-.- ----------- ‫نه، هرگز.‬ 0
n-, --rgez. n__ h______ n-, h-r-e-. ----------- na, hargez.
неко – нико ‫--ی---ه----‬ ‫___ – ه_____ ‫-س- – ه-چ-س- ------------- ‫کسی – هیچکس‬ 0
k-s- - ----kas k___ - h______ k-s- - h-c-k-s -------------- kasi - hichkas
Познајете ли овде некога? ‫--ا-این-ا-کس--را-م-‌ش--س--؟‬ ‫___ ا____ ک__ ر_ م_________ ‫-م- ا-ن-ا ک-ی ر- م-‌-ن-س-د-‬ ----------------------------- ‫شما اینجا کسی را می‌شناسید؟‬ 0
s---â i-jâ k-s--r---i--enâ---? s____ i___ k___ r_ m__________ s-o-â i-j- k-s- r- m-s-e-â-i-? ------------------------------ shomâ injâ kasi râ mishenâsid?
Не, ја не познајем овде никога. ‫ن-- م- ----ر- --نج- -می-شن---.‬ ‫___ م_ ک__ ر_ ا____ ن_________ ‫-ه- م- ک-ی ر- ا-ن-ا ن-ی-ش-ا-م-‬ -------------------------------- ‫نه، من کسی را اینجا نمی‌شناسم.‬ 0
na- ma---n-- -----râ--e-i-h-nâsam. n__ m__ i___ k___ r_ n____________ n-, m-n i-j- k-s- r- n-m-s-e-â-a-. ---------------------------------- na, man injâ kasi râ nemishenâsam.
још – не више ‫-ک-----ی-ر -----خیل- ---د‬ ‫__ ک_ د___ - ن_ خ___ ز____ ‫-ک ک- د-گ- - ن- خ-ل- ز-ا-‬ --------------------------- ‫یک کم دیگر - نه خیلی زیاد‬ 0
h------a--- -ig----a h____ h__ - d____ n_ h-n-z h-m - d-g-r n- -------------------- hanuz ham - digar na
Остајете ли још дуго овде? ‫ش-- م----ی---ی-ا--جا م--م-----‬ ‫___ م__ ب_____ ا____ م________ ‫-م- م-ت ب-ش-ر- ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- -------------------------------- ‫شما مدت بیشتری اینجا می‌مانید؟‬ 0
s-om- mod-d-t-- -i--t-r- --j--m-mâ--d? s____ m________ b_______ i___ m_______ s-o-â m-d-d-t-e b-s-t-r- i-j- m-m-n-d- -------------------------------------- shomâ mod-dat-e bishtari injâ mimânid?
Не, ја не остајем више дуго овде. ‫--- م- خیلی ---د-ای--ا-نمی‌--نم.‬ ‫___ م_ خ___ ز___ ا____ ن________ ‫-ه- م- خ-ل- ز-ا- ا-ن-ا ن-ی-م-ن-.- ---------------------------------- ‫نه، من خیلی زیاد اینجا نمی‌مانم.‬ 0
na,--a---iga-----d in------im--a-. n__ m__ d____ z___ i___ n_________ n-, m-n d-g-r z-â- i-j- n-m-m-n-m- ---------------------------------- na, man digar ziâd injâ nemimânam.
још нешто – ништа више ‫-ی- -یگ-----هی- چ------ر‬ ‫___ د____ - ه__ چ__ د____ ‫-ی- د-گ-ی - ه-چ چ-ز د-گ-‬ -------------------------- ‫چیز دیگری - هیچ چیز دیگر‬ 0
meg--â------a--------tar ----n--a m_______ d____ - b______ a_ i_ n_ m-g-d-r- d-g-r - b-s-t-r a- i- n- --------------------------------- meghdâri digar - bishtar az in na
Желите ли још нешто попити? ‫-ی‌خواهید چی- -ی-ر- -ن----‬ ‫________ چ__ د____ ب______ ‫-ی-خ-ا-ی- چ-ز د-گ-ی ب-و-ی-‬ ---------------------------- ‫می‌خواهید چیز دیگری بنوشید‬ 0
m--h--he-d -eg-d-ri-di-ar--e--s-id? m_________ m_______ d____ b________ m-k-a-h-e- m-g-d-r- d-g-r b-n-s-i-? ----------------------------------- mikha-heed meghdâri digar benushid?
Не, ја не желим ништа више. ‫----دیگ- -ی-ی-ن-ی‌--اهم-‬ ‫___ د___ چ___ ن_________ ‫-ه- د-گ- چ-ز- ن-ی-خ-ا-م-‬ -------------------------- ‫نه، دیگر چیزی نمی‌خواهم.‬ 0
na----sh--z-in-nem----h--. n__ b___ a_ i_ n__________ n-, b-s- a- i- n-m-k-â-a-. -------------------------- na, bish az in nemikhâham.
већ нешто – још ништа ‫ق-لا-چی-ی-----و- هی--چ--‬ ‫____ چ___ – ه___ ه__ چ___ ‫-ب-ا چ-ز- – ه-و- ه-چ چ-ز- -------------------------- ‫قبلا چیزی – هنوز هیچ چیز‬ 0
t- hâlâ meghdâr--------z-hi-h t_ h___ m_______ - h____ h___ t- h-l- m-g-d-r- - h-n-z h-c- ----------------------------- tâ hâlâ meghdâri - hanuz hich
Јесте ли већ нешто јели? ‫--- -یز---و-د- --د-‬ ‫___ چ___ خ____ ا____ ‫-م- چ-ز- خ-ر-ه ا-د-‬ --------------------- ‫شما چیزی خورده اید؟‬ 0
shom------i kh-r----d? s____ c____ k_________ s-o-â c-i-i k-o-d---d- ---------------------- shomâ chizi khorde-id?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. ‫-ه- ه------زی -خ--د- ---‬ ‫___ ه___ چ___ ن_____ ا___ ‫-ه- ه-و- چ-ز- ن-و-د- ا-.- -------------------------- ‫نه، هنوز چیزی نخورده ام.‬ 0
n-, -anu- h--h--hiz -a--orde--m. n__ h____ h___ c___ n___________ n-, h-n-z h-c- c-i- n-k-o-d---m- -------------------------------- na, hanuz hich chiz nakhorde-am.
још неко – нико више ‫کس----ر--–-هیچک- د-گر‬ ‫__ د____ – ه____ د____ ‫-س د-گ-ی – ه-چ-س د-گ-‬ ----------------------- ‫کس دیگری – هیچکس دیگر‬ 0
k-s---d-gar ------ k-s-e -igar k____ d____ - h___ k____ d____ k-s-e d-g-r - h-c- k-s-e d-g-r ------------------------------ kas-e digar - hich kas-e digar
Жели ли још неко кафу? ‫کس د---ی-قه-- --‌خواهد-‬ ‫__ د____ ق___ م________ ‫-س د-گ-ی ق-و- م-‌-و-ه-؟- ------------------------- ‫کس دیگری قهوه می‌خواهد؟‬ 0
ka--- --ga----hah-- --khâ-h--? k____ d_____ g_____ m_________ k-s-e d-g-r- g-a-v- m-k-â-h-d- ------------------------------ kas-e digari ghahve mikhâ-had?
Не, нико више. ‫ن-، -یچ -س- -م-‌-وا-د-‬ ‫___ ه__ ک__ ن_________ ‫-ه- ه-چ ک-ی ن-ی-خ-ا-د-‬ ------------------------ ‫نه، هیچ کسی نمی‌خواهد.‬ 0
na- -ig-r ka-- -em-----h-d n__ d____ k___ n__________ n-, d-g-r k-s- n-m-k-â-h-d -------------------------- na, digar kasi nemikhâ-had

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.