Рјечник

sr Прилози   »   fa ‫قیدها‬

100 [стотина]

Прилози

Прилози

‫100 [صد]‬

100 [sad]

‫قیدها‬

[gheyd-hâ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
већ једном – још никада ‫ -ا ب--حال-–----- ‬ ‫ ت- ب- ح-- – ه--- ‬ ‫ ت- ب- ح-ل – ه-گ- ‬ -------------------- ‫ تا به حال – هرگز ‬ 0
t--o-u--- h--g-z t------ - h----- t-k-n-n - h-r-e- ---------------- tâkonun - hargez
Јесте ли већ једном били у Берлину? ‫-ی- ت---ه ح-- د- ----ن--و-- -ید-‬ ‫--- ت- ب- ح-- د- ب---- ب--- ا---- ‫-ی- ت- ب- ح-ل د- ب-ل-ن ب-د- ا-د-‬ ---------------------------------- ‫آیا تا به حال در برلین بوده اید؟‬ 0
â---tâ -e hâl-d---b--li- --de-i-? â-- t- b- h-- d-- b----- b------- â-â t- b- h-l d-r b-r-i- b-d---d- --------------------------------- âyâ tâ be hâl dar berlin bude-id?
Не, још никада. ‫--، هر---‬ ‫--- ه----- ‫-ه- ه-گ-.- ----------- ‫نه، هرگز.‬ 0
na- ha-gez. n-- h------ n-, h-r-e-. ----------- na, hargez.
неко – нико ‫کسی---هیچکس‬ ‫--- – ه----- ‫-س- – ه-چ-س- ------------- ‫کسی – هیچکس‬ 0
ka-i ---ic--as k--- - h------ k-s- - h-c-k-s -------------- kasi - hichkas
Познајете ли овде некога? ‫ش-ا---نجا---ی--- م-‌--ا--د؟‬ ‫--- ا---- ک-- ر- م---------- ‫-م- ا-ن-ا ک-ی ر- م-‌-ن-س-د-‬ ----------------------------- ‫شما اینجا کسی را می‌شناسید؟‬ 0
s---â -nj- k--i-râ -ishe-âs--? s---- i--- k--- r- m---------- s-o-â i-j- k-s- r- m-s-e-â-i-? ------------------------------ shomâ injâ kasi râ mishenâsid?
Не, ја не познајем овде никога. ‫نه---ن کس- را--ینجا -می-ش-----‬ ‫--- م- ک-- ر- ا---- ن---------- ‫-ه- م- ک-ی ر- ا-ن-ا ن-ی-ش-ا-م-‬ -------------------------------- ‫نه، من کسی را اینجا نمی‌شناسم.‬ 0
na,-m-- --jâ-k-s--r--ne-ishenâsa-. n-- m-- i--- k--- r- n------------ n-, m-n i-j- k-s- r- n-m-s-e-â-a-. ---------------------------------- na, man injâ kasi râ nemishenâsam.
још – не више ‫یک--م دیگر ---ه ---ی-ز-ا-‬ ‫-- ک- د--- - ن- خ--- ز---- ‫-ک ک- د-گ- - ن- خ-ل- ز-ا-‬ --------------------------- ‫یک کم دیگر - نه خیلی زیاد‬ 0
han-z -a- --d-ga--na h---- h-- - d---- n- h-n-z h-m - d-g-r n- -------------------- hanuz ham - digar na
Остајете ли још дуго овде? ‫شما مد- ---ت-ی---ن-ا-م----ن-د؟‬ ‫--- م-- ب----- ا---- م--------- ‫-م- م-ت ب-ش-ر- ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- -------------------------------- ‫شما مدت بیشتری اینجا می‌مانید؟‬ 0
sho-â --d--at-e-bi---ar--i----mim-n--? s---- m-------- b------- i--- m------- s-o-â m-d-d-t-e b-s-t-r- i-j- m-m-n-d- -------------------------------------- shomâ mod-dat-e bishtari injâ mimânid?
Не, ја не остајем више дуго овде. ‫-ه، -ن خ-ل----اد-ا-ن-ا -م--م-نم.‬ ‫--- م- خ--- ز--- ا---- ن--------- ‫-ه- م- خ-ل- ز-ا- ا-ن-ا ن-ی-م-ن-.- ---------------------------------- ‫نه، من خیلی زیاد اینجا نمی‌مانم.‬ 0
n-- -a- d--a--z----i-j----mim----. n-- m-- d---- z--- i--- n--------- n-, m-n d-g-r z-â- i-j- n-m-m-n-m- ---------------------------------- na, man digar ziâd injâ nemimânam.
још нешто – ништа више ‫چ-ز دی--ی-- هیچ---ز د--ر‬ ‫--- د---- - ه-- چ-- د---- ‫-ی- د-گ-ی - ه-چ چ-ز د-گ-‬ -------------------------- ‫چیز دیگری - هیچ چیز دیگر‬ 0
meg-dâ-i d-g-r -------ar -z -n-na m------- d---- - b------ a- i- n- m-g-d-r- d-g-r - b-s-t-r a- i- n- --------------------------------- meghdâri digar - bishtar az in na
Желите ли још нешто попити? ‫-ی---ا-ید-----د---- -ن--ی-‬ ‫--------- چ-- د---- ب------ ‫-ی-خ-ا-ی- چ-ز د-گ-ی ب-و-ی-‬ ---------------------------- ‫می‌خواهید چیز دیگری بنوشید‬ 0
m------e-- -eghd--i -ig-- ------i-? m--------- m------- d---- b-------- m-k-a-h-e- m-g-d-r- d-g-r b-n-s-i-? ----------------------------------- mikha-heed meghdâri digar benushid?
Не, ја не желим ништа више. ‫--، -ی-ر-چ-----م--خواه-.‬ ‫--- د--- چ--- ن---------- ‫-ه- د-گ- چ-ز- ن-ی-خ-ا-م-‬ -------------------------- ‫نه، دیگر چیزی نمی‌خواهم.‬ 0
na- bis- -- -n --mi-h--a-. n-- b--- a- i- n---------- n-, b-s- a- i- n-m-k-â-a-. -------------------------- na, bish az in nemikhâham.
већ нешто – још ништа ‫ق------------ن-ز --چ ---‬ ‫---- چ--- – ه--- ه-- چ--- ‫-ب-ا چ-ز- – ه-و- ه-چ چ-ز- -------------------------- ‫قبلا چیزی – هنوز هیچ چیز‬ 0
tâ-h--- m-g-dâr------n---hi-h t- h--- m------- - h---- h--- t- h-l- m-g-d-r- - h-n-z h-c- ----------------------------- tâ hâlâ meghdâri - hanuz hich
Јесте ли већ нешто јели? ‫ش---چ-زی خ---ه ای-؟‬ ‫--- چ--- خ---- ا---- ‫-م- چ-ز- خ-ر-ه ا-د-‬ --------------------- ‫شما چیزی خورده اید؟‬ 0
sh--- c-izi-k--rde-id? s---- c---- k--------- s-o-â c-i-i k-o-d---d- ---------------------- shomâ chizi khorde-id?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. ‫ن-،--نوز -ی-----و--- ام.‬ ‫--- ه--- چ--- ن----- ا--- ‫-ه- ه-و- چ-ز- ن-و-د- ا-.- -------------------------- ‫نه، هنوز چیزی نخورده ام.‬ 0
n-,--anu----c- --i- -akh---e-am. n-- h---- h--- c--- n----------- n-, h-n-z h-c- c-i- n-k-o-d---m- -------------------------------- na, hanuz hich chiz nakhorde-am.
још неко – нико више ‫ک----گ-ی-–---چک- دی--‬ ‫-- د---- – ه---- د---- ‫-س د-گ-ی – ه-چ-س د-گ-‬ ----------------------- ‫کس دیگری – هیچکس دیگر‬ 0
ka--- --g-r - -ich --s-e--igar k---- d---- - h--- k---- d---- k-s-e d-g-r - h-c- k-s-e d-g-r ------------------------------ kas-e digar - hich kas-e digar
Жели ли још неко кафу? ‫کس-------قه-ه-م-‌خو---؟‬ ‫-- د---- ق--- م--------- ‫-س د-گ-ی ق-و- م-‌-و-ه-؟- ------------------------- ‫کس دیگری قهوه می‌خواهد؟‬ 0
kas-- d-gari g-a-v- mi--â-h--? k---- d----- g----- m--------- k-s-e d-g-r- g-a-v- m-k-â-h-d- ------------------------------ kas-e digari ghahve mikhâ-had?
Не, нико више. ‫ن-،-ه---کس- نم-‌-وا--.‬ ‫--- ه-- ک-- ن---------- ‫-ه- ه-چ ک-ی ن-ی-خ-ا-د-‬ ------------------------ ‫نه، هیچ کسی نمی‌خواهد.‬ 0
n-, diga--k--- ----kh--had n-- d---- k--- n---------- n-, d-g-r k-s- n-m-k-â-h-d -------------------------- na, digar kasi nemikhâ-had

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.