Рјечник

sr Прилози   »   fi Adverbejä

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sata]

Adverbejä

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
већ једном – још никада jo-k-rr------i ko-k--n j- k----- – e- k------ j- k-r-a- – e- k-s-a-n ---------------------- jo kerran – ei koskaan 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ol-t-e-o ---ke--a----l-e--Berl----ss-? O------- j- k----- o----- B----------- O-e-t-k- j- k-r-a- o-l-e- B-r-i-n-s-ä- -------------------------------------- Oletteko jo kerran olleet Berliinissä? 0
Не, још никада. E-,-e--ko-ka--. E-- e- k------- E-, e- k-s-a-n- --------------- En, en koskaan. 0
неко – нико j--- ---- -uk--n j--- – e- k----- j-k- – e- k-k-a- ---------------- joku – ei kukaan 0
Познајете ли овде некога? Tun----ek- ----tä -onk--? T--------- t----- j------ T-n-e-t-k- t-ä-t- j-n-u-? ------------------------- Tunnetteko täältä jonkun? 0
Не, ја не познајем овде никога. En, en -u--- -ä--t- ket-ä-. E-- e- t---- t----- k------ E-, e- t-n-e t-ä-t- k-t-ä-. --------------------------- En, en tunne täältä ketään. 0
још – не више viel--–-ei---ää v---- – e- e--- v-e-ä – e- e-ä- --------------- vielä – ei enää 0
Остајете ли још дуго овде? J---tekö--ielä--i---ks----ka- t-n--? J------- v---- p------- a---- t----- J-ä-t-k- v-e-ä p-t-ä-s- a-k-a t-n-e- ------------------------------------ Jäättekö vielä pitkäksi aikaa tänne? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. E-,--n -ää---ää-----äk-----k-a t--n-. E-- e- j-- e--- p------- a---- t----- E-, e- j-ä e-ä- p-t-ä-s- a-k-a t-n-e- ------------------------------------- En, en jää enää pitkäksi aikaa tänne. 0
још нешто – ништа више v--lä--o--i- - e--en----it--n v---- j----- – e- e--- m----- v-e-ä j-t-i- – e- e-ä- m-t-ä- ----------------------------- vielä jotain – ei enää mitään 0
Желите ли још нешто попити? Ha--a-t--o-ju--a ---lä ---ai-? H--------- j---- v---- j------ H-l-a-t-k- j-o-a v-e-ä j-t-i-? ------------------------------ Haluatteko juoda vielä jotain? 0
Не, ја не желим ништа више. En---------a---ä---i----. E-- e- h---- e--- m------ E-, e- h-l-a e-ä- m-t-ä-. ------------------------- En, en halua enää mitään. 0
већ нешто – још ништа jo jota-- --e- --t--n j- j----- – e- m----- j- j-t-i- – e- m-t-ä- --------------------- jo jotain – ei mitään 0
Јесте ли већ нешто јели? Olett--o------öne-----t---? O------- j- s------ j------ O-e-t-k- j- s-ö-e-t j-t-i-? --------------------------- Oletteko jo syöneet jotain? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. En,----ole-----yt ---lä m-tä-n. E-- e- o-- s----- v---- m------ E-, e- o-e s-ö-y- v-e-ä m-t-ä-. ------------------------------- En, en ole syönyt vielä mitään. 0
још неко – нико више v--lä -o---- e--en-- ---aan v---- j--- – e- e--- k----- v-e-ä j-k- – e- e-ä- k-k-a- --------------------------- vielä joku – ei enää kukaan 0
Жели ли још неко кафу? H-l-----k- j-ku--ie-ä kahv--? H--------- j--- v---- k------ H-l-a-s-k- j-k- v-e-ä k-h-i-? ----------------------------- Haluaisiko joku vielä kahvia? 0
Не, нико више. E-, ---e-ä--k-kaa-. E-- e- e--- k------ E-, e- e-ä- k-k-a-. ------------------- Ei, ei enää kukaan. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.