Рјечник

sr Прилози   »   hr Prilozi

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Prilozi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
већ једном – још никада ve--jed-o- –---- ---ada v-- j----- – j-- n----- v-ć j-d-o- – j-š n-k-d- ----------------------- već jednom – još nikada 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Je--e-l- ----jed--m-b-li u Be--in-? J---- l- v-- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-ć j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ----------------------------------- Jeste li već jednom bili u Berlinu? 0
Не, још никада. Ne---oš--ik-d-. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada. 0
неко – нико ne-k-----itko n---- – n---- n-t-o – n-t-o ------------- netko – nitko 0
Познајете ли овде некога? P-znaj--e--i ne--g-------? P-------- l- n----- o----- P-z-a-e-e l- n-k-g- o-d-e- -------------------------- Poznajete li nekoga ovdje? 0
Не, ја не познајем овде никога. N-, -- --zna--m niko-a ov-je. N-- n- p------- n----- o----- N-, n- p-z-a-e- n-k-g- o-d-e- ----------------------------- Ne, ne poznajem nikoga ovdje. 0
још – не више j-š - n- vi-e j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više 0
Остајете ли још дуго овде? O----e----i---š--u---o-dj-? O------- l- j-- d--- o----- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-e- --------------------------- Ostajete li još dugo ovdje? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-,-----s------više-dug- ovdje. N-- n- o------ v--- d--- o----- N-, n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-e- ------------------------------- Ne, ne ostajem više dugo ovdje. 0
још нешто – ништа више jo---ešto – -iš----i-e j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više 0
Желите ли још нешто попити? Ž--it--l- -oš ne--o po---i? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti? 0
Не, ја не желим ништа више. N-,--e-ž-lim -i-e--i---. N-- n- ž---- v--- n----- N-, n- ž-l-m v-š- n-š-a- ------------------------ Ne, ne želim više ništa. 0
већ нешто – још ништа v----ešt--–-----n---a v-- n---- – j-- n---- v-ć n-š-o – j-š n-š-a --------------------- već nešto – još ništa 0
Јесте ли већ нешто јели? J--te li ve- ----o-j--i? J---- l- v-- n---- j---- J-s-e l- v-ć n-š-o j-l-? ------------------------ Jeste li već nešto jeli? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Ne- -------t--nis----eo / ----. N-- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j-š n-š-a n-s-m j-o / j-l-. ------------------------------- Ne, još ništa nisam jeo / jela. 0
још неко – нико више jo- ----o-– v-še ----o j-- n---- – v--- n---- j-š n-t-o – v-š- n-t-o ---------------------- još netko – više nitko 0
Жели ли још неко кафу? Ž-l---i --š ne--o k-vu? Ž--- l- j-- n---- k---- Ž-l- l- j-š n-t-o k-v-? ----------------------- Želi li još netko kavu? 0
Не, нико више. N---n-tko v-še. N-- n---- v---- N-, n-t-o v-š-. --------------- Ne, nitko više. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.