Рјечник

sr Прилози   »   ko 부사

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [백]

100 [baeg]

부사

busa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
већ једном – још никада 이미 --아직 이_ – 아_ 이- – 아- ------- 이미 – 아직 0
imi ----ig i__ – a___ i-i – a-i- ---------- imi – ajig
Јесте ли већ једном били у Берлину? 당신은-이--베--- -봤--? 당__ 이_ 베___ 가____ 당-은 이- 베-린- 가-어-? ----------------- 당신은 이미 베를린에 가봤어요? 0
dan-s-n--u----i----e-lli--- g-b-a-s-eo-o? d__________ i__ b__________ g____________ d-n-s-n-e-n i-i b-l-u-l-n-e g-b-a-s-e-y-? ----------------------------------------- dangsin-eun imi beleullin-e gabwass-eoyo?
Не, још никада. 아니요, 아직-. 아___ 아___ 아-요- 아-요- --------- 아니요, 아직요. 0
a----,-aj-g---. a_____ a_______ a-i-o- a-i---o- --------------- aniyo, ajig-yo.
неко – нико 누-- - --도 누__ – 아__ 누-가 – 아-도 --------- 누군가 – 아무도 0
nug-nga-- am-do n______ – a____ n-g-n-a – a-u-o --------------- nugunga – amudo
Познајете ли овде некога? 당-은-여-에--는-누군가--아세요? 당__ 여__ 있_ 누___ 아___ 당-은 여-에 있- 누-가- 아-요- -------------------- 당신은 여기에 있는 누군가를 아세요? 0
d-ngs-----n -e-gi- i--neun--ugu--a-eul-as-yo? d__________ y_____ i______ n__________ a_____ d-n-s-n-e-n y-o-i- i-s-e-n n-g-n-a-e-l a-e-o- --------------------------------------------- dangsin-eun yeogie issneun nugungaleul aseyo?
Не, ја не познајем овде никога. 아--- -는 -기에 -는---도-몰-요. 아___ 저_ 여__ 있_ 아__ 몰___ 아-요- 저- 여-에 있- 아-도 몰-요- ----------------------- 아니요, 저는 여기에 있는 아무도 몰라요. 0
ani----je-ne-- yeo-i- i----un-amu-- m-llay-. a_____ j______ y_____ i______ a____ m_______ a-i-o- j-o-e-n y-o-i- i-s-e-n a-u-o m-l-a-o- -------------------------------------------- aniyo, jeoneun yeogie issneun amudo mollayo.
још – не више 조금 더---- -상 조_ 더 – 더 이_ 조- 더 – 더 이- ----------- 조금 더 – 더 이상 0
jo--um -e--- -eo--s-ng j_____ d__ – d__ i____ j-g-u- d-o – d-o i-a-g ---------------------- jogeum deo – deo isang
Остајете ли још дуго овде? 여기에-조금 더---를-거--? 여__ 조_ 더 머__ 거___ 여-에 조- 더 머-를 거-요- ----------------- 여기에 조금 더 머무를 거예요? 0
y-o-ie--ogeum --o m-o-----l ge----o? y_____ j_____ d__ m________ g_______ y-o-i- j-g-u- d-o m-o-u-e-l g-o-e-o- ------------------------------------ yeogie jogeum deo meomuleul geoyeyo?
Не, ја не остајем више дуго овде. 아니-,-여-에 - ------물--예-. 아___ 여__ 더 이_ 안 머_ 거___ 아-요- 여-에 더 이- 안 머- 거-요- ----------------------- 아니요, 여기에 더 이상 안 머물 거예요. 0
a----, ye--i--de--i-a-g-an me-mul -e-y---. a_____ y_____ d__ i____ a_ m_____ g_______ a-i-o- y-o-i- d-o i-a-g a- m-o-u- g-o-e-o- ------------------------------------------ aniyo, yeogie deo isang an meomul geoyeyo.
још нешто – ништа више 다- 것 –-아무-것도 다_ 것 – 아_ 것_ 다- 것 – 아- 것- ------------ 다른 것 – 아무 것도 0
da---n -eo--– -mu g---do d_____ g___ – a__ g_____ d-l-u- g-o- – a-u g-o-d- ------------------------ daleun geos – amu geosdo
Желите ли још нешто попити? 다- -- -시---어-? 다_ 것_ 마__ 싶___ 다- 것- 마-고 싶-요- -------------- 다른 것을 마시고 싶어요? 0
dal--n--e---e---m-s--o-si-----o? d_____ g_______ m_____ s________ d-l-u- g-o---u- m-s-g- s-p-e-y-? -------------------------------- daleun geos-eul masigo sip-eoyo?
Не, ја не желим ништа више. 아니요, -는-아무-것도-안-마시고--어-. 아___ 저_ 아_ 것_ 안 마__ 싶___ 아-요- 저- 아- 것- 안 마-고 싶-요- ------------------------ 아니요, 저는 아무 것도 안 마시고 싶어요. 0
aniyo----o--u----u g---do--n ma-ig- -i---o-o. a_____ j______ a__ g_____ a_ m_____ s________ a-i-o- j-o-e-n a-u g-o-d- a- m-s-g- s-p-e-y-. --------------------------------------------- aniyo, jeoneun amu geosdo an masigo sip-eoyo.
већ нешто – још ништа 이미 -를---아- 아무 -도 이_ 뭐_ – 아_ 아_ 것_ 이- 뭐- – 아- 아- 것- ---------------- 이미 뭐를 – 아직 아무 것도 0
i---m--leul-– ---g am- -----o i__ m______ – a___ a__ g_____ i-i m-o-e-l – a-i- a-u g-o-d- ----------------------------- imi mwoleul – ajig amu geosdo
Јесте ли већ нешто јели? 이미-뭐를 먹-어-? 이_ 뭐_ 먹____ 이- 뭐- 먹-어-? ----------- 이미 뭐를 먹었어요? 0
i-i---o--ul --og------eo-o? i__ m______ m______________ i-i m-o-e-l m-o---o-s-e-y-? --------------------------- imi mwoleul meog-eoss-eoyo?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. 아-요,-아직 -- -도-안 ----. 아___ 아_ 아_ 것_ 안 먹____ 아-요- 아- 아- 것- 안 먹-어-. --------------------- 아니요, 아직 아무 것도 안 먹었어요. 0
aniyo,--j-- -mu-g-o--- an -eo--eos--e-yo. a_____ a___ a__ g_____ a_ m______________ a-i-o- a-i- a-u g-o-d- a- m-o---o-s-e-y-. ----------------------------------------- aniyo, ajig amu geosdo an meog-eoss-eoyo.
још неко – нико више 또--가 --아무도 또 누_ – 아__ 또 누- – 아-도 ---------- 또 누가 – 아무도 0
tto nuga –-amudo t__ n___ – a____ t-o n-g- – a-u-o ---------------- tto nuga – amudo
Жели ли још неко кафу? 또-누가---- --고---요? 또 누_ 커__ 마__ 싶___ 또 누- 커-를 마-고 싶-요- ----------------- 또 누가 커피를 마시고 싶어요? 0
t----uga-ke-p-le-- --si-o si---oy-? t__ n___ k________ m_____ s________ t-o n-g- k-o-i-e-l m-s-g- s-p-e-y-? ----------------------------------- tto nuga keopileul masigo sip-eoyo?
Не, нико више. 아-요- 아무--. 아___ 아____ 아-요- 아-도-. ---------- 아니요, 아무도요. 0
a-iyo---m--oyo. a_____ a_______ a-i-o- a-u-o-o- --------------- aniyo, amudoyo.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.