Рјечник

sr Прилози   »   pt Advérbios

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [cem]

Advérbios

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
већ једном – још никада já -.- a--u-a -e- – ---ca j- .-- a----- v-- – n---- j- .-. a-g-m- v-z – n-n-a ------------------------- já ... alguma vez – nunca 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? J--e-t-v---lg----ve- em-Berl-m ? J- e----- a----- v-- e- B----- ? J- e-t-v- a-g-m- v-z e- B-r-i- ? -------------------------------- Já esteve alguma vez em Berlim ? 0
Не, још никада. N-o---un-a. N--- n----- N-o- n-n-a- ----------- Não, nunca. 0
неко – нико a--u-----n-----m a----- – n------ a-g-é- – n-n-u-m ---------------- alguém – ninguém 0
Познајете ли овде некога? Conhece aqui-algu--? C------ a--- a------ C-n-e-e a-u- a-g-é-? -------------------- Conhece aqui alguém? 0
Не, ја не познајем овде никога. N--,---o-conh-ç- -q-i-ni--ué-. N--- n-- c------ a--- n------- N-o- n-o c-n-e-o a-u- n-n-u-m- ------------------------------ Não, não conheço aqui ninguém. 0
још – не више um-pou-o mais –----s-não u- p---- m--- – m--- n-- u- p-u-o m-i- – m-i- n-o ------------------------ um pouco mais – mais não 0
Остајете ли још дуго овде? Ai-da f--a ---t- -e--o----i? A---- f--- m---- t---- a---- A-n-a f-c- m-i-o t-m-o a-u-? ---------------------------- Ainda fica muito tempo aqui? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Não---u--ão -ic- -ui---ma-s -empo aq-i. N--- e- n-- f--- m---- m--- t---- a---- N-o- e- n-o f-c- m-i-o m-i- t-m-o a-u-. --------------------------------------- Não, eu não fico muito mais tempo aqui. 0
још нешто – ништа више m-i- alg--a--o-sa –-mais n-da m--- a----- c---- – m--- n--- m-i- a-g-m- c-i-a – m-i- n-d- ----------------------------- mais alguma coisa – mais nada 0
Желите ли још нешто попити? Q--r be-e---ais--l-um--c-i--? Q--- b---- m--- a----- c----- Q-e- b-b-r m-i- a-g-m- c-i-a- ----------------------------- Quer beber mais alguma coisa? 0
Не, ја не желим ништа више. N--, e---ã- ---r- --i---ad-. N--- e- n-- q---- m--- n---- N-o- e- n-o q-e-o m-i- n-d-. ---------------------------- Não, eu não quero mais nada. 0
већ нешто – још ништа j- --. al---a c--s- - a---a-não--..-n--a j- .-- a----- c---- – a---- n-- .-- n--- j- .-. a-g-m- c-i-a – a-n-a n-o .-. n-d- ---------------------------------------- já ... alguma coisa – ainda não ... nada 0
Јесте ли већ нешто јели? Já-come----g-m- -----? J- c---- a----- c----- J- c-m-u a-g-m- c-i-a- ---------------------- Já comeu alguma coisa? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Não- -u ---d- nã- -o-i -a-a. N--- e- a---- n-- c--- n---- N-o- e- a-n-a n-o c-m- n-d-. ---------------------------- Não, eu ainda não comi nada. 0
још неко – нико више mais --g-é--- ma----ingu-m m--- a----- – m--- n------ m-i- a-g-é- – m-i- n-n-u-m -------------------------- mais alguém – mais ninguém 0
Жели ли још неко кафу? Ma-s-algué-------um-c-fé? M--- a----- q--- u- c---- M-i- a-g-é- q-e- u- c-f-? ------------------------- Mais alguém quer um café? 0
Не, нико више. Não- --is ---g---. N--- m--- n------- N-o- m-i- n-n-u-m- ------------------ Não, mais ninguém. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.