Рјечник

sr Прилози   »   sk Príslovky

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sto]

Príslovky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
већ једном – још никада u--raz –-e-t--nie u- r-- – e--- n-- u- r-z – e-t- n-e ----------------- už raz – ešte nie 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Bo-i-ste -ž--az----------? B--- s-- u- r-- v B------- B-l- s-e u- r-z v B-r-í-e- -------------------------- Boli ste už raz v Berlíne? 0
Не, још никада. N--, -šte-n--. N--- e--- n--- N-e- e-t- n-e- -------------- Nie, ešte nie. 0
неко – нико n-e-to – n-k-o n----- – n---- n-e-t- – n-k-o -------------- niekto – nikto 0
Познајете ли овде некога? P-zn--- -u n-ek--o? P------ t- n------- P-z-á-e t- n-e-o-o- ------------------- Poznáte tu niekoho? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ni--------nám t- ni--ho. N--- n------- t- n------ N-e- n-p-z-á- t- n-k-h-. ------------------------ Nie, nepoznám tu nikoho. 0
још – не више e----–--ž-n-e e--- – u- n-- e-t- – u- n-e ------------- ešte – už nie 0
Остајете ли још дуго овде? Zostan-----u--št------? Z-------- t- e--- d---- Z-s-a-e-e t- e-t- d-h-? ----------------------- Zostanete tu ešte dlho? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-e, -e-os-an-m -u-u---l--. N--- n--------- t- u- d---- N-e- n-z-s-a-e- t- u- d-h-. --------------------------- Nie, nezostanem tu už dlho. 0
још нешто – ништа више e-t--ni----–------č e--- n---- – u- n-- e-t- n-e-o – u- n-č ------------------- ešte niečo – už nič 0
Желите ли још нешто попити? C--e-- -š-e-n-eč- p--? C----- e--- n---- p--- C-c-t- e-t- n-e-o p-ť- ---------------------- Chcete ešte niečo piť? 0
Не, ја не желим ништа више. Nie, n---osím----už--i-. N--- n------- s- u- n--- N-e- n-p-o-í- s- u- n-č- ------------------------ Nie, neprosím si už nič. 0
већ нешто – још ништа u- -i-č--–-e--- --č u- n---- – e--- n-- u- n-e-o – e-t- n-č ------------------- už niečo – ešte nič 0
Јесте ли већ нешто јели? Jedl--s---u- -ie-o? J---- s-- u- n----- J-d-i s-e u- n-e-o- ------------------- Jedli ste už niečo? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Nie- --t---o- n---do- -i-. N--- e--- s-- n------ n--- N-e- e-t- s-m n-j-d-l n-č- -------------------------- Nie, ešte som nejedol nič. 0
још неко – нико више e----n-e--- - ---n---o e--- n----- – u- n---- e-t- n-e-t- – u- n-k-o ---------------------- ešte niekto – už nikto 0
Жели ли још неко кафу? Chce--šte--ie----k-vu? C--- e--- n----- k---- C-c- e-t- n-e-t- k-v-? ---------------------- Chce ešte niekto kávu? 0
Не, нико више. N-e, u----kto. N--- u- n----- N-e- u- n-k-o- -------------- Nie, už nikto. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.