Рјечник

sr Прилози   »   sv Adverb

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundra]

Adverb

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
већ једном – још никада n---n --n- -------g n____ g___ – a_____ n-g-n g-n- – a-d-i- ------------------- någon gång – aldrig 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ha---i--ari--i B-r----n--o- --ng? H__ n_ v____ i B_____ n____ g____ H-r n- v-r-t i B-r-i- n-g-n g-n-? --------------------------------- Har ni varit i Berlin någon gång? 0
Не, још никада. Ne-------ig. N___ a______ N-j- a-d-i-. ------------ Nej, aldrig. 0
неко – нико nå--n-– i-gen n____ – i____ n-g-n – i-g-n ------------- någon – ingen 0
Познајете ли овде некога? K--ner-n--nå--n-/ -ågr- ---? K_____ n_ n____ / n____ h___ K-n-e- n- n-g-n / n-g-a h-r- ---------------------------- Känner ni någon / några här? 0
Не, ја не познајем овде никога. Nej, -a- kä--er -nge- -a] --r. N___ j__ k_____ i____ (__ h___ N-j- j-g k-n-e- i-g-n (-] h-r- ------------------------------ Nej, jag känner ingen (a] här. 0
још – не више Än-u----g-e----nt- l-n-re Ä___ l_____ – i___ l_____ Ä-n- l-n-r- – i-t- l-n-r- ------------------------- Ännu längre – inte längre 0
Остајете ли још дуго овде? St-nnar--i --n---än-re----? S______ n_ ä___ l_____ h___ S-a-n-r n- ä-n- l-n-r- h-r- --------------------------- Stannar ni ännu längre här? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. N-j--j-g-sta-n-----te --ng------. N___ j__ s______ i___ l_____ h___ N-j- j-g s-a-n-r i-t- l-n-r- h-r- --------------------------------- Nej, jag stannar inte längre här. 0
још нешто – ништа више n--o--me------get -er n____ m__ – i____ m__ n-g-t m-r – i-g-t m-r --------------------- något mer – inget mer 0
Желите ли још нешто попити? Sk---e-ni vi-ja-ha -å-o- m-r -t- d-ic--? S_____ n_ v____ h_ n____ m__ a__ d______ S-u-l- n- v-l-a h- n-g-t m-r a-t d-i-k-? ---------------------------------------- Skulle ni vilja ha något mer att dricka? 0
Не, ја не желим ништа више. Nej- jag -kul-- i-t--vilj- h- -å-o- -e-. N___ j__ s_____ i___ v____ h_ n____ m___ N-j- j-g s-u-l- i-t- v-l-a h- n-g-t m-r- ---------------------------------------- Nej, jag skulle inte vilja ha något mer. 0
већ нешто – још ништа redan nå--- – ---u---g-t r____ n____ – ä___ i____ r-d-n n-g-t – ä-n- i-g-t ------------------------ redan något – ännu inget 0
Јесте ли већ нешто јели? Ha---i re-an --it nå--t? H__ n_ r____ ä___ n_____ H-r n- r-d-n ä-i- n-g-t- ------------------------ Har ni redan ätit något? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N-j,---- har -nte--tit-nå--t --. N___ j__ h__ i___ ä___ n____ ä__ N-j- j-g h-r i-t- ä-i- n-g-t ä-. -------------------------------- Nej, jag har inte ätit något än. 0
још неко – нико више n---- mer-– i--en -er n____ m__ – i____ m__ n-g-n m-r – i-g-n m-r --------------------- någon mer – ingen mer 0
Жели ли још неко кафу? S----e ---o------vi--a------f--? S_____ n____ m__ v____ h_ k_____ S-u-l- n-g-n m-r v-l-a h- k-f-e- -------------------------------- Skulle någon mer vilja ha kaffe? 0
Не, нико више. Nej, ----n -e-. N___ i____ m___ N-j- i-g-n m-r- --------------- Nej, ingen mer. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.