Рјечник

Германски језици

ar AR de DE em EM en EN es ES fr FR it IT ja JA pt PT px PX zh ZH af AF be BE bg BG bn BN bs BS ca CA cs CS el EL eo EO et ET fa FA fi FI he HE hr HR hu HU id ID ka KA kk KK kn KN ko KO lt LT lv LV mr MR nl NL nn NN pa PA pl PL ro RO ru RU sk SK sq SQ sr SR sv SV tr TR uk UK vi VI

Германски језици

Германски језици спадају у индоевропску језичку породицу. Посебност ове језичке групе су њене фонолошке особине. Њихов гласовни систем сасвим је другачији од гласовних система дугих језика. Постоји отприлике петнаест германских језика. Они су матерњи језици око пет стотина милиона људи широм света. Ипак, тачан број ових језика тешко је утврдити. Често је нејасно да ли се ради о језицима или о дијалектима. Најпознатији германски језик је енглески. Он је матерњи језик готово 350 милиона људи широм света. После енглеског, долазе немачки и холандски. Германски језици се деле у разне групе. Постоје северногермански, западногермански и источногермански језици. У сверногерманске језике спадају скандинавски језици. Енглески, немачки и холандски су западногермански језици. Источногермански језици су сви изумрли. Готски је, на пример, спадао у ову групу. Германски језици су се ширили светом у процесу колонизације. Последица тога је, на пример, да се холандски разуме на Карибику и у Јужној Африци. Сви германски језици имају заједнички корен. Ипак, нејасно је да ли је постојао један јединствени прото-језик. Сем тога, веома је мало старогерманских текстова. За разлику од романских језика, овде скоро да и нема извора. Зато је проучавање германских језика умногоме отежано. Уз то има и врло мало информација о култури Германа. Германски народи нису били уједињени. Зато није могао постојати ни заједнички идентитет. Стога се наука морала окренути другим изворима. Без Грка и Римљана, о Теутонцима не би знали готово ништа.