Рјечник

sr Прилози   »   px Advérbios

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [cem]

Advérbios

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR] Игра Више
већ једном – још никада já-... alg--a vez –-n-nca j_ .__ a_____ v__ – n____ j- .-. a-g-m- v-z – n-n-a ------------------------- já ... alguma vez – nunca 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Já estev- -----rlim-a-gum-----? J_ e_____ e_ B_____ a_____ v___ J- e-t-v- e- B-r-i- a-g-m- v-z- ------------------------------- Já esteve em Berlim alguma vez? 0
Не, још никада. Não, n-n--. N___ n_____ N-o- n-n-a- ----------- Não, nunca. 0
неко – нико a-g-ém --n-ng-ém a_____ – n______ a-g-é- – n-n-u-m ---------------- alguém – ninguém 0
Познајете ли овде некога? Con---e --u- -l-u-m? C______ a___ a______ C-n-e-e a-u- a-g-é-? -------------------- Conhece aqui alguém? 0
Не, ја не познајем овде никога. Não- n-o co----o -q-- -i--u-m. N___ n__ c______ a___ n_______ N-o- n-o c-n-e-o a-u- n-n-u-m- ------------------------------ Não, não conheço aqui ninguém. 0
још – не више u---o-c----i--–--a-s --o u_ p____ m___ – m___ n__ u- p-u-o m-i- – m-i- n-o ------------------------ um pouco mais – mais não 0
Остајете ли још дуго овде? Ai--a ---a--u--o-te--o-----? A____ f___ m____ t____ a____ A-n-a f-c- m-i-o t-m-o a-u-? ---------------------------- Ainda fica muito tempo aqui? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Não-------o--ico--u-to-ma-------o --u-. N___ e_ n__ f___ m____ m___ t____ a____ N-o- e- n-o f-c- m-i-o m-i- t-m-o a-u-. --------------------------------------- Não, eu não fico muito mais tempo aqui. 0
још нешто – ништа више mai----gu-- -ois----m----n-da m___ a_____ c____ – m___ n___ m-i- a-g-m- c-i-a – m-i- n-d- ----------------------------- mais alguma coisa – mais nada 0
Желите ли још нешто попити? Q--r-be-e- --i- a-g--a---isa? Q___ b____ m___ a_____ c_____ Q-e- b-b-r m-i- a-g-m- c-i-a- ----------------------------- Quer beber mais alguma coisa? 0
Не, ја не желим ништа више. Não, eu n------r- ---- --d-. N___ e_ n__ q____ m___ n____ N-o- e- n-o q-e-o m-i- n-d-. ---------------------------- Não, eu não quero mais nada. 0
већ нешто – још ништа já-.-. --g-m--c--sa –-a---a-n---.---nada j_ .__ a_____ c____ – a____ n__ .__ n___ j- .-. a-g-m- c-i-a – a-n-a n-o .-. n-d- ---------------------------------------- já ... alguma coisa – ainda não ... nada 0
Јесте ли већ нешто јели? J--co-e- ---uma coi--? J_ c____ a_____ c_____ J- c-m-u a-g-m- c-i-a- ---------------------- Já comeu alguma coisa? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Nã-, eu-a-----n-- co-----d-. N___ e_ a____ n__ c___ n____ N-o- e- a-n-a n-o c-m- n-d-. ---------------------------- Não, eu ainda não comi nada. 0
још неко – нико више m--s-al-----–-m-i--n----ém m___ a_____ – m___ n______ m-i- a-g-é- – m-i- n-n-u-m -------------------------- mais alguém – mais ninguém 0
Жели ли још неко кафу? Mai--algu-- -u-r -- ca-é? M___ a_____ q___ u_ c____ M-i- a-g-é- q-e- u- c-f-? ------------------------- Mais alguém quer um café? 0
Не, нико више. Nã---n-ngué--ma---q-e- u- ----. N___ n______ m___ q___ u_ c____ N-o- n-n-u-m m-i- q-e- u- c-f-. ------------------------------- Não, ninguém mais quer um café. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + португалски (BR] (1-100) МП3 португалски (BR] (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.