Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   de Besorgungen machen

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [einundfünfzig]

Besorgungen machen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Хоћу у библиотеку. I-- --ll-in -i- ---l--t---. Ich will in die Bibliothek. I-h w-l- i- d-e B-b-i-t-e-. --------------------------- Ich will in die Bibliothek. 0
Хоћу у књижару. I-h w-ll-in d-e-B-c-handl-ng. Ich will in die Buchhandlung. I-h w-l- i- d-e B-c-h-n-l-n-. ----------------------------- Ich will in die Buchhandlung. 0
Хоћу до трафике. Ic- -i-l-zum -ios-. Ich will zum Kiosk. I-h w-l- z-m K-o-k- ------------------- Ich will zum Kiosk. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ic- wi-l e-n-Buch le-he-. Ich will ein Buch leihen. I-h w-l- e-n B-c- l-i-e-. ------------------------- Ich will ein Buch leihen. 0
Ја хоћу да купим књигу. Ich ---l---n----- ka-fe-. Ich will ein Buch kaufen. I-h w-l- e-n B-c- k-u-e-. ------------------------- Ich will ein Buch kaufen. 0
Ја хоћу да купим новине. I-- ---l----- Zei-ung ka--e-. Ich will eine Zeitung kaufen. I-h w-l- e-n- Z-i-u-g k-u-e-. ----------------------------- Ich will eine Zeitung kaufen. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. Ic- ---l-i--d---B-bl---------m --n--uc- zu --ih-n. Ich will in die Bibliothek, um ein Buch zu leihen. I-h w-l- i- d-e B-b-i-t-e-, u- e-n B-c- z- l-i-e-. -------------------------------------------------- Ich will in die Bibliothek, um ein Buch zu leihen. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Ic- -i-l in--i--Buc--a-d-u-g,-u--ei- -u-- zu ---fen. Ich will in die Buchhandlung, um ein Buch zu kaufen. I-h w-l- i- d-e B-c-h-n-l-n-, u- e-n B-c- z- k-u-e-. ---------------------------------------------------- Ich will in die Buchhandlung, um ein Buch zu kaufen. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. I-h-will ----K--sk, -m---ne-Zeit--- zu-ka---n. Ich will zum Kiosk, um eine Zeitung zu kaufen. I-h w-l- z-m K-o-k- u- e-n- Z-i-u-g z- k-u-e-. ---------------------------------------------- Ich will zum Kiosk, um eine Zeitung zu kaufen. 0
Ја хоћу до оптичара. Ich---l- --- O-t-k-r. Ich will zum Optiker. I-h w-l- z-m O-t-k-r- --------------------- Ich will zum Optiker. 0
Ја хоћу до супермаркета. I-h wi-- z-m-S--ermark-. Ich will zum Supermarkt. I-h w-l- z-m S-p-r-a-k-. ------------------------ Ich will zum Supermarkt. 0
Ја хоћу до пекара. I-h-will -u- B-ck-r. Ich will zum Bäcker. I-h w-l- z-m B-c-e-. -------------------- Ich will zum Bäcker. 0
Ја хоћу да купим наочале. Ich -i-l e-ne ---lle k--fen. Ich will eine Brille kaufen. I-h w-l- e-n- B-i-l- k-u-e-. ---------------------------- Ich will eine Brille kaufen. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ich -il- --st und-Ge-ü-e---u-e-. Ich will Obst und Gemüse kaufen. I-h w-l- O-s- u-d G-m-s- k-u-e-. -------------------------------- Ich will Obst und Gemüse kaufen. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ic--w--l-B-ö-ch---un--B-o- k-uf-n. Ich will Brötchen und Brot kaufen. I-h w-l- B-ö-c-e- u-d B-o- k-u-e-. ---------------------------------- Ich will Brötchen und Brot kaufen. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. I-h-w-l--zum-Op-i--r- ---ei-- -r--le zu-ka---n. Ich will zum Optiker, um eine Brille zu kaufen. I-h w-l- z-m O-t-k-r- u- e-n- B-i-l- z- k-u-e-. ----------------------------------------------- Ich will zum Optiker, um eine Brille zu kaufen. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Ich-wi-- z-- ---e---rkt, ---Obs- -nd Gemüse-z- -----n. Ich will zum Supermarkt, um Obst und Gemüse zu kaufen. I-h w-l- z-m S-p-r-a-k-, u- O-s- u-d G-m-s- z- k-u-e-. ------------------------------------------------------ Ich will zum Supermarkt, um Obst und Gemüse zu kaufen. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Ic- will -u- Bäcke-,-um Brötc-en ------ot zu--a--e-. Ich will zum Bäcker, um Brötchen und Brot zu kaufen. I-h w-l- z-m B-c-e-, u- B-ö-c-e- u-d B-o- z- k-u-e-. ---------------------------------------------------- Ich will zum Bäcker, um Brötchen und Brot zu kaufen. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!