Рјечник

sr Ћаскање 1   »   de Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [zwanzig]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Раскомотите се! M--h-n --e -----ch--equ-m! M_____ S__ e_ s___ b______ M-c-e- S-e e- s-c- b-q-e-! -------------------------- Machen Sie es sich bequem! 0
Осећајте се као код куће! F--len--ie-s--h-w---zu-H-u-e! F_____ S__ s___ w__ z_ H_____ F-h-e- S-e s-c- w-e z- H-u-e- ----------------------------- Fühlen Sie sich wie zu Hause! 0
Шта желите попити? W-s -ö-ht---Sie tri--e-? W__ m______ S__ t_______ W-s m-c-t-n S-e t-i-k-n- ------------------------ Was möchten Sie trinken? 0
Волите ли музику? L---en-Sie-M-si-? L_____ S__ M_____ L-e-e- S-e M-s-k- ----------------- Lieben Sie Musik? 0
Ја волим класичну музику. I-h--ag---a-s-sc----us-k. I__ m__ k_________ M_____ I-h m-g k-a-s-s-h- M-s-k- ------------------------- Ich mag klassische Musik. 0
Овде су моји ЦД-ови. H-e- -i-- -e-----Ds. H___ s___ m____ C___ H-e- s-n- m-i-e C-s- -------------------- Hier sind meine CDs. 0
Свирате ли неки инструмент? S----e----e ei- --s-r----t? S______ S__ e__ I__________ S-i-l-n S-e e-n I-s-r-m-n-? --------------------------- Spielen Sie ein Instrument? 0
Овде је моја гитара. Hier i---m--n---i-a-re. H___ i__ m____ G_______ H-e- i-t m-i-e G-t-r-e- ----------------------- Hier ist meine Gitarre. 0
Певате ли радо? S--gen-S-e -er-? S_____ S__ g____ S-n-e- S-e g-r-? ---------------- Singen Sie gern? 0
Имате ли деце? Hab----ie ----er? H____ S__ K______ H-b-n S-e K-n-e-? ----------------- Haben Sie Kinder? 0
Имате ли пса? H---n---- -i-en--un-? H____ S__ e____ H____ H-b-n S-e e-n-n H-n-? --------------------- Haben Sie einen Hund? 0
Имате ли мачку? Hab-n-Sie --n--Ka---? H____ S__ e___ K_____ H-b-n S-e e-n- K-t-e- --------------------- Haben Sie eine Katze? 0
Овде су моје књиге. Hi----in----in- B--h--. H___ s___ m____ B______ H-e- s-n- m-i-e B-c-e-. ----------------------- Hier sind meine Bücher. 0
Управо читам ову књигу. I-h l-se--e-ad--die-es B---. I__ l___ g_____ d_____ B____ I-h l-s- g-r-d- d-e-e- B-c-. ---------------------------- Ich lese gerade dieses Buch. 0
Шта радо читате? Wa- ----n---e ---n? W__ l____ S__ g____ W-s l-s-n S-e g-r-? ------------------- Was lesen Sie gern? 0
Идете ли радо на концерт? G-hen-S-----r- -n-----ze-t? G____ S__ g___ i__ K_______ G-h-n S-e g-r- i-s K-n-e-t- --------------------------- Gehen Sie gern ins Konzert? 0
Идете ли радо у позориште? Gehe- ------rn i-s-----t-r? G____ S__ g___ i__ T_______ G-h-n S-e g-r- i-s T-e-t-r- --------------------------- Gehen Sie gern ins Theater? 0
Идете ли радо у оперу? Ge-en -i- g-rn-in die O-er? G____ S__ g___ i_ d__ O____ G-h-n S-e g-r- i- d-e O-e-? --------------------------- Gehen Sie gern in die Oper? 0

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?