Рјечник

sr Прошлост 2   »   de Vergangenheit 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [zweiundachtzig]

Vergangenheit 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? M-ss---- du--ine--Krank---ag-n--u-e-? Musstest du einen Krankenwagen rufen? M-s-t-s- d- e-n-n K-a-k-n-a-e- r-f-n- ------------------------------------- Musstest du einen Krankenwagen rufen? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Mu---es---u---n-Ar-- ru---? Musstest du den Arzt rufen? M-s-t-s- d- d-n A-z- r-f-n- --------------------------- Musstest du den Arzt rufen? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Musst-s- ----ie P---z-i--ufen? Musstest du die Polizei rufen? M-s-t-s- d- d-e P-l-z-i r-f-n- ------------------------------ Musstest du die Polizei rufen? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Ha--n S-e die --l--on--m-er?--era-- -a--e---- ----n-ch. Haben Sie die Telefonnummer? Gerade hatte ich sie noch. H-b-n S-e d-e T-l-f-n-u-m-r- G-r-d- h-t-e i-h s-e n-c-. ------------------------------------------------------- Haben Sie die Telefonnummer? Gerade hatte ich sie noch. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. H---- Sie --e-Ad-es--?--era-e------ i-h-sie --c-. Haben Sie die Adresse? Gerade hatte ich sie noch. H-b-n S-e d-e A-r-s-e- G-r-d- h-t-e i-h s-e n-c-. ------------------------------------------------- Haben Sie die Adresse? Gerade hatte ich sie noch. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Ha--n -i- --n--ta--pl----Gerad--ha-t--ic--ih-----h. Haben Sie den Stadtplan? Gerade hatte ich ihn noch. H-b-n S-e d-n S-a-t-l-n- G-r-d- h-t-e i-h i-n n-c-. --------------------------------------------------- Haben Sie den Stadtplan? Gerade hatte ich ihn noch. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. K-m er pünktl--h- E--k-nn-e---c---pünk-l--- k-m-e-. Kam er pünktlich? Er konnte nicht pünktlich kommen. K-m e- p-n-t-i-h- E- k-n-t- n-c-t p-n-t-i-h k-m-e-. --------------------------------------------------- Kam er pünktlich? Er konnte nicht pünktlich kommen. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Fan---- --- ---? -r-k--nte -en --g -icht-f-n--n. Fand er den Weg? Er konnte den Weg nicht finden. F-n- e- d-n W-g- E- k-n-t- d-n W-g n-c-t f-n-e-. ------------------------------------------------ Fand er den Weg? Er konnte den Weg nicht finden. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Ve-s-----er -ic---Er -onnt- mich---c-t v-r-te--n. Verstand er dich? Er konnte mich nicht verstehen. V-r-t-n- e- d-c-? E- k-n-t- m-c- n-c-t v-r-t-h-n- ------------------------------------------------- Verstand er dich? Er konnte mich nicht verstehen. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? War-- ko-n-e-t d--nic-t p-nktlich-k-m-e-? Warum konntest du nicht pünktlich kommen? W-r-m k-n-t-s- d- n-c-t p-n-t-i-h k-m-e-? ----------------------------------------- Warum konntest du nicht pünktlich kommen? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? W-ru- ko----st d- d-n -e- --c----i---n? Warum konntest du den Weg nicht finden? W-r-m k-n-t-s- d- d-n W-g n-c-t f-n-e-? --------------------------------------- Warum konntest du den Weg nicht finden? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Wa-u--k-n---s- -- ihn----h- ver--ehe-? Warum konntest du ihn nicht verstehen? W-r-m k-n-t-s- d- i-n n-c-t v-r-t-h-n- -------------------------------------- Warum konntest du ihn nicht verstehen? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. I-- ko-nt- ni-h--pü--t---h--o----, we-l--ein -u- -uh-. Ich konnte nicht pünktlich kommen, weil kein Bus fuhr. I-h k-n-t- n-c-t p-n-t-i-h k-m-e-, w-i- k-i- B-s f-h-. ------------------------------------------------------ Ich konnte nicht pünktlich kommen, weil kein Bus fuhr. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Ich k-nnte-------- ---h---i--en----i- -c---ei-en-S-a-tp-an--at-e. Ich konnte den Weg nicht finden, weil ich keinen Stadtplan hatte. I-h k-n-t- d-n W-g n-c-t f-n-e-, w-i- i-h k-i-e- S-a-t-l-n h-t-e- ----------------------------------------------------------------- Ich konnte den Weg nicht finden, weil ich keinen Stadtplan hatte. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. I-----nnte-ih--n-c-t-----t--en,-we-l--ie-Musik-so--au---ar. Ich konnte ihn nicht verstehen, weil die Musik so laut war. I-h k-n-t- i-n n-c-t v-r-t-h-n- w-i- d-e M-s-k s- l-u- w-r- ----------------------------------------------------------- Ich konnte ihn nicht verstehen, weil die Musik so laut war. 0
Ја сам морао / морала узети такси. Ic---usst- e-n Taxi --hm-n. Ich musste ein Taxi nehmen. I-h m-s-t- e-n T-x- n-h-e-. --------------------------- Ich musste ein Taxi nehmen. 0
Ја сам морао / морала купити план града. Ich-muss----i-en--ta-t--a- k---e-. Ich musste einen Stadtplan kaufen. I-h m-s-t- e-n-n S-a-t-l-n k-u-e-. ---------------------------------- Ich musste einen Stadtplan kaufen. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. I---m-sste-das----io-aus-c-alt-n. Ich musste das Radio ausschalten. I-h m-s-t- d-s R-d-o a-s-c-a-t-n- --------------------------------- Ich musste das Radio ausschalten. 0

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!