Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   sl Nakupovati

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [enainpetdeset]

Nakupovati

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Хоћу у библиотеку. H---m v knj-----o. Hočem v knjižnico. H-č-m v k-j-ž-i-o- ------------------ Hočem v knjižnico. 0
Хоћу у књижару. H-če- --kn----rno. Hočem v knjigarno. H-č-m v k-j-g-r-o- ------------------ Hočem v knjigarno. 0
Хоћу до трафике. Ho----neka- ku-i-i-- k-o-k-. Hočem nekaj kupiti v kiosku. H-č-m n-k-j k-p-t- v k-o-k-. ---------------------------- Hočem nekaj kupiti v kiosku. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. R-d-a---i -i-izpo---i-(-- e-o--ni-o. Rad(a) bi si izposodil(a) eno knigo. R-d-a- b- s- i-p-s-d-l-a- e-o k-i-o- ------------------------------------ Rad(a) bi si izposodil(a) eno knigo. 0
Ја хоћу да купим књигу. Ra---- b----pi-(-) e-o---j-go. Rad(a) bi kupil(a) eno knjigo. R-d-a- b- k-p-l-a- e-o k-j-g-. ------------------------------ Rad(a) bi kupil(a) eno knjigo. 0
Ја хоћу да купим новине. Ra-(-)--i -u-i--a-----č-sop-s. Rad(a) bi kupil(a) en časopis. R-d-a- b- k-p-l-a- e- č-s-p-s- ------------------------------ Rad(a) bi kupil(a) en časopis. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. R-d-a--s- -i še--šl-- - -nj---i-o i-posodi- eno--n----. Rad(a) si bi šel(šla) v knjižnico izposodit eno knjigo. R-d-a- s- b- š-l-š-a- v k-j-ž-i-o i-p-s-d-t e-o k-j-g-. ------------------------------------------------------- Rad(a) si bi šel(šla) v knjižnico izposodit eno knjigo. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. Ra--a) ---še-(š--)-v----ig-r-o -u--- -n- ---i-o. Rad(a) bi šel(šla) v knjigarno kupit eno knjigo. R-d-a- b- š-l-š-a- v k-j-g-r-o k-p-t e-o k-j-g-. ------------------------------------------------ Rad(a) bi šel(šla) v knjigarno kupit eno knjigo. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Ho--m ---io-k- kupi- e--časo-i-. Hočem v kiosku kupit en časopis. H-č-m v k-o-k- k-p-t e- č-s-p-s- -------------------------------- Hočem v kiosku kupit en časopis. 0
Ја хоћу до оптичара. H---m-k -p----. Hočem k optiku. H-č-m k o-t-k-. --------------- Hočem k optiku. 0
Ја хоћу до супермаркета. Hoč-m-v--am-po--re-nico. Hočem v samopostrežnico. H-č-m v s-m-p-s-r-ž-i-o- ------------------------ Hočem v samopostrežnico. 0
Ја хоћу до пекара. H-čem - --k--ijo. Hočem v pekarijo. H-č-m v p-k-r-j-. ----------------- Hočem v pekarijo. 0
Ја хоћу да купим наочале. H--e--k-p--i-o--la. Hočem kupiti očala. H-č-m k-p-t- o-a-a- ------------------- Hočem kupiti očala. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. Ho--- -up--- s-d-- in -ele--a-o. Hočem kupiti sadje in zelenjavo. H-č-m k-p-t- s-d-e i- z-l-n-a-o- -------------------------------- Hočem kupiti sadje in zelenjavo. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. H---- -upit- --m-j- -- kr--. Hočem kupiti žemlje in kruh. H-č-m k-p-t- ž-m-j- i- k-u-. ---------------------------- Hočem kupiti žemlje in kruh. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. H-če- k--p--k-- ----up-m-e-a -čala. Hočem k optiku, da kupim ena očala. H-č-m k o-t-k-, d- k-p-m e-a o-a-a- ----------------------------------- Hočem k optiku, da kupim ena očala. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. H-č-- v ----po--r---i-o--- ---je-------e--av-. Hočem v samopostrežnico po sadje in zelenjavo. H-č-m v s-m-p-s-r-ž-i-o p- s-d-e i- z-l-n-a-o- ---------------------------------------------- Hočem v samopostrežnico po sadje in zelenjavo. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. H-č---v-----rno ---ž----e--- kru-. Hočem v pekarno po žemlje in kruh. H-č-m v p-k-r-o p- ž-m-j- i- k-u-. ---------------------------------- Hočem v pekarno po žemlje in kruh. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!