Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   ml സീസണുകളും കാലാവസ്ഥയും

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [പതിനാറ്]

16 [pathinaat]

സീസണുകളും കാലാവസ്ഥയും

seasonukalum kaalaavasthayum

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski malajalam Igra Više
Ovo su godišnja doba: ഇവ-ാണ്---സണു--: ഇ___ സീ_____ ഇ-യ-ണ- സ-സ-ു-ൾ- --------------- ഇവയാണ് സീസണുകൾ: 0
ev--a--- ------uka-: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Proljeće, ljeto, വ----ം, വേ--, വ____ വേ___ വ-ന-ത-, വ-ന-, ------------- വസന്തം, വേനൽ, 0
v---n-h-m- ve-a-, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
jesen i zima. ശ------വു- -ീ---ല-ു-. ശ_____ ശീ_____ ശ-ത-ക-ല-ു- ശ-ത-ാ-വ-ം- --------------------- ശരത്കാലവും ശീതകാലവും. 0
sharath----avum -h---ha-a-lavu-. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Ljeto je vruće. വ--- ച--ാ--. വേ__ ചൂ___ വ-ന- ച-ട-ണ-. ------------ വേനൽ ചൂടാണ്. 0
v-na--ch---aa-u. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Ljeti sija sunce. വേ-ൽക---ലത-ത്-സൂ---- പ-ര-ാശിക്ക-ന്നു. വേ_______ സൂ___ പ്________ വ-ന-ക-ക-ല-്-് സ-ര-യ- പ-ര-ാ-ി-്-ു-്-ു- ------------------------------------- വേനൽക്കാലത്ത് സൂര്യൻ പ്രകാശിക്കുന്നു. 0
ve-al-ka-l---u--------p-aka-s-i-kunnu. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Ljeti rado idemo šetati. വ-ന--്----്ത്--ങ-ങ- ന-----ൻ ഇഷ്ട-----ു-്നു. വേ_______ ഞ___ ന____ ഇ________ വ-ന-ക-ക-ല-്-് ഞ-്-ൾ ന-ക-ക-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-ന-ന-. ------------------------------------------- വേനൽക്കാലത്ത് ഞങ്ങൾ നടക്കാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുന്നു. 0
v-na--ka---thu nj--g-l--a--kkan-i-h---pedu--u. v_____________ n______ n_______ i_____________ v-n-l-k-a-a-h- n-a-g-l n-d-k-a- i-h-a-p-d-n-u- ---------------------------------------------- venalkkaalathu njangal nadakkan ishtappedunnu.
Zima je hladna. ശീ-ക--- -ണ-പ-----. ശീ___ ത_____ ശ-ത-ാ-ം ത-ു-്-ാ-്- ------------------ ശീതകാലം തണുപ്പാണ്. 0
sh--tha--al-m tha-u---an-. s____________ t___________ s-e-t-a-a-l-m t-a-u-p-a-u- -------------------------- sheethakaalam thanuppaanu.
Zimi pada snijeg ili kiša. ശ-ത-----ത-ത- മഞ----അ--ലെ-്----മഴ--െയ-യു-്ന-. ശൈ______ മ__ അ_____ മ_ പെ_____ ശ-ത-യ-ാ-ത-ത- മ-്-് അ-്-െ-്-ി- മ- പ-യ-യ-ന-ന-. -------------------------------------------- ശൈത്യകാലത്ത് മഞ്ഞ് അല്ലെങ്കിൽ മഴ പെയ്യുന്നു. 0
s---t----a---t-----n-u -l-en--- -a-h- --y--n-u. s_______________ m____ a_______ m____ p________ s-a-t-y-k-a-a-h- m-n-u a-l-n-i- m-z-a p-y-u-n-. ----------------------------------------------- shaithyakaalathu manju allengil mazha peyyunnu.
Zimi rado ostajemo kod kuće. ശൈത---ാല--ത--ഞങ-ങ- വ------ി------ൻ--ഷ്-പ്പ-ട--്--. ശൈ______ ഞ___ വീ_______ ഇ________ ശ-ത-യ-ാ-ത-ത- ഞ-്-ൾ വ-ട-ട-ല-ര-ക-ക-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-ന-ന-. -------------------------------------------------- ശൈത്യകാലത്ത് ഞങ്ങൾ വീട്ടിലിരിക്കാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുന്നു. 0
sh--t-y---alat--------al----t-il--i-----ishtap--d---u. s_______________ n______ v_____________ i_____________ s-a-t-y-k-a-a-h- n-a-g-l v-e-t-l-r-k-a- i-h-a-p-d-n-u- ------------------------------------------------------ shaithyakaalathu njangal veettilirikkan ishtappedunnu.
Hladno je. ഇത്-----്--ണ-. ഇ_ ത_____ ഇ-് ത-ു-്-ാ-ു- -------------- ഇത് തണുപ്പാണു. 0
it-u t-a----a--u. i___ t___________ i-h- t-a-u-p-a-u- ----------------- ithu thanuppaanu.
Pada kiša. ഇപ്-േ-----യാണ്. ഇ___ മ____ ഇ-്-േ-ൾ മ-യ-ണ-. --------------- ഇപ്പോൾ മഴയാണ്. 0
epp-a-- m-zha----u. e______ m__________ e-p-a-l m-z-a-a-n-. ------------------- eppaaal mazhayaanu.
Vjetrovito je. ഇപ-പ-ാൾ --ുപ്-ാണ്. ഇ___ ത_____ ഇ-്-േ-ൾ ത-ു-്-ാ-്- ------------------ ഇപ്പോൾ തണുപ്പാണ്. 0
eppa--l--ha--p--an-. e______ t___________ e-p-a-l t-a-u-p-a-u- -------------------- eppaaal thanuppaanu.
Toplo je. ഇ-് ച-----. ഇ_ ചൂ___ ഇ-് ച-ട-ണ-. ----------- ഇത് ചൂടാണ്. 0
ith-------a--u. i___ c_________ i-h- c-o-d-a-u- --------------- ithu choodaanu.
Sunčano je. വെ--ല---. വെ____ വ-യ-ല-ണ-. --------- വെയിലാണ്. 0
v-yila-nu. v_________ v-y-l-a-u- ---------- veyilaanu.
Vedro je. ഇ-്-വ-യക-തമാണ-. ഇ_ വ്______ ഇ-് വ-യ-്-മ-ണ-. --------------- ഇത് വ്യക്തമാണ്. 0
it---------a-----. i___ v____________ i-h- v-a-t-a-a-n-. ------------------ ithu vyakthamaanu.
Kakvo je vrijeme danas? ഇന-ന---- ------്- എങ-ങ----ണ--്? ഇ____ കാ____ എ_______ ഇ-്-ത-ത- ക-ല-വ-്- എ-്-ന-യ-ണ-ട-? ------------------------------- ഇന്നത്തെ കാലാവസ്ഥ എങ്ങനെയുണ്ട്? 0
i-na-h- kaalaa-asth- ---an--u-du? i______ k___________ e___________ i-n-t-e k-a-a-v-s-h- e-g-n-y-n-u- --------------------------------- innathe kaalaavastha enganeyundu?
Danas je hladno. ഇ--ന- തണു--പ--്. ഇ__ ത_____ ഇ-്-് ത-ു-്-ാ-്- ---------------- ഇന്ന് തണുപ്പാണ്. 0
i-nu --anu------. i___ t___________ i-n- t-a-u-p-a-u- ----------------- innu thanuppaanu.
Danas je toplo. ഇ--ന്-നല---ച-ടാണ-. ഇ__ ന__ ചൂ___ ഇ-്-് ന-്- ച-ട-ണ-. ------------------ ഇന്ന് നല്ല ചൂടാണ്. 0
i--u--all---ho-da---. i___ n____ c_________ i-n- n-l-a c-o-d-a-u- --------------------- innu nalla choodaanu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 malajalam (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...