Lauseita

fi Adverbejä   »   sr Прилози

100 [sata]

Adverbejä

Adverbejä

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

Prilozi

Valitse, miten haluat nähdä käännöksen:   
suomi serbia Toista Lisää
jo kerran – ei koskaan ве--је---- – --ш -и--да в__ ј_____ – ј__ н_____ в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v-c- je---------š-ni-ada v__ j_____ – j__ n_____ v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Oletteko jo kerran olleet Berliinissä? Јест--ли --- ---но----л- у ---л---? Ј____ л_ в__ ј_____ б___ у Б_______ Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Je--e -i -e-́ je-no---i-i-u B-r-in-? J____ l_ v__ j_____ b___ u B_______ J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
En, en koskaan. Не- ј-ш ник--а. Н__ ј__ н______ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N-,--o---i--da. N__ j__ n______ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
joku – ei kukaan н-к- -----о н___ – н___ н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n-k- – n--o n___ – n___ n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Tunnetteko täältä jonkun? П---а-е-- -и-о-д- --ког-? П________ л_ о___ н______ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Po-n--e-e----ovde-nekoga? P________ l_ o___ n______ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
En, en tunne täältä ketään. Не,----не--о--ај-м о-------ог-. Н__ ј_ н_ п_______ о___ н______ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne,--a--e p---a-em ov-- -iko--. N__ j_ n_ p_______ o___ n______ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
vielä – ei enää ј-ш - н--ви-е ј__ – н_ в___ ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
jo----ne više j__ – n_ v___ j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Jäättekö vielä pitkäksi aikaa tänne? Ос----т- л- ј---д--- ов-е? О_______ л_ ј__ д___ о____ О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O-t-j-t- ---jo-----o ----? O_______ l_ j__ d___ o____ O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
En, en jää enää pitkäksi aikaa tänne. Не---- не о-та-е----ше--уг---вд-. Н__ ј_ н_ о______ в___ д___ о____ Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne-----n-------e------ du---o--e. N__ j_ n_ o______ v___ d___ o____ N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
vielä jotain – ei enää mitään још -ешт--– ---т- ---е ј__ н____ – н____ в___ ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo- -e--o – -iš---više j__ n____ – n____ v___ j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Haluatteko juoda vielä jotain? Желит---и-ј-ш-нешто п-п--и? Ж_____ л_ ј__ н____ п______ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-li-- li još nešt- --pi--? Ž_____ l_ j__ n____ p______ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
En, en halua enää mitään. Н----- не---лим---ш---ви-е. Н__ ј_ н_ ж____ н____ в____ Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N-- ja -------m n-šta-više. N__ j_ n_ ž____ n____ v____ N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
jo jotain – ei mitään в-ћ-н---о-–-јо- --ш-а в__ н____ – ј__ н____ в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
v-ć -e-t----jo- n-šta v__ n____ – j__ n____ v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Oletteko jo syöneet jotain? Ј-ст- -- -е--нешт---е--? Ј____ л_ в__ н____ ј____ Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J--te li-ve-- -e-t- -eli? J____ l_ v__ n____ j____ J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
En, en ole syönyt vielä mitään. Н----а ј-ш---с----и-та јео - ј--а. Н__ ј_ ј__ н____ н____ ј__ / ј____ Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne,--a jo- ni--m-ni----j-o -----a. N__ j_ j__ n____ n____ j__ / j____ N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
vielä joku – ei enää kukaan јо----ко-–---ко--ише ј__ н___ – н___ в___ ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-š -e-o-----ko ---e j__ n___ – n___ v___ j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Haluaisiko joku vielä kahvia? Же-и -и --ш неко к-ф-? Ж___ л_ ј__ н___ к____ Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Že----i-j-š--e-o ka--? Ž___ l_ j__ n___ k____ Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Ei, ei enää kukaan. Не, ---- ви--. Н__ н___ в____ Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne---i---v--e. N__ n___ v____ N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Lataa MP3 (.postinumero tiedostot)

MP3 suomi + serbia (1-100) MP3 serbia (1-100)
Videota ei löytynyt!

Arabian kieli

Arabian kieli kuuluu maailman tärkeimpiin kieliin. Yli 300 miljoonaa ihmistä puhuu arabiaa. He asuvat yli 20 eri maassa. Arabia kuuluu afrikkalais-aasialaisiin kieliin. Arabian kieli syntyi tuhansia vuosia sitten. Ensimmäiseksi kieltä puhuttiin Arabian niemimaalla. Se on sittemmin levinnyt sieltä kauemmas. Puhuttu arabia eroaa suuresti normaalikielestä. On olemassa myös monia erilaisia arabian murteita. Voisi sanoa, että sitä puhutaan eri lailla joka alueella. Eri murteiden puhujat eivät usein ymmärrä lainkaan toisiaan. Arabian maista tulevat elokuvat jälkiäänitetäänkin yleensä sen takia. Vain tällä tavoin ne voidaan ymmärtää koko kielialueella. Perinteistä yleisarabiaa ei nykyisin enää puhuta juuri lainkaan. Sitä löytyy vain kirjoitetussa muodossaan. Kirjoissa ja sanomalehdissä käytetään perinteistä yleisarabiaa. Nykyisin ei ole yksittäistä teknistä arabian kieltä. Siksi tekniset käsitteet tulevat yleensä toisista kielistä. Englanti ja ranska ovat hallitsevampia tällä alueella kuin mitkään muut kielet. Kiinnostus arabiaa kohtaan on kasvanut merkittävästi viime vuosina. Yhä useammat ihmiset haluavat oppia arabiaa. Kursseja tarjotaan joka yliopistossa ja monissa kouluissa. Monet pitävät kirjoitettua arabiaa erityisen kiehtovana. Sitä kirjoitetaan oikealta vasemmalle. Arabian ääntäminen ja kielioppi eivät ole kovin helppoja. Monet äänteet ja säännöt ovat tuntemattomia muille kielille. Opiskellessa pitäisi seurata tiettyä järjestystä. Ensin ääntäminen, sitten kielioppi ja sitten kirjoittaminen…