Рјечник

Гени утичу на језик

© Prot56 | Dreamstime.com
ar AR de DE em EM en EN es ES fr FR it IT ja JA pt PT px PX zh ZH af AF be BE bg BG bn BN bs BS ca CA cs CS el EL eo EO et ET fa FA fi FI he HE hr HR hu HU id ID ka KA kk KK kn KN ko KO lt LT lv LV mr MR nl NL nn NN pa PA pl PL ro RO ru RU sk SK sq SQ sr SR sv SV tr TR uk UK vi VI

Гени утичу на језик

Који језик говоримо зависи од нашег наслеђа. Али и гени при том играју важну улогу. До овога закључка су дошли научници из Шкотске. Они су истраживали на који начин се енглески разликује од кинеског. При томе су открили да гени имају веома значајну улогу. Разлог томе је да генетска структура утиче на развој мозга. Гени, да тако кажемо, обликују мождану структуру. Ово детерминише нашу способност да учимо језике. При том су најважније варијанте двају гена. Уколико одређена варијанта недостаје, развијају се тонални језици. Зато тоналне језике говоре народи којима недостаје ова генетска варијанта. Код тоналних језика значење речи се утврђује висином тона. Кинески се, на пример, убројава у тоналне језике. Уколико ова генетска варијанта доминира, доћи ће до развиоја неких других језика. Енглески није тонални језик. Варијанте овог гена нису подједнако распоређене. То значи да се на свету појављују са различитом учесталошћу. Језици могу преживети само уколико се преносе. Да би дошло до овога, деца морају бити у стању да имитирају језик родитеља. Значи: морају бити у могућности да добро науче језик. Само у том случају ће се језик преносити с једне генерације на другу. Старија варијанта гена је она која унапређује тоналне језике. Зато се претпоставља да је у прошлости постојало много више тоналних језика. Ипак, улогу генетске компоненте не треба прецењивати. Она само може допринети објашњавању развоја језика. Не постоји ген за енглески или за кинески језик. Свако може научити сваки језик. За то нам нису потребни гени - само радозналост и дисциплина!