Рјечник

Млади људи уче другачије од старих

ar AR de DE em EM en EN es ES fr FR it IT ja JA pt PT px PX zh ZH af AF be BE bg BG bn BN bs BS ca CA cs CS el EL eo EO et ET fa FA fi FI he HE hr HR hu HU id ID ka KA kk KK kn KN ko KO lt LT lv LV mr MR nl NL nn NN pa PA pl PL ro RO ru RU sk SK sq SQ sr SR sv SV tr TR uk UK vi VI

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...