Knjiga fraza

bs Sastanak   »   de Verabredung

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [vierundzwanzig]

Verabredung

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ha-t du -e- B----er-as--? Hast du den Bus verpasst? H-s- d- d-n B-s v-r-a-s-? ------------------------- Hast du den Bus verpasst? 0
Čekao / Čekala sam te pola sata. I-h h--e ---- -albe---u-d- a-f--ich ---a----. Ich habe eine halbe Stunde auf dich gewartet. I-h h-b- e-n- h-l-e S-u-d- a-f d-c- g-w-r-e-. --------------------------------------------- Ich habe eine halbe Stunde auf dich gewartet. 0
Nemaš mobitel kod sebe? H-st du ke-n-H-ndy --- di-? Hast du kein Handy bei dir? H-s- d- k-i- H-n-y b-i d-r- --------------------------- Hast du kein Handy bei dir? 0
Sljedeći put budi tačan! Se----s n--hste --- pü---l---! Sei das nächste Mal pünktlich! S-i d-s n-c-s-e M-l p-n-t-i-h- ------------------------------ Sei das nächste Mal pünktlich! 0
Sljedeći put uzmi taksi! N-m- d-- näch-t---al--i- -ax-! Nimm das nächste Mal ein Taxi! N-m- d-s n-c-s-e M-l e-n T-x-! ------------------------------ Nimm das nächste Mal ein Taxi! 0
Sljedeći put ponesi kišobran! Nimm-d-s-n---s-e-M-----n-n-R---nsc---- -it! Nimm das nächste Mal einen Regenschirm mit! N-m- d-s n-c-s-e M-l e-n-n R-g-n-c-i-m m-t- ------------------------------------------- Nimm das nächste Mal einen Regenschirm mit! 0
Sutra imam slobodno. Mor-e- ---e---h f-e-. Morgen habe ich frei. M-r-e- h-b- i-h f-e-. --------------------- Morgen habe ich frei. 0
Hoćemo li se sutra sastati? W--le--wir ----m-r-en-tr---en? Wollen wir uns morgen treffen? W-l-e- w-r u-s m-r-e- t-e-f-n- ------------------------------ Wollen wir uns morgen treffen? 0
Žao mi je, sutra ne mogu. T-t---r-L-----mor-e- -e-t es-be- mir ---h-. Tut mir Leid, morgen geht es bei mir nicht. T-t m-r L-i-, m-r-e- g-h- e- b-i m-r n-c-t- ------------------------------------------- Tut mir Leid, morgen geht es bei mir nicht. 0
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Ha-t----d-e--s-W--h--e--e ----n-e-w----or? Hast du dieses Wochenende schon etwas vor? H-s- d- d-e-e- W-c-e-e-d- s-h-n e-w-s v-r- ------------------------------------------ Hast du dieses Wochenende schon etwas vor? 0
Ili imaš već dogovoren sastanak? Ode- -ist ------on --rabr---t? Oder bist du schon verabredet? O-e- b-s- d- s-h-n v-r-b-e-e-? ------------------------------ Oder bist du schon verabredet? 0
Predlažem da se nađemo za vikend. Ich-sc-la-- v-r-------ref-e---n- ---W--h-ne---. Ich schlage vor, wir treffen uns am Wochenende. I-h s-h-a-e v-r- w-r t-e-f-n u-s a- W-c-e-e-d-. ----------------------------------------------- Ich schlage vor, wir treffen uns am Wochenende. 0
Hoćemo li na piknik? Wo---- --- P--knick mac-en? Wollen wir Picknick machen? W-l-e- w-r P-c-n-c- m-c-e-? --------------------------- Wollen wir Picknick machen? 0
Hoćemo li se odvesti do plaže? Wo--e---ir a--d-n St-a-- -a----? Wollen wir an den Strand fahren? W-l-e- w-r a- d-n S-r-n- f-h-e-? -------------------------------- Wollen wir an den Strand fahren? 0
Hoćemo li ići u planine? W-l------r -n--ie-----e ------? Wollen wir in die Berge fahren? W-l-e- w-r i- d-e B-r-e f-h-e-? ------------------------------- Wollen wir in die Berge fahren? 0
Doći ću po tebe u biro. I-h ho-e--i-h -om----o-ab. Ich hole dich vom Büro ab. I-h h-l- d-c- v-m B-r- a-. -------------------------- Ich hole dich vom Büro ab. 0
Doći ću po tebe kući. Ich-ho-e--i-h von--- H-u----b. Ich hole dich von zu Hause ab. I-h h-l- d-c- v-n z- H-u-e a-. ------------------------------ Ich hole dich von zu Hause ab. 0
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Ich--o-e-d-c- ----e--B--hal---tel-e-ab. Ich hole dich an der Bushaltestelle ab. I-h h-l- d-c- a- d-r B-s-a-t-s-e-l- a-. --------------------------------------- Ich hole dich an der Bushaltestelle ab. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.