Knjiga fraza

bs Sastanak   »   sr Састанак

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [двадесет и четири]

24 [dvadeset i četiri]

Састанак

[Sastanak]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? Ј-си-л--пр---ст-- ----о-усти---аутоб--? Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Ј-с- л- п-о-у-т-о / п-о-у-т-л- а-т-б-с- --------------------------------------- Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? 0
Jesi -i p------i---------stila------u-? Jesi li propustio / propustila autobus? J-s- l- p-o-u-t-o / p-o-u-t-l- a-t-b-s- --------------------------------------- Jesi li propustio / propustila autobus?
Čekao / Čekala sam te pola sata. Чека----Ч-кал- -а---- п-л-----а. Чекао / Чекала сам те пола сата. Ч-к-о / Ч-к-л- с-м т- п-л- с-т-. -------------------------------- Чекао / Чекала сам те пола сата. 0
Č-ka- ---ek-l- sa- -e -o------a. Čekao / Čekala sam te pola sata. Č-k-o / Č-k-l- s-m t- p-l- s-t-. -------------------------------- Čekao / Čekala sam te pola sata.
Nemaš mobitel kod sebe? Не-а-----и--- -о--себе? Немаш мобител код себе? Н-м-ш м-б-т-л к-д с-б-? ----------------------- Немаш мобител код себе? 0
Nemaš mo-itel ko- --be? Nemaš mobitel kod sebe? N-m-š m-b-t-l k-d s-b-? ----------------------- Nemaš mobitel kod sebe?
Sljedeći put budi tačan! С-еде-- ----бу-и-т-ч--! Следећи пут буди тачан! С-е-е-и п-т б-д- т-ч-н- ----------------------- Следећи пут буди тачан! 0
Sl--e--i -ut bu----a---! Sledec-i put budi tačan! S-e-e-́- p-t b-d- t-č-n- ------------------------ Sledeći put budi tačan!
Sljedeći put uzmi taksi! С-е-е-- пут---ми--а--и! Следећи пут узми такси! С-е-е-и п-т у-м- т-к-и- ----------------------- Следећи пут узми такси! 0
Sl---ći---t -zmi t-ks-! Sledec-i put uzmi taksi! S-e-e-́- p-t u-m- t-k-i- ------------------------ Sledeći put uzmi taksi!
Sljedeći put ponesi kišobran! Сл---ћ- пу--по-ес---иш-бран! Следећи пут понеси кишобран! С-е-е-и п-т п-н-с- к-ш-б-а-! ---------------------------- Следећи пут понеси кишобран! 0
Sl-deći-p-- po-e-i ki-o-r-n! Sledec-i put ponesi kišobran! S-e-e-́- p-t p-n-s- k-š-b-a-! ----------------------------- Sledeći put ponesi kišobran!
Sutra imam slobodno. С-тра------слоб--но. Сутра имам слободно. С-т-а и-а- с-о-о-н-. -------------------- Сутра имам слободно. 0
S---a -m-- s--b-dno. Sutra imam slobodno. S-t-a i-a- s-o-o-n-. -------------------- Sutra imam slobodno.
Hoćemo li se sutra sastati? Хо--мо--и ---с-т-а--ас----? Хоћемо ли се сутра састати? Х-ћ-м- л- с- с-т-а с-с-а-и- --------------------------- Хоћемо ли се сутра састати? 0
H----m--li-se su--a-sast--i? Hoc-emo li se sutra sastati? H-c-e-o l- s- s-t-a s-s-a-i- ---------------------------- Hoćemo li se sutra sastati?
Žao mi je, sutra ne mogu. Ж-- м- -е, сутр---- м--у. Жао ми је, сутра не могу. Ж-о м- ј-, с-т-а н- м-г-. ------------------------- Жао ми је, сутра не могу. 0
Ž---m- je, s-t-- -e mo-u. Žao mi je, sutra ne mogu. Ž-o m- j-, s-t-a n- m-g-. ------------------------- Žao mi je, sutra ne mogu.
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? Им-- л---а -ва- -и---д већ н-ш--------р-но? Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? И-а- л- з- о-а- в-к-н- в-ћ н-ш-о п-а-и-а-о- ------------------------------------------- Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? 0
I--š -- za-ov---v--end već-ne-t--pl-------? Imaš li za ovaj vikend vec- nešto planirano? I-a- l- z- o-a- v-k-n- v-c- n-š-o p-a-i-a-o- -------------------------------------------- Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano?
Ili imaš već dogovoren sastanak? Или--ећ------д-го--р-н--ас--на-? Или већ имаш договорен састанак? И-и в-ћ и-а- д-г-в-р-н с-с-а-а-? -------------------------------- Или већ имаш договорен састанак? 0
I-- vec---m----o-ovor-----s---ak? Ili vec- imaš dogovoren sastanak? I-i v-c- i-a- d-g-v-r-n s-s-a-a-? --------------------------------- Ili već imaš dogovoren sastanak?
Predlažem da se nađemo za vikend. П---лаж-м-д---- --ђем- -а--ике-д. Предлажем да се нађемо за викенд. П-е-л-ж-м д- с- н-ђ-м- з- в-к-н-. --------------------------------- Предлажем да се нађемо за викенд. 0
P-edla-e--d- se---đe-- z- vi--n-. Predlažem da se nađemo za vikend. P-e-l-ž-m d- s- n-đ-m- z- v-k-n-. --------------------------------- Predlažem da se nađemo za vikend.
Hoćemo li na piknik? Хоћ--о-ли--а---к--к? Хоћемо ли на пикник? Х-ћ-м- л- н- п-к-и-? -------------------- Хоћемо ли на пикник? 0
Hoć-mo l- ---p--nik? Hoc-emo li na piknik? H-c-e-o l- n- p-k-i-? --------------------- Hoćemo li na piknik?
Hoćemo li se odvesti do plaže? Х----о ли-с- о---с-и до-пл---? Хоћемо ли се одвести до плаже? Х-ћ-м- л- с- о-в-с-и д- п-а-е- ------------------------------ Хоћемо ли се одвести до плаже? 0
H--́e---li--- odve--- do -laže? Hoc-emo li se odvesti do plaže? H-c-e-o l- s- o-v-s-i d- p-a-e- ------------------------------- Hoćemo li se odvesti do plaže?
Hoćemo li ići u planine? Х-ћ----л---ћ--у -л-нин-? Хоћемо ли ићи у планине? Х-ћ-м- л- и-и у п-а-и-е- ------------------------ Хоћемо ли ићи у планине? 0
H-c-emo--i----i-- -l-nin-? Hoc-emo li ic-i u planine? H-c-e-o l- i-́- u p-a-i-e- -------------------------- Hoćemo li ići u planine?
Doći ću po tebe u biro. Доћи--у ----е-е-у -ан-е--риј-. Доћи ћу по тебе у канцеларију. Д-ћ- ћ- п- т-б- у к-н-е-а-и-у- ------------------------------ Доћи ћу по тебе у канцеларију. 0
D-ć---́-------b--u k-n-el-r-j-. Doc-i c-u po tebe u kancelariju. D-c-i c-u p- t-b- u k-n-e-a-i-u- -------------------------------- Doći ću po tebe u kancelariju.
Doći ću po tebe kući. Доћи -- ---тебе----и. Доћи ћу по тебе кући. Д-ћ- ћ- п- т-б- к-ћ-. --------------------- Доћи ћу по тебе кући. 0
Do-́i-c-- ---te----ući. Doc-i c-u po tebe kuc-i. D-c-i c-u p- t-b- k-c-i- ------------------------ Doći ću po tebe kući.
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Доћи ---п------ -- --т-бу--у с--ницу. Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. Д-ћ- ћ- п- т-б- н- а-т-б-с-у с-а-и-у- ------------------------------------- Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. 0
Doc-- c----o t--e na --tob---u ---ni--. Doc-i c-u po tebe na autobusku stanicu. D-c-i c-u p- t-b- n- a-t-b-s-u s-a-i-u- --------------------------------------- Doći ću po tebe na autobusku stanicu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.