Knjiga fraza

bs Sastanak   »   hu Találkozót megbeszélni

24 [dvadeset i četiri]

Sastanak

Sastanak

24 [huszonnégy]

Találkozót megbeszélni

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski mađarski Igra Više
Jesi li propustio / propustila autobus? L-----ed--- a-t-b--z-? Lekésted az autóbuszt? L-k-s-e- a- a-t-b-s-t- ---------------------- Lekésted az autóbuszt? 0
Čekao / Čekala sam te pola sata. E-- -é---rát v-r--m rád. Egy fél órát vártam rád. E-y f-l ó-á- v-r-a- r-d- ------------------------ Egy fél órát vártam rád. 0
Nemaš mobitel kod sebe? Nincs ná--d m--ilt--ef-n? Nincs nálad mobiltelefon? N-n-s n-l-d m-b-l-e-e-o-? ------------------------- Nincs nálad mobiltelefon? 0
Sljedeći put budi tačan! L-gköz--ebb----- --n-o-! Legközelebb légy pontos! L-g-ö-e-e-b l-g- p-n-o-! ------------------------ Legközelebb légy pontos! 0
Sljedeći put uzmi taksi! L------l--- h-vj --y-tax-t! Legközelebb hívj egy taxit! L-g-ö-e-e-b h-v- e-y t-x-t- --------------------------- Legközelebb hívj egy taxit! 0
Sljedeći put ponesi kišobran! L--------b--ho---mag-d-al-e----yő-! Legközelebb hozz magaddal esernyőt! L-g-ö-e-e-b h-z- m-g-d-a- e-e-n-ő-! ----------------------------------- Legközelebb hozz magaddal esernyőt! 0
Sutra imam slobodno. H-ln-p---a--- v--yo-. Holnap szabad vagyok. H-l-a- s-a-a- v-g-o-. --------------------- Holnap szabad vagyok. 0
Hoćemo li se sutra sastati? Ak--un----ln---tal-----n-? Akarunk holnap találkozni? A-a-u-k h-l-a- t-l-l-o-n-? -------------------------- Akarunk holnap találkozni? 0
Žao mi je, sutra ne mogu. S--ná-o-- --l--p n--em-----me--. Sajnálom, holnap nekem nem megy. S-j-á-o-, h-l-a- n-k-m n-m m-g-. -------------------------------- Sajnálom, holnap nekem nem megy. 0
Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano? V-- -ár-p--gr--od a-h-tvé---e? Van már programod a hétvégére? V-n m-r p-o-r-m-d a h-t-é-é-e- ------------------------------ Van már programod a hétvégére? 0
Ili imaš već dogovoren sastanak? Vag-----------r---t-- v-la-ova? Vagy már elígérkeztél valahova? V-g- m-r e-í-é-k-z-é- v-l-h-v-? ------------------------------- Vagy már elígérkeztél valahova? 0
Predlažem da se nađemo za vikend. Jav-s-a-om,-t-lá-k--zunk-a-h--vég--. Javaslatom, találkozzunk a hétvégén. J-v-s-a-o-, t-l-l-o-z-n- a h-t-é-é-. ------------------------------------ Javaslatom, találkozzunk a hétvégén. 0
Hoćemo li na piknik? A-a-----pi-n-ke--i? - P-knikezz---? Akarunk piknikezni? / Piknikezzünk? A-a-u-k p-k-i-e-n-? / P-k-i-e-z-n-? ----------------------------------- Akarunk piknikezni? / Piknikezzünk? 0
Hoćemo li se odvesti do plaže? Ak---nk a --r-ndr--men--? /-Men------ s-r--d--? Akarunk a strandra menni? / Menjünk a strandra? A-a-u-k a s-r-n-r- m-n-i- / M-n-ü-k a s-r-n-r-? ----------------------------------------------- Akarunk a strandra menni? / Menjünk a strandra? 0
Hoćemo li ići u planine? Aka-unk---h---e-b- me-ni? / -e--ü-k --he--e-b-? Akarunk a hegyekbe menni? / Menjünk a hegyekbe? A-a-u-k a h-g-e-b- m-n-i- / M-n-ü-k a h-g-e-b-? ----------------------------------------------- Akarunk a hegyekbe menni? / Menjünk a hegyekbe? 0
Doći ću po tebe u biro. El--zlak -z iro-á-ó----------s--------ir-d--ál. Elhozlak az irodából. / Felveszlek az irodánál. E-h-z-a- a- i-o-á-ó-. / F-l-e-z-e- a- i-o-á-á-. ----------------------------------------------- Elhozlak az irodából. / Felveszlek az irodánál. 0
Doći ću po tebe kući. Elho-l-- -t-h---ól--- Fe-ve--le--a ---a------. Elhozlak otthonról. / Felveszlek a házatoknál. E-h-z-a- o-t-o-r-l- / F-l-e-z-e- a h-z-t-k-á-. ---------------------------------------------- Elhozlak otthonról. / Felveszlek a házatoknál. 0
Doći ću po tebe na autobusku stanicu. Elho-l-k ------me-á--ótó-. Elhozlak a buszmegállótól. E-h-z-a- a b-s-m-g-l-ó-ó-. -------------------------- Elhozlak a buszmegállótól. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Savjeti za učenje stranih jezika

Uvijek je naporno učiti novi jezik. Izgovor, gramatička pravila i vokabular iziskuju mnogo discipline. Međutim, postoje različiti trikovi koji olakšavaju učenje! Kao prvo, važno je pozitivno razmišljati. Radujte se novom jeziku i novim iskustvima! Teoretski je svejedno čime ćete započeti. Izaberite jednu temu koja Vas posebno zanima. Korisno je da se najprije koncentrirate na slušanje i govorenje. Zatim čitajte i pišite. Otkrijte sistem koji najbolje odgovara Vašoj svakodnevici. Kod pridjeva možete uvijek naučiti antonime u isto vrijeme. Ili pak u svom stanu objesite plakate s vokabularom. U autu ili prilikom vježbanja možete učiti iz audiopodataka. Prekinite učenje ako Vam je određena tema preteška. Napravite pauzu ili učite nešto drugo! Tako nikada nećete izgubiti volju za novim jezikom. Rješavanje križaljki na novom jeziku je zabavno. Filmovi na stranom jeziku pružaju raznovrsnost. Čitanjem novina na stranom jeziku učite puno o zemlji i ljudima. Na internetu ima mnogo vježbi koje mogu zamijeniti one iz Vaših udžbenika. I nađite prijatelje koji takođe vole učiti jezike. Nikad nemojte odvojeno učiti nove sadržaje, već uvijek u kontekstu! Sve redovno ponavljajte! Na taj način Vaš mozak može dobro zapamtiti gradivo. Oni kojima je teorije dosta trebali bi spakovati svoje kofere! Jer nigdje se ne uči tako učinkovito kao među izvornim govornicima. Možete voditi dnevnik o svojim iskustvima na svom putovanju. Najvažnije je ipak: Nikad nemojte odustati!
Da li ste to znali?
Korejski govori oko 75 miliona ljudi. Oni naravno žive prije svega u Sjevernoj i Južnoj Koreji. I u Kini i Japanu ima korejskih manjina. Nauka nije još sasvim sigurno utvrdila kojoj jezičkoj porodici korejski pripada. Da ja Koreja podijeljena primjećuje se i u jeziku obiju zemalja. Južna Koreja preuzima, na primjer, puno riječi iz engleskog. Sjeverni Korejci često ne razumiju te riječi. Standardni jezici obiju zemalja orijentiraju se na pojedinačni dijalekt glavnih gradova. Sljedeća posebnost korejskog jezika je njegova tačnost. Jezik, na primjer, ukazuje kakve odnose govornici imaju jedan prema drugom. Ima puno oblika za izražavanje učtivosti i puno raznih oblika za rođake. Korejsko pismo je slovno pismo. Pojedina slova se obuhvataju kao slogovi u imaginarnim kvadratima. Posebno su zanimljivi suglasnici koji svojim oblikom funkcioniraju kao slike. Oni pokazuju koji položaj pri izgovoru imaju usta, jezik, nepce i resica.