Libro de frases

es Pronombres posesivos 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [sesenta y seis]

Pronombres posesivos 1

Pronombres posesivos 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Elige cómo quieres ver la traducción:   
español serbio Sonido más
yo – mi ј--- м-- / м-ј--- мо-е ја – мој / моја / моје ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
j--– m-j-/---ja - ---e ja – moj / moja / moje j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Yo no encuentro mi llave. Ја н- -ог- ---и--ој --у-. Ја не могу наћи мој кључ. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
J--ne mog--n---- moj k---č. Ja ne mogu nac-i moj ključ. J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Yo no encuentro mi billete. Ј-------г--наћ---о-у--оз-у-к---у. Ја не могу наћи моју возну карту. Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
J------og- n-c-i-mo-u vo-nu --r--. Ja ne mogu nac-i moju voznu kartu. J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
tú – tu ти – т--- - -во-а - тво-е ти – твој / твоја / твоје т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
t- – t-o--- -v-ja-/ -vo-e ti – tvoj / tvoja / tvoje t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
¿Has encontrado tu llave? Јес--ли--аш---твој-кљ--? Јеси ли нашао твој кључ? Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
Je-i -i--ašao--vo- kl--č? Jesi li našao tvoj ključ? J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
¿Has encontrado tu billete? Ј--и--и--а--о т---- воз-у --р-у? Јеси ли нашао твоју возну карту? Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
J--i l---------vo-u-v-zn- k-rtu? Jesi li našao tvoju voznu kartu? J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
él – su о- – њ-г-- - -----а-/-њег-во он – његов / његова / његово о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
o--- --e--- - ---gov- - nj-g--o on – njegov / njegova / njegovo o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
¿Sabes dónde está su llave? З-а--л- -де -- -е-ов-кљ--? Знаш ли где је његов кључ? З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zn-š li-g-e--e-n-eg-v-kl---? Znaš li gde je njegov ključ? Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
¿Sabes dónde está su billete? З--- -и--де-ј---егова -о-н- --рта? Знаш ли где је његова возна карта? З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Zna- l- gd- j- -j--ov--voz-- k--ta? Znaš li gde je njegova vozna karta? Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
ella – su она-– њ-----њен- / њ--о она – њен / њена / њено о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
ona – n--n / nj--- /-n--no ona – njen / njena / njeno o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Su dinero ha desaparecido. Њ-н но--ц-је--ест-о. Њен новац је нестао. Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
N-------ac je-ne-t--. Njen novac je nestao. N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Y su tarjeta de crédito también. Њ--------и--а----т-ц---- т--ођ--нес---а. Њена кредитна картица је такође нестала. Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
N--n-------t-a -ar---- -e-t-kođ- n--ta--. Njena kreditna kartica je takođe nestala. N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
nosotros /-as – nuestro(s) /-a(s) ми - н-ш / --ш--/-на-е ми – наш / наша / наше м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
m--- -a--- naš--/ n--e mi – naš / naša / naše m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Nuestro abuelo está enfermo. На- деда--е бо-ес-ан. Наш деда је болестан. Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
N-----d---- -o----an. Naš deda je bolestan. N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Nuestra abuela está bien. Н--а--а-а је з--а-а. Наша бака је здрава. Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
Na-a--a-a-----d----. Naša baka je zdrava. N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
vosotros /-as – vuestro(s) /-a(s) в- ---аш-/ в-ша-/ в-ше ви – ваш / ваша / ваше в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
v--–--aš-- -----/ vaše vi – vaš / vaša / vaše v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Niños, ¿dónde está vuestro papá? Д--о----е ј- --ш --т-? Децо, где је ваш тата? Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
D---- gd- j- v-- --ta? Deco, gde je vaš tata? D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Niños, ¿dónde está vuestra mamá? Д-цо,-гд- -- ваш- мама? Децо, где је ваша мама? Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
De-o,--de je-v--a----a? Deco, gde je vaša mama? D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Descargar MP3 (.zip archivos)

Lenguaje creativo

La creatividad es hoy un rasgo muy valorado. Todo el mundo quiere ser creativo. A las personas creativas se las tiene por inteligentes. También nuestro lenguaje debería ser creativo. En otro tiempo la gente intentaba hablar lo más correctamente posible. Hoy se trata, más bien, de llegar a hablar lo más creativamente posible. La publicidad y los nuevos medios de comunicación son un ejemplo de esto. Enseñan cómo se puede jugar con la lengua. Durante los últimos 50 años el interés por la creatividad no ha hecho más que aumentar sin cesar. Incluso las investigaciones se han fijado en la cuestión. Psicólogos, pedagogos y filósofos investigan los procesos creativos. La creatividad se define como la capacidad de crear cosas nuevas. Por consiguiente, un lenguaje creativo es aquel capaz de producir nuevas formas lingüísticas. Que pueden ser tanto palabras como estructuras gramaticales. Al estudiar un lenguaje creativo, los lingüistas pueden llegar a saber la manera en la que los idiomas cambian. No todos los individuos comprenden los nuevos elementos lingüísticos. Para poder valorar la creatividad lingüística es necesario poseer conocimientos. Primero se tiene que saber cómo es el funcionamiento de una lengua. Y además hay que tener conocimientos sobre el mundo en el que viven los hablantes. Solo así se puede comprender lo que ellos quieren decir. Sirva de ejemplo la jerga juvenil. Niños y jóvenes están inventando continuamente nuevos términos. A menudo, los adultos no entienden tales palabras. Existen incluso diccionarios específicos que aclaran el léxico del idioma juvenil. ¡Pero que suelen estar desfasados en el transcurso de una generación! Con todo, las lenguas creativas pueden ser aprendidas. Hay instructores que ofrecen cursos para su aprendizaje. La regla más importante dice siempre: ¡despierta tu voz interior!