Libro de frases

es En la naturaleza   »   sr У природи

26 [veintiséis]

En la naturaleza

En la naturaleza

26 [двадесет и шест]

26 [dvadeset i šest]

У природи

[U prirodi]

Elige cómo quieres ver la traducción:   
español serbio Sonido más
¿Ves aquella torre allá? В---ш -- там- ----? Видиш ли тамо кулу? В-д-ш л- т-м- к-л-? ------------------- Видиш ли тамо кулу? 0
V-d-š --------kul-? Vidiš li tamo kulu? V-d-š l- t-m- k-l-? ------------------- Vidiš li tamo kulu?
¿Ves aquella montaña allá? Ви--ш-ли -амо пла-и-у? Видиш ли тамо планину? В-д-ш л- т-м- п-а-и-у- ---------------------- Видиш ли тамо планину? 0
Vi-i- ----am- pl-n---? Vidiš li tamo planinu? V-d-š l- t-m- p-a-i-u- ---------------------- Vidiš li tamo planinu?
¿Ves aquel pueblo allá? В-д-ш ---т-мо-сел-? Видиш ли тамо село? В-д-ш л- т-м- с-л-? ------------------- Видиш ли тамо село? 0
Vidi- -i----- ---o? Vidiš li tamo selo? V-d-š l- t-m- s-l-? ------------------- Vidiš li tamo selo?
¿Ves aquel río allá? Ви-и- ---т--- --ку? Видиш ли тамо реку? В-д-ш л- т-м- р-к-? ------------------- Видиш ли тамо реку? 0
V-d---li---m--r-k-? Vidiš li tamo reku? V-d-š l- t-m- r-k-? ------------------- Vidiš li tamo reku?
¿Ves aquel puente allá? В--и- ли-т--о--о-т? Видиш ли тамо мост? В-д-ш л- т-м- м-с-? ------------------- Видиш ли тамо мост? 0
Vi--š-li ta-o --s-? Vidiš li tamo most? V-d-š l- t-m- m-s-? ------------------- Vidiš li tamo most?
¿Ves aquel lago allá? В-----л----мо--ез---? Видиш ли тамо језеро? В-д-ш л- т-м- ј-з-р-? --------------------- Видиш ли тамо језеро? 0
V---š ---t-m- je-e-o? Vidiš li tamo jezero? V-d-š l- t-m- j-z-r-? --------------------- Vidiš li tamo jezero?
Ese pájaro me gusta. О-а --и-а-та-о-м---е -виђ-. Она птица тамо ми се свиђа. О-а п-и-а т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Она птица тамо ми се свиђа. 0
Ona -------a---m- ---s-i-a. Ona ptica tamo mi se sviđa. O-a p-i-a t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Ona ptica tamo mi se sviđa.
Ese árbol me gusta. О-- --в---а-о--и----св-ђа. Оно дрво тамо ми се свиђа. О-о д-в- т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Оно дрво тамо ми се свиђа. 0
Ono d-vo--am- ----- svi-a. Ono drvo tamo mi se sviđa. O-o d-v- t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Ono drvo tamo mi se sviđa.
Esta piedra me gusta. Ов-ј -ам-н--вд- -- -е -виђа. Овај камен овде ми се свиђа. О-а- к-м-н о-д- м- с- с-и-а- ---------------------------- Овај камен овде ми се свиђа. 0
Ov-- --m-- ---- -i-----v---. Ovaj kamen ovde mi se sviđa. O-a- k-m-n o-d- m- s- s-i-a- ---------------------------- Ovaj kamen ovde mi se sviđa.
Ese parque me gusta. О--ј---р--тамо ми-с- --и-а. Онај парк тамо ми се свиђа. О-а- п-р- т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Онај парк тамо ми се свиђа. 0
O-a--par--tamo -i ---s-iđ-. Onaj park tamo mi se sviđa. O-a- p-r- t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Onaj park tamo mi se sviđa.
Ese jardín me gusta. Он-ј в-т-там- ми -е с---а. Онај врт тамо ми се свиђа. О-а- в-т т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Онај врт тамо ми се свиђа. 0
O-a-------amo-mi--e -v-đa. Onaj vrt tamo mi se sviđa. O-a- v-t t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Onaj vrt tamo mi se sviđa.
Esta flor me gusta. О-а--цвет -в-е-м--с- -в--а. Овај цвет овде ми се свиђа. О-а- ц-е- о-д- м- с- с-и-а- --------------------------- Овај цвет овде ми се свиђа. 0
Ovaj------ovde m- se-s-i-a. Ovaj cvet ovde mi se sviđa. O-a- c-e- o-d- m- s- s-i-a- --------------------------- Ovaj cvet ovde mi se sviđa.
(Eso) me parece bonito. М-------а-ј---е-о. Мислим да је лепо. М-с-и- д- ј- л-п-. ------------------ Мислим да је лепо. 0
M-sl-m -a j- lep-. Mislim da je lepo. M-s-i- d- j- l-p-. ------------------ Mislim da je lepo.
(Eso) me parece interesante. Ми-л-- да--е-инт-р-с---но. Мислим да је интересантно. М-с-и- д- ј- и-т-р-с-н-н-. -------------------------- Мислим да је интересантно. 0
M--l----- -------res--t--. Mislim da je interesantno. M-s-i- d- j- i-t-r-s-n-n-. -------------------------- Mislim da je interesantno.
(Eso) me parece precioso. Мисл-- да--е-пр-л-п-. Мислим да је прелепо. М-с-и- д- ј- п-е-е-о- --------------------- Мислим да је прелепо. 0
Mi---- d- j--p--l--o. Mislim da je prelepo. M-s-i- d- j- p-e-e-o- --------------------- Mislim da je prelepo.
(Eso) me parece feo. Ми--им -- је ---но. Мислим да је ружно. М-с-и- д- ј- р-ж-о- ------------------- Мислим да је ружно. 0
M---i--d---e---ž-o. Mislim da je ružno. M-s-i- d- j- r-ž-o- ------------------- Mislim da je ružno.
(Eso) me parece aburrido. Мисл-м ---је-дос--но. Мислим да је досадно. М-с-и- д- ј- д-с-д-о- --------------------- Мислим да је досадно. 0
Mi-----d- je -osa-no. Mislim da je dosadno. M-s-i- d- j- d-s-d-o- --------------------- Mislim da je dosadno.
(Eso) me parece terrible. М---им да-је-с--а-н-. Мислим да је страшно. М-с-и- д- ј- с-р-ш-о- --------------------- Мислим да је страшно. 0
Mi-l-m-d- -- s---š--. Mislim da je strašno. M-s-i- d- j- s-r-š-o- --------------------- Mislim da je strašno.

Descargar MP3 (.zip archivos)

Lenguas y refranes

Todas las lenguas cuentan con dichos y refranes. Los refranes representan una parte fundamental en la identidad de un país. En los refranes se reflejan los valores y costumbres nacionales. De ordinario su forma es conocida y fija, no variable. Los refranes son siempre breves y concisos. A menudo recurren al uso de metáforas. Muchos refranes están también construidos poéticamente. Los refranes, en su mayoría, nos dan consejos o reglas de comportamiento. Pero algunos también denotan una crítica evidente. De forma bastante recurrente se valen los refranes de estereotipos. Se refieren entonces a ciertos rasgos presuntamente típicos de otros países o pueblos. Los refranes tienen una larga tradición. Ya Aristóteles los elogiaba viendo en ellos pequeñas piezas filosóficas. Representan un importante recurso estilístico para la retórica y la literatura. Su mayor particularidad es que nunca dejan de ser actuales. Una disciplina de la lingüística los estudia. Muchos de los refranes existen en más de un idioma. Se trata de refranes léxicamente muy parecidos. Esto es, los hablantes de las diferentes lenguas utilizan palabras muy parecidas. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde (DE-ES). Otros refranes se parecen desde el punto de vista semántico. En este caso, un mismo contenido se expresa a través de palabras distintas. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino (FR-IT). Así pues, los refranes nos ayudan a comprender otros pueblos y culturas. Los refranes más interesantes son aquellos que se encuentran por todo el mundo. Ellos muestran los ‘grandes’ temas de la vida humana. Refranes que tematizan experiencias universales. Nos enseñan que en el fondo somos todos iguales-¡hablemos la lengua que hablemos!
¿Sabías?
El letón forma parte del subgrupo del este de las lenguas bálticas, y lo hablan más de 2 millones de personas. El letón está muy estrechamente relacionado con el lituano. Pero a pesar de ello, ambos idiomas no son muy similares entre ellos. Por eso es posible encontrar a un lituano y a un letón hablando en ruso entre ellos. La estructura del letón es menos arcaica que la del lituano. Sin embargo, aún se pueden encontrar varios elementos antiguos en las canciones y poemas tradicionales, los cuales muestran la relación entre el letón y el lituano. El vocabulario letón está construido de manera bastante interesante. Muchas de sus palabras vienen de otros idiomas. Algunos de esos idiomas son el alemán, el sueco, el ruso, o el inglés. Algunas de las palabras han sido añadidas recientemente porque el vocabulario actual carecía de ellas. El letón escrito utiliza el alfabeto latino, y en la mayoría de los casos acentúa la primera sílaba. Su gramática cuenta además con diversas características únicas que no existen en otros idiomas. Sin embargo, sus normas son siempre claras.