Zbirka izraza

hr Brojati   »   he ‫מספרים‬

7 [sedam]

Brojati

Brojati

‫7 [שבע]‬

7 [sheva]

‫מספרים‬

[misparim]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Ja brojim: ‫-נ--סו-ר-/ ת-‬ ‫אני סופר / ת׃‬ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת׃‬ 0
an- ---er-----re-: ani sofer/soferet: a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet:
jedan, dva, tri ‫-חת- ש---, ----‬ ‫אחת, שתים, שלוש‬ ‫-ח-, ש-י-, ש-ו-‬ ----------------- ‫אחת, שתים, שלוש‬ 0
a-a----h---m,--h-losh axat, shtaim, shalosh a-a-, s-t-i-, s-a-o-h --------------------- axat, shtaim, shalosh
Brojim do tri. ‫------פ----- עד-של-ש.‬ ‫אני סופר / ת עד שלוש.‬ ‫-נ- ס-פ- / ת ע- ש-ו-.- ----------------------- ‫אני סופר / ת עד שלוש.‬ 0
a-- sofer-sof---- ad-sha---h. ani sofer/soferet ad shalosh. a-i s-f-r-s-f-r-t a- s-a-o-h- ----------------------------- ani sofer/soferet ad shalosh.
Ja brojim dalje: ‫-ני ממשיך /-ה --פור-‬ ‫אני ממשיך / ה לספור׃‬ ‫-נ- מ-ש-ך / ה ל-פ-ר-‬ ---------------------- ‫אני ממשיך / ה לספור׃‬ 0
ani--a-shik--m------h-- l--p--: ani mamshikh/mamshikhah lispor: a-i m-m-h-k-/-a-s-i-h-h l-s-o-: ------------------------------- ani mamshikh/mamshikhah lispor:
četiri, pet, šest, ‫--ב-----ש, --, ‬ ‫ארבע, חמש, שש, ‬ ‫-ר-ע- ח-ש- ש-, ‬ ----------------- ‫ארבע, חמש, שש, ‬ 0
arba,--a--s-- -h-sh arba, xamesh, shesh a-b-, x-m-s-, s-e-h ------------------- arba, xamesh, shesh
sedam, osam, devet ‫-ב-,--מו--- -שע‬ ‫שבע, שמונה, תשע‬ ‫-ב-, ש-ו-ה- ת-ע- ----------------- ‫שבע, שמונה, תשע‬ 0
she--,-------h, te--a sheva, shmoneh, tesha s-e-a- s-m-n-h- t-s-a --------------------- sheva, shmoneh, tesha
Brojim. ‫א-- -ופ- ----‬ ‫אני סופר / ת.‬ ‫-נ- ס-פ- / ת-‬ --------------- ‫אני סופר / ת.‬ 0
an------r/--f---t. ani sofer/soferet. a-i s-f-r-s-f-r-t- ------------------ ani sofer/soferet.
Brojiš. ‫-- ----סו-ר --ת-‬ ‫את / ה סופר / ת.‬ ‫-ת / ה ס-פ- / ת-‬ ------------------ ‫את / ה סופר / ת.‬ 0
ata---t -of--/--fe--t. atah/at sofer/soferet. a-a-/-t s-f-r-s-f-r-t- ---------------------- atah/at sofer/soferet.
Broji. ‫-----ופר-‬ ‫הוא סופר.‬ ‫-ו- ס-פ-.- ----------- ‫הוא סופר.‬ 0
h- so--r. hu sofer. h- s-f-r- --------- hu sofer.
Jedan. Prvi. ‫-ח-. --א---.‬ ‫אחת. הראשון.‬ ‫-ח-. ה-א-ו-.- -------------- ‫אחת. הראשון.‬ 0
axa-- har--s-on. axat. hari'shon. a-a-. h-r-'-h-n- ---------------- axat. hari'shon.
Dva. Drugi. ‫שת--ם---שנ--‬ ‫שתיים. השני.‬ ‫-ת-י-. ה-נ-.- -------------- ‫שתיים. השני.‬ 0
sht------a--e-i. shtaim. hasheni. s-t-i-. h-s-e-i- ---------------- shtaim. hasheni.
Tri. Treći. ‫--ו-.----י-י.‬ ‫שלוש. השלישי.‬ ‫-ל-ש- ה-ל-ש-.- --------------- ‫שלוש. השלישי.‬ 0
sh-l-s-- ha-hlish-. shalosh. hashlishi. s-a-o-h- h-s-l-s-i- ------------------- shalosh. hashlishi.
Četiri. Četvrti. ‫ארב-- ------.‬ ‫ארבע. הרביעי.‬ ‫-ר-ע- ה-ב-ע-.- --------------- ‫ארבע. הרביעי.‬ 0
a---. -a-evi-i. arba. harevi'i. a-b-. h-r-v-'-. --------------- arba. harevi'i.
Pet. Peti. ‫-מ----------‬ ‫חמש. החמישי.‬ ‫-מ-. ה-מ-ש-.- -------------- ‫חמש. החמישי.‬ 0
x-m-sh. hax-mish-. xamesh. haxamishi. x-m-s-. h-x-m-s-i- ------------------ xamesh. haxamishi.
Šest. Šesti. ‫ש-- ---ש--‬ ‫שש. השישי.‬ ‫-ש- ה-י-י-‬ ------------ ‫שש. השישי.‬ 0
shes-.---shi--i. shesh. hashishi. s-e-h- h-s-i-h-. ---------------- shesh. hashishi.
Sedam. Sedmi. ‫שבע--ה--י---‬ ‫שבע. השביעי.‬ ‫-ב-. ה-ב-ע-.- -------------- ‫שבע. השביעי.‬ 0
shev-. --shvi--. sheva. hashvi'i. s-e-a- h-s-v-'-. ---------------- sheva. hashvi'i.
Osam. Osmi. ‫שמ--ה- ה--י-י.‬ ‫שמונה. השמיני.‬ ‫-מ-נ-. ה-מ-נ-.- ---------------- ‫שמונה. השמיני.‬ 0
sh-o-e-.----hmi-i. shmoneh. hashmini. s-m-n-h- h-s-m-n-. ------------------ shmoneh. hashmini.
Devet. Deveti. ‫תש-----ש-ע--‬ ‫תשע. התשיעי.‬ ‫-ש-. ה-ש-ע-.- -------------- ‫תשע. התשיעי.‬ 0
t----.-hatshi'i. tesha. hatshi'i. t-s-a- h-t-h-'-. ---------------- tesha. hatshi'i.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...