Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   nn Small Talk 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [tjueto / to og tjue]

Small Talk 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Pušite li? R--k-er -u? Røykjer du? R-y-j-r d-? ----------- Røykjer du? 0
Prije da. Eg-g---d--d-- før. Eg gjorde det før. E- g-o-d- d-t f-r- ------------------ Eg gjorde det før. 0
Ali sada više ne pušim. Men -g---y-je---kkje--o le----. Men eg røykjer ikkje no lenger. M-n e- r-y-j-r i-k-e n- l-n-e-. ------------------------------- Men eg røykjer ikkje no lenger. 0
Smeta li Vam ako ja pušim? F-r-tyrr-r de- -eg-a---g-r-yk-er? Forstyrrar det deg at eg røykjer? F-r-t-r-a- d-t d-g a- e- r-y-j-r- --------------------------------- Forstyrrar det deg at eg røykjer? 0
Ne, apsolutno ne. N----å----e-- i----. Nei då, slett ikkje. N-i d-, s-e-t i-k-e- -------------------- Nei då, slett ikkje. 0
Ne smeta mi. Det f-r---rr-- -e---k-j-. Det forstyrrar meg ikkje. D-t f-r-t-r-a- m-g i-k-e- ------------------------- Det forstyrrar meg ikkje. 0
Hoćete li popiti nešto? V-l-du--a--ok--å d-ik--? Vil du ha noko å drikke? V-l d- h- n-k- å d-i-k-? ------------------------ Vil du ha noko å drikke? 0
Jedan konjak? E-n-k-nj---? Ein konjakk? E-n k-n-a-k- ------------ Ein konjakk? 0
Ne, radije pivo. N-i-----t-k---l-e- e-n-ø-. Nei, eg tek heller ein øl. N-i- e- t-k h-l-e- e-n ø-. -------------------------- Nei, eg tek heller ein øl. 0
Putujete li mnogo? Rei--r--- --kj-? Reiser du mykje? R-i-e- d- m-k-e- ---------------- Reiser du mykje? 0
Da, većinom su to poslovna putovanja. J-,---t-er m--t--o--et-----r-i-er. Ja, det er mest forretningsreiser. J-, d-t e- m-s- f-r-e-n-n-s-e-s-r- ---------------------------------- Ja, det er mest forretningsreiser. 0
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. M-- no e--v--p- f-rie. Men no er vi på ferie. M-n n- e- v- p- f-r-e- ---------------------- Men no er vi på ferie. 0
Kakva vrućina! Så-v--mt --- e-! Så varmt det er! S- v-r-t d-t e-! ---------------- Så varmt det er! 0
Da, danas je stvarno vruće. Ja--i-da---r --- v-rke-eg va---. Ja, i dag er det verkeleg varmt. J-, i d-g e- d-t v-r-e-e- v-r-t- -------------------------------- Ja, i dag er det verkeleg varmt. 0
Hajdemo na balkon. L- -s--gå ut-på-ba-kon-en. La oss gå ut på balkongen. L- o-s g- u- p- b-l-o-g-n- -------------------------- La oss gå ut på balkongen. 0
Sutra će ovdje biti zabava. I-m-rg-n e--d-t -e-t --r. I morgon er det fest her. I m-r-o- e- d-t f-s- h-r- ------------------------- I morgon er det fest her. 0
Hoćete li i Vi doći? K-e- -e---? Kjem de òg? K-e- d- ò-? ----------- Kjem de òg? 0
Da, mi smo također pozvani. Ja, v--er--n-iter-e- v- -g. Ja, vi er inviterte, vi òg. J-, v- e- i-v-t-r-e- v- ò-. --------------------------- Ja, vi er inviterte, vi òg. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…