Zbirka izraza

hr nešto opravdati 3   »   nn giving reasons 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto opravdati 3

nešto opravdati 3

77 [syttisju]

giving reasons 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nynorsk igra Više
Zašto ne jedete tortu? Kv--o--et-d--i--j--ka--? Kvifor et du ikkje kaka? K-i-o- e- d- i-k-e k-k-? ------------------------ Kvifor et du ikkje kaka? 0
Moram smršaviti. E---- -l------e-. Eg må slanke meg. E- m- s-a-k- m-g- ----------------- Eg må slanke meg. 0
Ne jedem ju, jer moram smršaviti. E---- -kkje-fo-di-eg----s--n-- m-g. Eg et ikkje fordi eg må slanke meg. E- e- i-k-e f-r-i e- m- s-a-k- m-g- ----------------------------------- Eg et ikkje fordi eg må slanke meg. 0
Zašto ne pijete pivo? Kv---r---ikk-d- -kkj- ø-? Kvifor drikk du ikkje øl? K-i-o- d-i-k d- i-k-e ø-? ------------------------- Kvifor drikk du ikkje øl? 0
Moram još voziti. Eg-m--k-y-e. Eg må køyre. E- m- k-y-e- ------------ Eg må køyre. 0
Ne pijem ga, jer moram još voziti. E- d--kk i--je-f--di--g -å --y--. Eg drikk ikkje fordi eg må køyre. E- d-i-k i-k-e f-r-i e- m- k-y-e- --------------------------------- Eg drikk ikkje fordi eg må køyre. 0
Zašto ne piješ kavu? K-if-- d-ik------k------f--e-? Kvifor drikk du ikkje kaffien? K-i-o- d-i-k d- i-k-e k-f-i-n- ------------------------------ Kvifor drikk du ikkje kaffien? 0
Hladna je. H---er ka-d. Han er kald. H-n e- k-l-. ------------ Han er kald. 0
Ne pijem je, jer je hladna. Eg-----k ha- -k--e-----i-han -r-kald. Eg drikk han ikkje fordi han er kald. E- d-i-k h-n i-k-e f-r-i h-n e- k-l-. ------------------------------------- Eg drikk han ikkje fordi han er kald. 0
Zašto ne piješ čaj? K---or--rik- -u--k--e t---? Kvifor drikk du ikkje teen? K-i-o- d-i-k d- i-k-e t-e-? --------------------------- Kvifor drikk du ikkje teen? 0
Nemam šećera. E- --- -k-j- --kk--. Eg har ikkje sukker. E- h-r i-k-e s-k-e-. -------------------- Eg har ikkje sukker. 0
Ne pijem ga, jer nemam šećera. Eg-d--k- han-ikk---for-i -g i--j- h-- s--k--. Eg drikk han ikkje fordi eg ikkje har sukker. E- d-i-k h-n i-k-e f-r-i e- i-k-e h-r s-k-e-. --------------------------------------------- Eg drikk han ikkje fordi eg ikkje har sukker. 0
Zašto ne jedete juhu? K--fo--e- du-ik-j--su-p-? Kvifor et du ikkje suppa? K-i-o- e- d- i-k-e s-p-a- ------------------------- Kvifor et du ikkje suppa? 0
Nisam ju naručio / naručila. Eg---- -kkj--b-sti-t --. Eg har ikkje bestilt ho. E- h-r i-k-e b-s-i-t h-. ------------------------ Eg har ikkje bestilt ho. 0
Ne jedem je, jer je nisam naručio / naručila. Eg -t h---k--e-------eg ik-j---ar --s-----ho. Eg et ho ikkje fordi eg ikkje har bestilt ho. E- e- h- i-k-e f-r-i e- i-k-e h-r b-s-i-t h-. --------------------------------------------- Eg et ho ikkje fordi eg ikkje har bestilt ho. 0
Zašto ne jedete meso? K---or e- d- i-k---k--t-t? Kvifor et du ikkje kjøtet? K-i-o- e- d- i-k-e k-ø-e-? -------------------------- Kvifor et du ikkje kjøtet? 0
Ja sam vegetarijanac. Eg ------et-rian--. Eg er vegetarianar. E- e- v-g-t-r-a-a-. ------------------- Eg er vegetarianar. 0
Ne jedem ga, jer sam vegetarijanac. E- -t -et ikkj------i eg-er -ege--r-an-r. Eg et det ikkje fordi eg er vegetarianar. E- e- d-t i-k-e f-r-i e- e- v-g-t-r-a-a-. ----------------------------------------- Eg et det ikkje fordi eg er vegetarianar. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Gestiuliranje pomaže kod učenja vokabulara

Kad učimo vokabular, naš mozak je jako zaposlen. Mora pohraniti svaku novu riječ. Mozgu se pri učenju može i pomoći. To se postiže gestikuliranjem. Gestikuliranje pomaže našem pamćenju. Bolje pamtimo riječi ako pritom koristimo gestikulaciju. To je jasno dokazano istraživanjem. Istraživači su ispitanicima dali da nauče vokabular. Te riječi zapravo nisu postojale. Pripadale su umjetnom jeziku. Ispitanicima su neke riječi bile prenesen gestikuliranjem. To znači da ispitanici nisu samo slušali ili čitali riječi. Ispitanici su koristeći geste također i oponašali značenje riječi. Za vrijeme učenja im se mjerila moždana aktivnost. Pritom su istraživači došli do zanimljivog otkrića. Kod učenja riječi uz geste bilo je aktivno više područja mozga. Uz aktivnosti u centru za govor izmjerena je i senzomotorička aktivnost. Ta dodatna moždana aktivnost utječe na naše pamćenje. Učenje uz gestikuliranje uzrokuje formiranje složenih mreža. Te mreže pohranjuju novu riječ na više mjesta u mozgu. Na taj način se vokabular može učinkovitije obraditi. Kad ih želimo koristiti, naš mozak ih brže pronalazi. Također se bolje pohranjuju. Važno je, međutim, da je gestikuliranje povezano s riječi. Naš mozak prepoznaje kad se riječ i gestikuliranje ne slažu. Nove spoznaje bi mogle dovesti do novih metoda podučavanja. Ljudi koji znaju malo o jezicima često uče sporo. Možda će učiti lakše ako riječi oponašaju fizički...