Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

[Korotka rozmova 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Pušite li? В- п---т-? Ви палите? В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
V--paly-e? Vy palyte? V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Prije da. Ра-іше ---. Раніше так. Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
Ra-is-- -a-. Ranishe tak. R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Ali sada više ne pušim. Але-тепе--я-біл--- -е па--. Але тепер я більше не палю. А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
Ale ----- y- b--ʹs-e ne -alyu. Ale teper ya bilʹshe ne palyu. A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Smeta li Vam ako ja pušim? Ч- зав-жа- В-м------ - ----? Чи заважає Вам, коли я палю? Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
Chy za--z-a-e -am--ko-- ---p-l-u? Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu? C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Ne, apsolutno ne. Н-,---вс-м---. Ні, зовсім ні. Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
Ni---ovsi--n-. Ni, zovsim ni. N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Ne smeta mi. Це-м--і-н- з-важає. Це мені не заважає. Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
T-e me-i----zav--h--e. Tse meni ne zavazhaye. T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.
Hoćete li popiti nešto? В--щос--п’єт-? Ви щось п’єте? В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
Vy shcho-ʹ p-ye--? Vy shchosʹ pʺyete? V- s-c-o-ʹ p-y-t-? ------------------ Vy shchosʹ pʺyete?
Jedan konjak? К---як? Коньяк? К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Ko--ya-? Konʹyak? K-n-y-k- -------- Konʹyak?
Ne, radije pivo. Н-- ---ще -иво. Ні, краще пиво. Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
N-, k---h-h- pyv-. Ni, krashche pyvo. N-, k-a-h-h- p-v-. ------------------ Ni, krashche pyvo.
Putujete li mnogo? В- б---то -од-р---єте? Ви багато подорожуєте? В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
V- b-h----p-d--o-huy-te? Vy bahato podorozhuyete? V- b-h-t- p-d-r-z-u-e-e- ------------------------ Vy bahato podorozhuyete?
Da, većinom su to poslovna putovanja. Так- -ере-ажно-це-ділові-пої-дки. Так, переважно це ділові поїздки. Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
T--,----e---h-- tse----o-- poï----. Tak, perevazhno tse dilovi poi-zdky. T-k- p-r-v-z-n- t-e d-l-v- p-i-z-k-. ------------------------------------ Tak, perevazhno tse dilovi poïzdky.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Ал----п-р -и т-- - в---у--ці Але тепер ми тут у відпустці А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
Al- te-e---y -ut u-vi------si Ale teper my tut u vidpusttsi A-e t-p-r m- t-t u v-d-u-t-s- ----------------------------- Ale teper my tut u vidpusttsi
Kakva vrućina! Я-- спе--! Яка спека! Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
Ya---s---a! Yaka speka! Y-k- s-e-a- ----------- Yaka speka!
Da, danas je stvarno vruće. Так--------ні дій-н- --екотно. Так, сьогодні дійсно спекотно. Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
Tak--s--ho-n- --y̆s-o s-ek--no. Tak, sʹohodni diy-sno spekotno. T-k- s-o-o-n- d-y-s-o s-e-o-n-. ------------------------------- Tak, sʹohodni diy̆sno spekotno.
Hajdemo na balkon. Хо-і-о-н- б---о-. Ходімо на балкон. Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
Kh-d--- -- -a-k--. Khodimo na balkon. K-o-i-o n- b-l-o-. ------------------ Khodimo na balkon.
Sutra će ovdje biti zabava. З--тр- -у- б-де-в-ч-рк-. Завтра тут буде вечірка. З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
Za-tra tu--bude -ec--rk-. Zavtra tut bude vechirka. Z-v-r- t-t b-d- v-c-i-k-. ------------------------- Zavtra tut bude vechirka.
Hoćete li i Vi doći? В- та-----р-йдет-? Ви також прийдете? В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
V- tak-z- p------te? Vy takozh pryy-dete? V- t-k-z- p-y-̆-e-e- -------------------- Vy takozh pryy̆dete?
Da, mi smo također pozvani. Т----м- т-кож --п--шені. Так, ми також запрошені. Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
T-k,-my---k----z---oshe--. Tak, my takozh zaprosheni. T-k- m- t-k-z- z-p-o-h-n-. -------------------------- Tak, my takozh zaprosheni.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…