Zbirka izraza

hr Učiti strane jezike   »   cs Studium cizích jazyků

23 [dvadeset i tri]

Učiti strane jezike

Učiti strane jezike

23 [dvacet tři]

Studium cizích jazyků

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Gdje ste naučili španjolski? Kd---st---e--a-č-- --n----la--p-ně---y? Kde jste se naučil / naučila španělsky? K-e j-t- s- n-u-i- / n-u-i-a š-a-ě-s-y- --------------------------------------- Kde jste se naučil / naučila španělsky? 0
Znate li i portugalski? Mluví-e-- po--u--lsk-? Mluvíte i portugalsky? M-u-í-e i p-r-u-a-s-y- ---------------------- Mluvíte i portugalsky? 0
Da, a znam i nešto talijanski. Ano a-umím-i tro-----t-l---. Ano a umím i trochu italsky. A-o a u-í- i t-o-h- i-a-s-y- ---------------------------- Ano a umím i trochu italsky. 0
Mislim da govorite vrlo dobro. M-slím- -e---u--t- ve--i-do--e. Myslím, že mluvíte velmi dobře. M-s-í-, ž- m-u-í-e v-l-i d-b-e- ------------------------------- Myslím, že mluvíte velmi dobře. 0
Ti jezici su prilično vrlo slični. Jso- t--d-c--a-p-d-bné j-z--y. Jsou to docela podobné jazyky. J-o- t- d-c-l- p-d-b-é j-z-k-. ------------------------------ Jsou to docela podobné jazyky. 0
Mogu ih dobro razumjeti. Mo----i- do-ř- ---u-ět. Mohu jim dobře rozumět. M-h- j-m d-b-e r-z-m-t- ----------------------- Mohu jim dobře rozumět. 0
Ali govoriti i pisati je teško. Al- ----i- --p-á--je t----. Ale mluvit a psát je těžké. A-e m-u-i- a p-á- j- t-ž-é- --------------------------- Ale mluvit a psát je těžké. 0
Pravim još mnogo grešaka. P---d--e-tě -ě-ám h-d-ě chyb. Pořád ještě dělám hodně chyb. P-ř-d j-š-ě d-l-m h-d-ě c-y-. ----------------------------- Pořád ještě dělám hodně chyb. 0
Ispravite me molim uvijek. Pro-í---pr--ujt---n- -t---. Prosím opravujte mně stále. P-o-í- o-r-v-j-e m-ě s-á-e- --------------------------- Prosím opravujte mně stále. 0
Vaš izgovor je sasvim dobar. V-še -ýs----o-t-j------la ---rá. Vaše výslovnost je docela dobrá. V-š- v-s-o-n-s- j- d-c-l- d-b-á- -------------------------------- Vaše výslovnost je docela dobrá. 0
Imate mali akcent. M-t- leh---p-ízvuk. Máte lehký přízvuk. M-t- l-h-ý p-í-v-k- ------------------- Máte lehký přízvuk. 0
Prepoznaje se odakle dolazite. P---- -e, odku---s--. Pozná se, odkud jste. P-z-á s-, o-k-d j-t-. --------------------- Pozná se, odkud jste. 0
Koji je Vaš maternji jezik? Co j- Va-e------š-i--? Co je Vaše mateřština? C- j- V-š- m-t-ř-t-n-? ---------------------- Co je Vaše mateřština? 0
Idete li na tečaj jezika? Ú---tnít- -- jazy--vé-- -urzu? Účastníte se jazykového kurzu? Ú-a-t-í-e s- j-z-k-v-h- k-r-u- ------------------------------ Účastníte se jazykového kurzu? 0
Koji udžbenik koristite? Po--e --h- se -číte? Podle čeho se učíte? P-d-e č-h- s- u-í-e- -------------------- Podle čeho se učíte? 0
U ovom momentu ne znam kako se zove. T------nev--omíná-, jak-se----j-e--j-. Teď si nevzpomínám, jak se to jmenuje. T-ď s- n-v-p-m-n-m- j-k s- t- j-e-u-e- -------------------------------------- Teď si nevzpomínám, jak se to jmenuje. 0
Ne mogu se sjetiti naslova. Ne a----s-----o-e-o-t-n---en--áz-v. Ne a ne si vzpomenout na ten název. N- a n- s- v-p-m-n-u- n- t-n n-z-v- ----------------------------------- Ne a ne si vzpomenout na ten název. 0
Zaboravio / Zaboravila sam to. Z-pomn-l-/ --p-m-ěla -se--t-. Zapomněl / zapomněla jsem to. Z-p-m-ě- / z-p-m-ě-a j-e- t-. ----------------------------- Zapomněl / zapomněla jsem to. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Germanski jezici

Germanski jezici spadaju u indoeuropsku skupinu jezika. Ovu jezičnu skupinu karakteriziraju fonološka obilježja. Razlike u glasovnom sustavu ih čine drukčijim od drugih jezika. Postoji oko 15 germanskih jezika. Oni su materinji jezici 500 milijuna ljudi diljem svijeta. Teško je odrediti točan broj pojedinih jezika. Često je nejasno da li se radi o jezicima ili o dijalektima. Engleski je najznačajniji germanski jezik. U svijetu postoji gotovo 350 milijuna izvornih govornika engleskog jezika. Nakon toga dolaze njemački i nizozemski. Germanski jezici su podijeljeni u različite skupine. Postoje sjevernogermanski, zapadnogermanski i istočnogermanski jezici. Sjevernogermanski jezici su skandinavski jezici. Engleski, njemački i nizozemski su zapadnogermanski jezici. Istočnogermanski jezici su svi izumrli. Tu je, primjerice, spadao gotski jezik. Germanski jezici su se svijetom proširili kolonizacijom. Tako se nizozemski razumije i na Karibima i Južnoj Africi. Svi germanski jezici temelje se na zajedničkom korijenu. Nije sigurno da li je postojao jedinstveni protojezik. Osim toga, postoji jako malo starih germanskih spisa. Za razliku od romanskih jezika, postoji jako malo izvora. Stoga je istraživanje germanskih jezika teže. I o kulturi Germana se zna relativno malo. Germanski narodi nisu bili ujedinjeni. Stoga nije postojao zajednički identitet. Pa znanost mora pribjeći stranim izvorima. Bez Grka i Rimljana znali bismo malo o Germanima!
Dali si znao?
Katalonski spada u porodicu romanskih jezika. U bliskom je srodstvu sa španjolskim, francuskim i talijanskim. Govori se u Andori, u španjolskoj regiji Kataloniji i na Balearskim otocima. Katalonski se govori i u dijelovima Aragona i Valencije. Ukupno oko 12 milijuna ljudi govori ili razumije katalonski. Jezik je nastao između 8. i 10. stoljeća u području Pirineja. Teritorijalnim osvajanjima se zatim proširio na jug i istok. Važno je znati da katalonski nije dijalekt španjolskog. Razvio se iz vulgarnog latinskog i važi za poseban jezik. Španjolci ili Latinoamerikanci ga znači ne razumiju automatski. Mnoge strukture katalonskog su slične onima u drugim romanskim jezicima. Međutim, ima i nekoliko posebnosti koje se na pojavljuju u drugim jezicima. Govornici katalonskog su veoma ponosni na svoj jezik. I politika se već nekoliko desetljeća aktivno zauzima za katalonski. Učite katalonski, ovaj jezik ima budućnost!