Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   nl In het restaurant 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [tweeëndertig]

In het restaurant 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. E-n p-t---- p-----f---te- m-t-k---h-p. Eén patat / pakje frieten met ketchup. E-n p-t-t / p-k-e f-i-t-n m-t k-t-h-p- -------------------------------------- Eén patat / pakje frieten met ketchup. 0
I dvaput s majonezom. En tw---met ma-ona-s-. En twee met mayonaise. E- t-e- m-t m-y-n-i-e- ---------------------- En twee met mayonaise. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. E- d-ie -eer br--d--rst------os-e--. En drie keer braadworst met mosterd. E- d-i- k-e- b-a-d-o-s- m-t m-s-e-d- ------------------------------------ En drie keer braadworst met mosterd. 0
Kakvo povrće imate? W-t v-o---r-e--e------t -? Wat voor groenten heeft u? W-t v-o- g-o-n-e- h-e-t u- -------------------------- Wat voor groenten heeft u? 0
Imate li graha? Hee---- -o---? Heeft u bonen? H-e-t u b-n-n- -------------- Heeft u bonen? 0
Imate li cvjetače? H--ft u bl-em-ool? Heeft u bloemkool? H-e-t u b-o-m-o-l- ------------------ Heeft u bloemkool? 0
Ja rado jedem kukuruz. I- eet -raa- m--s. Ik eet graag maïs. I- e-t g-a-g m-ï-. ------------------ Ik eet graag maïs. 0
Ja rado jedem krastavce. Ik e---gra----omk----r. Ik eet graag komkommer. I- e-t g-a-g k-m-o-m-r- ----------------------- Ik eet graag komkommer. 0
Ja rado jedem rajčice. Ik -et -raa- ---a--n. Ik eet graag tomaten. I- e-t g-a-g t-m-t-n- --------------------- Ik eet graag tomaten. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? E-t---o-k -raa-----i? Eet u ook graag prei? E-t u o-k g-a-g p-e-? --------------------- Eet u ook graag prei? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Ee-----ok---a----u---o-l? Eet u ook graag zuurkool? E-t u o-k g-a-g z-u-k-o-? ------------------------- Eet u ook graag zuurkool? 0
Jedete li Vi rado i leću? E-t - -o--graa- l-n---? Eet u ook graag linzen? E-t u o-k g-a-g l-n-e-? ----------------------- Eet u ook graag linzen? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? E-t -e -ok-g-a-g w-r--len? Eet je ook graag wortelen? E-t j- o-k g-a-g w-r-e-e-? -------------------------- Eet je ook graag wortelen? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Eet-----ok--ra---br-c-ol-? Eet je ook graag broccoli? E-t j- o-k g-a-g b-o-c-l-? -------------------------- Eet je ook graag broccoli? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Ee---- --k--r-ag p--ri-a? Eet je ook graag paprika? E-t j- o-k g-a-g p-p-i-a- ------------------------- Eet je ook graag paprika? 0
Ja ne volim luk. I- hou-----t---n -i--. Ik houd niet van uien. I- h-u- n-e- v-n u-e-. ---------------------- Ik houd niet van uien. 0
Ja ne volim masline. Ik--ou- -i---v-----i-v-n. Ik houd niet van olijven. I- h-u- n-e- v-n o-i-v-n- ------------------------- Ik houd niet van olijven. 0
Ja ne volim gljive. Ik----d--i-t v-n-paddes-o--en. Ik houd niet van paddestoelen. I- h-u- n-e- v-n p-d-e-t-e-e-. ------------------------------ Ik houd niet van paddestoelen. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!