Zbirka izraza

hr Raditi   »   da Arbejde

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [femoghalvtreds]

Arbejde

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Što ste po zanimanju? Hva--ar-----------so-? Hvad arbejder han som? H-a- a-b-j-e- h-n s-m- ---------------------- Hvad arbejder han som? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. M------- ----æ-e. Min mand er læge. M-n m-n- e- l-g-. ----------------- Min mand er læge. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J-----b-------e--id--so- -y-ep-ej--sk-. Jeg arbejder deltids som sygeplejerske. J-g a-b-j-e- d-l-i-s s-m s-g-p-e-e-s-e- --------------------------------------- Jeg arbejder deltids som sygeplejerske. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Vi-gå---na---på p-nsio-. Vi går snart på pension. V- g-r s-a-t p- p-n-i-n- ------------------------ Vi går snart på pension. 0
Ali porezi su visoki. Me--s-a-t-n-e- -øj. Men skatten er høj. M-n s-a-t-n e- h-j- ------------------- Men skatten er høj. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. O- s-ge--kr----n--- --r. Og sygesikringen er dyr. O- s-g-s-k-i-g-n e- d-r- ------------------------ Og sygesikringen er dyr. 0
Što želiš jednom postati? Hva- vi---u v---? Hvad vil du være? H-a- v-l d- v-r-? ----------------- Hvad vil du være? 0
Želim biti inženjer. J-g ----v-re -----iø-. Jeg vil være ingeniør. J-g v-l v-r- i-g-n-ø-. ---------------------- Jeg vil være ingeniør. 0
Želim studirati na sveučilištu. J-- -i---æ----å-u--v-r--t-t--. Jeg vil læse på universitetet. J-g v-l l-s- p- u-i-e-s-t-t-t- ------------------------------ Jeg vil læse på universitetet. 0
Ja sam pripravnik. Jeg-e----a-----nt. Jeg er praktikant. J-g e- p-a-t-k-n-. ------------------ Jeg er praktikant. 0
Ne zarađujem puno. J-g --e-er--k-- -e--t. Jeg tjener ikke meget. J-g t-e-e- i-k- m-g-t- ---------------------- Jeg tjener ikke meget. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Jeg--r ---ra-tik-i--d-a-de-. Jeg er i praktik i udlandet. J-g e- i p-a-t-k i u-l-n-e-. ---------------------------- Jeg er i praktik i udlandet. 0
Ovo je moj šef. D-- -r -in -he-. Det er min chef. D-t e- m-n c-e-. ---------------- Det er min chef. 0
Imam drage kolege. Jeg--ar -are -o-l--a-r. Jeg har rare kollegaer. J-g h-r r-r- k-l-e-a-r- ----------------------- Jeg har rare kollegaer. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. I-f-ok----a--en--år v--al-i- --ka-ti-e-. I frokostpausen går vi altid i kantinen. I f-o-o-t-a-s-n g-r v- a-t-d i k-n-i-e-. ---------------------------------------- I frokostpausen går vi altid i kantinen. 0
Tražim radno mjesto. J-g---g-r j--. Jeg søger job. J-g s-g-r j-b- -------------- Jeg søger job. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. J--------æ--t -rbej-s-øs-- -- å-. Jeg har været arbejdsløs i et år. J-g h-r v-r-t a-b-j-s-ø- i e- å-. --------------------------------- Jeg har været arbejdsløs i et år. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. Der er for ma-g- a-b--dsløs- - d-t-her l-nd. Der er for mange arbejdsløse i det her land. D-r e- f-r m-n-e a-b-j-s-ø-e i d-t h-r l-n-. -------------------------------------------- Der er for mange arbejdsløse i det her land. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?