Zbirka izraza

hr Raditi   »   mk Работа / Занает

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [педесет и пет]

55 [pyedyesyet i pyet]

Работа / Занает

[Rabota / Zanayet]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Što ste po zanimanju? Ш-о-с------з-нае-? Што сте по занает? Ш-о с-е п- з-н-е-? ------------------ Што сте по занает? 0
S-t--------o -a-a--t? Shto stye po zanayet? S-t- s-y- p- z-n-y-t- --------------------- Shto stye po zanayet?
Moj muž je liječnik po zanimanju. М---т-с-п----е -е-ар-п------е-. Мојот сопруг е лекар по занает. М-ј-т с-п-у- е л-к-р п- з-н-е-. ------------------------------- Мојот сопруг е лекар по занает. 0
M-ј---s---oog- y--lyekar p- za-a--t. Moјot soproogu ye lyekar po zanayet. M-ј-t s-p-o-g- y- l-e-a- p- z-n-y-t- ------------------------------------ Moјot soproogu ye lyekar po zanayet.
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Јас п------вно---б-т-м--ак- ---и-----а се-т-а. Јас полудневно работам како медицинска сестра. Ј-с п-л-д-е-н- р-б-т-м к-к- м-д-ц-н-к- с-с-р-. ---------------------------------------------- Јас полудневно работам како медицинска сестра. 0
Ј---p---odny-vn- ra-otam k--o -ye--tzins-a---es-r-. Јas poloodnyevno rabotam kako myeditzinska syestra. Ј-s p-l-o-n-e-n- r-b-t-m k-k- m-e-i-z-n-k- s-e-t-a- --------------------------------------------------- Јas poloodnyevno rabotam kako myeditzinska syestra.
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Н--р-у-ќе-од-ме -о-пе---ја. Набргу ќе одиме во пензија. Н-б-г- ќ- о-и-е в- п-н-и-а- --------------------------- Набргу ќе одиме во пензија. 0
N-br--oo-kj-e od---- ---pye----a. Nabrguoo kjye odimye vo pyenziјa. N-b-g-o- k-y- o-i-y- v- p-e-z-ј-. --------------------------------- Nabrguoo kjye odimye vo pyenziјa.
Ali porezi su visoki. Но----о--те -е---со--. Но даноците се високи. Н- д-н-ц-т- с- в-с-к-. ---------------------- Но даноците се високи. 0
No danotz-t---sye-v-so--. No danotzitye sye visoki. N- d-n-t-i-y- s-e v-s-k-. ------------------------- No danotzitye sye visoki.
I zdravstveno osiguranje je skupo. И -д-ав--венот--ос--у-у---е --вис---. И здравственото осигурување е високо. И з-р-в-т-е-о-о о-и-у-у-а-е е в-с-к-. ------------------------------------- И здравственото осигурување е високо. 0
I-z-r---tvyeno--------ooroovaњ-- y- -i----. I zdravstvyenoto osiguooroovaњye ye visoko. I z-r-v-t-y-n-t- o-i-u-o-o-v-њ-e y- v-s-k-. ------------------------------------------- I zdravstvyenoto osiguooroovaњye ye visoko.
Što želiš jednom postati? Шт- -акаш-да -и-еш? Што сакаш да бидеш? Ш-о с-к-ш д- б-д-ш- ------------------- Што сакаш да бидеш? 0
Sht- --ka-h--a--id--s-? Shto sakash da bidyesh? S-t- s-k-s- d- b-d-e-h- ----------------------- Shto sakash da bidyesh?
Želim biti inženjer. Ј-с--- са--л-/---ка---д- ---а- --же--р. Јас би сакал / сакала да бидам инженер. Ј-с б- с-к-л / с-к-л- д- б-д-м и-ж-н-р- --------------------------------------- Јас би сакал / сакала да бидам инженер. 0
Јas-bi--akal---s-ka-a-da --d-m--------e-. Јas bi sakal / sakala da bidam inʐyenyer. Ј-s b- s-k-l / s-k-l- d- b-d-m i-ʐ-e-y-r- ----------------------------------------- Јas bi sakal / sakala da bidam inʐyenyer.
Želim studirati na sveučilištu. Ја- с-----да ст-д--а--на--н-в-рзи-етот. Јас сакам да студирам на универзитетот. Ј-с с-к-м д- с-у-и-а- н- у-и-е-з-т-т-т- --------------------------------------- Јас сакам да студирам на универзитетот. 0
Ј-s-sa-a- ---stoo----m na-o-n---erz-t----t. Јas sakam da stoodiram na oonivyerzityetot. Ј-s s-k-m d- s-o-d-r-m n- o-n-v-e-z-t-e-o-. ------------------------------------------- Јas sakam da stoodiram na oonivyerzityetot.
Ja sam pripravnik. Ј---с-м -рак--к--т. Јас сум практикант. Ј-с с-м п-а-т-к-н-. ------------------- Јас сум практикант. 0
Јa- s--m--r--t--a--. Јas soom praktikant. Ј-s s-o- p-a-t-k-n-. -------------------- Јas soom praktikant.
Ne zarađujem puno. Ја- н--за-а-о--вам---огу. Јас не заработувам многу. Ј-с н- з-р-б-т-в-м м-о-у- ------------------------- Јас не заработувам многу. 0
Јas n-e-----b---ova----oguo-. Јas nye zarabotoovam mnoguoo. Ј-s n-e z-r-b-t-o-a- m-o-u-o- ----------------------------- Јas nye zarabotoovam mnoguoo.
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Ја-------а -ра--а----с-р--с-в-. Јас сум на пракса во странство. Ј-с с-м н- п-а-с- в- с-р-н-т-о- ------------------------------- Јас сум на пракса во странство. 0
Јas ---- -- -r--sa--o ---an---o. Јas soom na praksa vo stranstvo. Ј-s s-o- n- p-a-s- v- s-r-n-t-o- -------------------------------- Јas soom na praksa vo stranstvo.
Ovo je moj šef. Ов--- -ој-т ш--. Ова е мојот шеф. О-а е м-ј-т ш-ф- ---------------- Ова е мојот шеф. 0
Ova y- mo-o-----ef. Ova ye moјot shyef. O-a y- m-ј-t s-y-f- ------------------- Ova ye moјot shyef.
Imam drage kolege. Ј-с--м-- љубе-н--к--еги. Јас имам љубезни колеги. Ј-с и-а- љ-б-з-и к-л-г-. ------------------------ Јас имам љубезни колеги. 0
Ј-- im-m--joo-yez-i --l-egu-. Јas imam ljoobyezni kolyegui. Ј-s i-a- l-o-b-e-n- k-l-e-u-. ----------------------------- Јas imam ljoobyezni kolyegui.
U podne uvijek idemo u kantinu. Н-пл-дн---е---аш-одиме--- ка---на-а. Напладне секогаш одиме во кантината. Н-п-а-н- с-к-г-ш о-и-е в- к-н-и-а-а- ------------------------------------ Напладне секогаш одиме во кантината. 0
N-pladn-e sy----ua----d---- -- -an-i--ta. Napladnye syekoguash odimye vo kantinata. N-p-a-n-e s-e-o-u-s- o-i-y- v- k-n-i-a-a- ----------------------------------------- Napladnye syekoguash odimye vo kantinata.
Tražim radno mjesto. Ја--ба-а-----о-раб--но -е-то. Јас барам едно работно место. Ј-с б-р-м е-н- р-б-т-о м-с-о- ----------------------------- Јас барам едно работно место. 0
Ј-- -a-am--ed-- -ab-tn---y-sto. Јas baram yedno rabotno myesto. Ј-s b-r-m y-d-o r-b-t-o m-e-t-. ------------------------------- Јas baram yedno rabotno myesto.
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Јас-су- в---------годи----ев--б-т-- --не---б--ена. Јас сум веќе една година невработен / невработена. Ј-с с-м в-ќ- е-н- г-д-н- н-в-а-о-е- / н-в-а-о-е-а- -------------------------------------------------- Јас сум веќе една година невработен / невработена. 0
Ј----oom---ekj-- --dn- -uodina-n-----b--ye--- n------otyen-. Јas soom vyekjye yedna guodina nyevrabotyen / nyevrabotyena. Ј-s s-o- v-e-j-e y-d-a g-o-i-a n-e-r-b-t-e- / n-e-r-b-t-e-a- ------------------------------------------------------------ Јas soom vyekjye yedna guodina nyevrabotyen / nyevrabotyena.
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. Во ---- з--ј----- пр-мн-гу-н-враб-тен-. Во оваа земја има премногу невработени. В- о-а- з-м-а и-а п-е-н-г- н-в-а-о-е-и- --------------------------------------- Во оваа земја има премногу невработени. 0
Vo -v-a-zy-mјa---a-p---mnoguo-----v---o-ye-i. Vo ovaa zyemјa ima pryemnoguoo nyevrabotyeni. V- o-a- z-e-ј- i-a p-y-m-o-u-o n-e-r-b-t-e-i- --------------------------------------------- Vo ovaa zyemјa ima pryemnoguoo nyevrabotyeni.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?