Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   ca agradar alguna cosa

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [setanta]

agradar alguna cosa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Želite li pušiti? Q-e li--g-ad-ria fumar----o-tè? Que li agradaria fumar a vostè? Q-e l- a-r-d-r-a f-m-r a v-s-è- ------------------------------- Que li agradaria fumar a vostè? 0
Želite li plesati? Que----agrad------a--a- a ---t-? Que li agradaria ballar a vostè? Q-e l- a-r-d-r-a b-l-a- a v-s-è- -------------------------------- Que li agradaria ballar a vostè? 0
Želite li se šetati? Que -i ------r---pass-jar-a vo---? Que li agradaria passejar a vostè? Q-e l- a-r-d-r-a p-s-e-a- a v-s-è- ---------------------------------- Que li agradaria passejar a vostè? 0
Želim pušiti. M--g---ar---f-m--. M’agradaria fumar. M-a-r-d-r-a f-m-r- ------------------ M’agradaria fumar. 0
Želiš li cigaretu? Vol--i-s-un c---rr--? Voldries un cigarret? V-l-r-e- u- c-g-r-e-? --------------------- Voldries un cigarret? 0
On želi vatru. (-ll--v-ldr-a -oc. (Ell) voldria foc. (-l-) v-l-r-a f-c- ------------------ (Ell) voldria foc. 0
Želim nešto piti. M-a-r--aria-b-ur- a-g-na--o-a. M’agradaria beure alguna cosa. M-a-r-d-r-a b-u-e a-g-n- c-s-. ------------------------------ M’agradaria beure alguna cosa. 0
Želim nešto jesti. M-agr---ri- menj---a--u---co-a. M’agradaria menjar alguna cosa. M-a-r-d-r-a m-n-a- a-g-n- c-s-. ------------------------------- M’agradaria menjar alguna cosa. 0
Želim se malo odmoriti. M-agrad-ria---s-a--ar un- --ca. M’agradaria descansar una mica. M-a-r-d-r-a d-s-a-s-r u-a m-c-. ------------------------------- M’agradaria descansar una mica. 0
Želim Vas nešto pitati. M’--ra-a--a--re-unt-r--i -n- c-sa. M’agradaria preguntar-li una cosa. M-a-r-d-r-a p-e-u-t-r-l- u-a c-s-. ---------------------------------- M’agradaria preguntar-li una cosa. 0
Želim Vas nešto zamoliti. M-ag--da-----eman---li --a----a. M’agradaria demanar-li una cosa. M-a-r-d-r-a d-m-n-r-l- u-a c-s-. -------------------------------- M’agradaria demanar-li una cosa. 0
Želim Vas na nešto pozvati. M’ag-ada-ia c-nv--ar--i ----a c-sa. M’agradaria convidar-li a una cosa. M-a-r-d-r-a c-n-i-a---i a u-a c-s-. ----------------------------------- M’agradaria convidar-li a una cosa. 0
Šta želite, molim? Q-- l---g-a---ia pre-dre,--- -s-p---? Què li agradaria prendre, si us plau? Q-è l- a-r-d-r-a p-e-d-e- s- u- p-a-? ------------------------------------- Què li agradaria prendre, si us plau? 0
Želite li kavu? V---r---u---afè? Voldria un cafè? V-l-r-a u- c-f-? ---------------- Voldria un cafè? 0
Ili želite radije čaj? O ----e---i- -- te? O preferiria un te? O p-e-e-i-i- u- t-? ------------------- O preferiria un te? 0
Želimo se voziti kući. E-- ag---a----an---- c-s-. Ens agradaria anar a casa. E-s a-r-d-r-a a-a- a c-s-. -------------------------- Ens agradaria anar a casa. 0
Želite li taksi? Voleu u- ---i? Voleu un taxi? V-l-u u- t-x-? -------------- Voleu un taxi? 0
Oni žele telefonirati. V-l-r-e- tr--ar-p------è--n. Voldrien trucar per telèfon. V-l-r-e- t-u-a- p-r t-l-f-n- ---------------------------- Voldrien trucar per telèfon. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.