Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   lt ką mėgti / ko norėti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [septyniasdešimt]

ką mėgti / ko norėti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Želite li pušiti? A--no-ėtu-ėte ---y-i? Ar norėtumėte rūkyti? A- n-r-t-m-t- r-k-t-? --------------------- Ar norėtumėte rūkyti? 0
Želite li plesati? Ar-nor-t-mė-e-šokt-? Ar norėtumėte šokti? A- n-r-t-m-t- š-k-i- -------------------- Ar norėtumėte šokti? 0
Želite li se šetati? Ar -o-ėt--ėte -a--va-kš--ot-? Ar norėtumėte pasivaikščioti? A- n-r-t-m-t- p-s-v-i-š-i-t-? ----------------------------- Ar norėtumėte pasivaikščioti? 0
Želim pušiti. (----n----i---r----i. (Aš) norėčiau rūkyti. (-š- n-r-č-a- r-k-t-. --------------------- (Aš) norėčiau rūkyti. 0
Želiš li cigaretu? Ar --rėtu- --g--e---? Ar norėtum cigaretės? A- n-r-t-m c-g-r-t-s- --------------------- Ar norėtum cigaretės? 0
On želi vatru. Ji- n-rė-- u--i-s. Jis norėtų ugnies. J-s n-r-t- u-n-e-. ------------------ Jis norėtų ugnies. 0
Želim nešto piti. (-š- ---ėč-----o no-s ---e---. (Aš) norėčiau ko nors išgerti. (-š- n-r-č-a- k- n-r- i-g-r-i- ------------------------------ (Aš) norėčiau ko nors išgerti. 0
Želim nešto jesti. (-š)-nor--i-u-k--n--- -alg---. (Aš) norėčiau ko nors valgyti. (-š- n-r-č-a- k- n-r- v-l-y-i- ------------------------------ (Aš) norėčiau ko nors valgyti. 0
Želim se malo odmoriti. (A---no-ė-i-u---uput- p--ls--i. (Aš) norėčiau truputį pailsėti. (-š- n-r-č-a- t-u-u-į p-i-s-t-. ------------------------------- (Aš) norėčiau truputį pailsėti. 0
Želim Vas nešto pitati. (Aš--norėči-- J-s- -ai k- p-k----ti. (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paklausti. (-š- n-r-č-a- J-s- k-i k- p-k-a-s-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paklausti. 0
Želim Vas nešto zamoliti. (Aš--n---č--- J-sų -ai k- -apr---ti. (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paprašyti. (-š- n-r-č-a- J-s- k-i k- p-p-a-y-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jūsų kai ko paprašyti. 0
Želim Vas na nešto pozvati. (A-)-n---či---J-s-k-- --r-pak-i----. (Aš) norėčiau Jus kai kur pakviesti. (-š- n-r-č-a- J-s k-i k-r p-k-i-s-i- ------------------------------------ (Aš) norėčiau Jus kai kur pakviesti. 0
Šta želite, molim? P-aša-- k---orė-um--e? Prašau, ko norėtumėte? P-a-a-, k- n-r-t-m-t-? ---------------------- Prašau, ko norėtumėte? 0
Želite li kavu? Ar-n--ė--m-t------e--- ka---? Ar norėtumėte puodelio kavos? A- n-r-t-m-t- p-o-e-i- k-v-s- ----------------------------- Ar norėtumėte puodelio kavos? 0
Ili želite radije čaj? O g-l-v-r---- (--rė-um-te- -r-----? O gal verčiau (norėtumėte) arbatos? O g-l v-r-i-u (-o-ė-u-ė-e- a-b-t-s- ----------------------------------- O gal verčiau (norėtumėte) arbatos? 0
Želimo se voziti kući. (M--)--orėt--e--a-i-o-i-----. (Mes) norėtume važiuoti namo. (-e-) n-r-t-m- v-ž-u-t- n-m-. ----------------------------- (Mes) norėtume važiuoti namo. 0
Želite li taksi? A- -o-ė-u--t---a-i--t- --ksi? Ar norėtumėte važiuoti taksi? A- n-r-t-m-t- v-ž-u-t- t-k-i- ----------------------------- Ar norėtumėte važiuoti taksi? 0
Oni žele telefonirati. J-e-n---t--p-s-am-int-. Jie norėtų paskambinti. J-e n-r-t- p-s-a-b-n-i- ----------------------- Jie norėtų paskambinti. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.